Godine kao da ne prolaze za rok baku sa prostora nekadašnje Jugoslavije, Zdenku Kovačiček, koja je na otvaranju Bir festa prvi put pevala u Beogradu posle više od dve decenije. Energičnim nastupom, koji je u pojedinim trenucima uključivao čak i skakanje na bini, kao da je potvrdila istinitost jednog od svojih hitova „Žena za sva vremena“. Ovaj put hrvatska pevačica izvodila je samo numere Dženis Džoplin, ali naglašava da uskoro planira da i sa autorskim pesmama napravi veliki „kambek“ u Srbiju.
– Vjerujete mi da mladi i te kako slušaju Dženis Džoplin. Njeni albumi se i dalje prodaju u velikim tiražima. I dalje se slušaju njene pjesme, često u nekim novim aranžmanima, ali mlade generacije pjevaju njen repertoar. Vidim da na ovim tribute koncertima koje pravim dolazi publika od 7 do 87. To je pravi primer kada neko postane vječan, ali i to je ta vječnost u glazbi koju i ja toliko želim – priča za Danas Zdenka Kovačiček.
Na nastupu ste naglasili kako je Dženis Džoplin neuništiva. Da li je i Zdenka Kovačiček neuništiva kada traje toliko godina?
– Naravno, isto tako, samo što ne znam šta će biti kada me ne bude. Nadam se da će me pamtiti i da će pjevat moje pjesme kao što mi danas pjevamo numere od Dženis.
U Beogradu niste pevali više od dve decenije. Gde ste bili i šta ste radili od 90-ih godina do danas?
– Žao mi je što se verovatno u medijima ništa nije čulo o meni u ovih 20 godina. Ja sam bila u Zagrebu, u Hrvatskoj sam mnogo radila. U Evropi pjevam u mnogim džez klubovima. Radila sam i u kazalištu i poslednji projekat je upravo „Love Janis“ o životu Dženis Džoplin. Zato je i nastao ovaj koncert posvećen Dženis. U poslednjih pet godina snimila sam šest ili sedam nosača zvuka. Doneću ih u Srbiju da se i ovde prodaju. Pregovaram za koncert sa Big Bendom, a možda i neki duži nastup sa pesmama Dženis. U svakom slučaju, odlučila sam da ću ja biti ta koja će pokrenuti stvari.
Kako vam se čini reakcija beogradske publike?
– Prošle godine sam bila na Novosadskom džez festivalu i tamo su me primili kao da je jučer bio poslednji put. Stvarno sam bila oduševljena. Ovdje u Beogradu verovatno je na red došla mlada generacija koja ne prati ono što sam nekad radila. Malo sam im bila možda čudna na početku, pošto me mahom pamti generacija iz 60-ih godina, ali po reakciji sam uvidela da su ubrzo shvatili da nisam od jučer. Sad kada sam došla, nadam se da to nije poslednji put. Konačno sam opet otvorila vrata i mladi će moći da me upoznaju, a stariji samo treba da me se prisete.
Da li su godine donele prelazak na džez i bluz ili ćemo i dalje imati priliku da vidimo i Zdenku iz rok faze?
– Bluz, džez, rok, sve su to moje strasti. Ja živim rokerski oduvek. To znači biti slobodan, živeti slobodno, ne pridržavati se nekakvih fazona, pravila… A džez je muzika za koju se moraš školovati, ne mislim doslovno u školi već u životu. Pošto postojim na sceni već 50 godina, ceo život učim i učim, mislim da sam najzad zrela da pjevam džez onako kako se džez pjeva.
Godine ne govore ništa
Na (ne)pristojno pitanje da li čitaocima Danasa smemo da otkrijemo godine, Zdenka Kovačiček je bez dvoumljena odgovorila:
– Ma nije problem. Ja sam rano počela, još sa 13 godina kao djevojčica, a sada imam 66. Vau, ko bi rekao (smeh). Ma, stavite slobodno i više ako hoćete. Godine ne govore ništa. Čovek u sebi morati nositi energiju i ljubav prema sebi zapravo. Pjevaću dok budem mogla. Čak neću reći ni onaj stereotip da ću pjevati dok budem mogla stajat na nogama, ma moću ću ja pjevat i u kolicima. Pjevaću dok budem mogla pustiti glas, eto dotle ću sigurno još trajati – zaključila je hrvatska pevačica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
