Igralom uoči koncerta: Super je kad ti Afrikanac kaže – „Slušam tonsku probu. Nisam verovao da ste beli“

Igralom će sutra, 28. marta, u Zappa bazi održati koncert.

Bend se raduje nastupu, kažu da je predgrupa YES – super jedna ruska ekipica, dvojac iz benda Spasibo, tačnije, polovina benda.

– Cimali su nas da budu predgrupa, nama je to bilo super, oni će svirati jedno pola sata, a onda sledi dva sata Igraloma – najavljuju članovi grupe Igralom, Mladen Marjanović (gitara), Ivan Cvetković (bubanj i perkusije) i Dimitrije Mita Simović (vokal, bas gitara).

Organizatori koncerta ih predstavljaju kao – alternativu alternativi, muzičko hodočašće do čarobnog mesta gde se zvuci afričkog električnog bluza susreću sa rock tradicijama Balkana.

A povodom koncerta, o „Premalim stvarima“, muzici i njenom nastajanju trojac Igralom govori za Danas.

Vaš najnoviji, treći studijski album „Premalim stvarima“ izašao je pola decenije nakon prethodnog hvaljenog „Sunovrat“-a. Kako se „krčkao“ – da li su svih tih pet godina navirale ideje ili je u pitanju iznenadni nalet kreativne energije utkan u ovo mini remek-delo od sedam pesama?

Mladen: Nakon „Sunovrata“ hteli smo dosta brzo da radmo sledeći album, već tamo 2019. imali smo dve-tri pesme s ovog albuma, a onda je zveknula koronona. Usledila je pauza – nekoliko godina ničega. Kada se to završilo, napravili smo varijantu sa izdavačima – Menart, koji su bili zainteresovani da nas izdaju i jako brzo sklopili album. Onog momenta kada smo znali da imamo finansijski i produkcijski mogućnost da ga podržimo, sastali smo se par puta i za deset dana, u cugu, snimali album.

Mita: Kuvao se on, slali smo ideje i snimke… Ne treba nama dugo vremena, već da smo na jednom mestu. Poenta priče je da smo super efikasni jednom kada nam to omoguće okolnosti. Menart nam je pomogao da stvorimo finansijske uslove, popustila je korona, vratili smo se u normalu i brže bolje snimili album.

Vaš prethodni album „Sunovrat“ kritika je izdvojila kao jedan od najboljih te godine. Da li je postojao pritisak ili je pak taj kompliment bio vetar u leđa novom ostvarenju?

Mladen: Svakom bendu to prija, nama jeste bio vetar u leđa te 2018. kada je izašao „Sunovrat“, sva ta kritika… U Hrvatskoj je bio proglašen za album godine. To je otvorilo gomilu svirki, turneje i ostalo. Značilo je mnogo.

Mita: Dosta smo mi radili na tom albumu, a kad neko to prepozna tebi bude fenomenalno. Ne odrazi se kao pritisak za dalji rad, da sad moramo da zadovoljimo neke kriterijume koji su postavljeni prethodnim albumom. Možda bi bilo pritiska da kod nas postoji tržište za ovu scenu, koje je finansijski potkovano, pa da imaš odgovornost prema izdavačima, jer je neko uložio silne pare u tebe, pa kao odgovoran si. Ovako, nemaš nikakvu odgovornost, sem mi sami prema sebi (smeh).

Majstorski zvuk prati čista poezija. Hoćemo li o idejama?

Mita: Što se instrumentalnog dela tiče, ne manjka inspiracija, otključali smo odavno kako se radi za Igralom i ne razmišljamo puno, ideje pršte. A lirički, meni je bio neki dobar period – sednem i ti tekstovi izlaze. Naravno, sva ta inspiracija dolazi od života samog, slušanja druge muzike, čitanja… U jednom trenutku kada sam shvatio da je koncept – premale stvari, da ta tema otvara sve lirički, i po tom ključu koji intuitivno osećam, gradile su se i ostale pesme.

Recite nam nešto o saradnji i kreativnom doprinosu gostiju na „Premalim stvarima“.

Mita: Na svakom albumu do sada smo imali goste koji su ostavili neki svoj trag. Tu tradiciju smo nastavili i na ovom. Gostuju Sara Renar, Vedran Peternel i Tea Režek, naša prijateljica koja je dodala malo etno motiva. U suštini, Igralom funkcioniše kao trojka – to je lajv iskustvo. Studijski uvek imamo goste – ornamente da muziku obogatimo.

Omot podvlači toplinu zvuka, ko je zaslužan za izgled albuma i koji je koncept na njemu oslikan?

Mladen: Omot je radila moja supruga Manja Lekić, ilustratorka – studio Constructory. Svi motivi na albumu su stvari iz tekstova pesama. Sve što se vidi na omotu postoji u tekstovima; zbir svih tekstova, detalji iz pesma obrazovali su se kao omot. Manja je briljirala sa ovim omotom.

Kompleksnost Igralom zvuka je toliko slojevita – prevazilazi prostore i uvezuje predele Afrike, pustinje, domaćeg juga, čini mi se ima tu i malo orijentalne psihodelije. A i fizički ste raštrkani po gradovima Niš, Zagreb… Kako stvarate? Kako raštrkanost članova utiče na vaš zvuk?

Ivan: Naša prednost je u tome što se mnogo lepo slažemo, to je na prvom mestu. To funkcioniše tako što na mail dobijem snimke od Mite i Mladena i onda to razrađujemo sami kod kuće, a kad se nađemo sve ide spontano. Ne bavimo se mnogo zvukom, to izađe samo od sebe.

Mita: Spontan proces. Kad smo se oko te 2019.- te našli da radimo na pesmama, nije bilo puno filozofije. To ide iz nas zato smo i znali da je Ivan punopravni član Igraloma, jer sa njim proces teče. Mladen i ja sviramo zajedno od 2012. i to već na intuitivnom nivou funkcioniše.

Mladen: Igralom nema dogovaranja na probama.

Mita: Čačkamo gruv, Mladen traži teme, ja gledam kako da inkorporiram tekst u sve to. Sviraš i samo posmatraš kako se pesma gradi pred tobom. Ne želim da to bude mistifikatorski, ali zapravo jeste; dolazi iz neke iskrice ideje i samo uzima maha, jer svi smo u muzici dosta dugo i imamo zajedničke jezike.

Umetnost nekako uvek ima tu dozu misterije i nečeg čarobnog…

Mita: Pa da, nije ni nama sve to jasno, utoliko je zabavnije.

Ivan: Ali je iskreno i onda nema greške.

Verujem da ste imali prezanimljive turneje, mesta na kojima ste nastupali, muzičare sa kojima ste delili bine, razmenjivali energije i iskustva koja ste upijali. Delili ste stejdž i sa legendama domaće scene – Disciplina kičme. Da li biste izdvojili neka vama draga iskustva?

Mita: S Disciplinom smo svirali dva puta – u Ljubljani i u Nišu. Obožavamo Disciplinu i to je big thing. Tad smo bili dosta mlađi bend i stvarno znači kad te neka takva faca progura uz sebe. U Ljubljani se koncert održao u Kino Šiški gde puno ljudi dođe na Disciplinu kičme. U toj dvorani imaš priliku da te čuje hiljadu ljudi. To je za nas bila baš velika stvar tada, s obzirom da smo imali samo debitantski, prvi album.

Mladen: Super su bili prvi koncerti Igraloma. Kada je izašao prvi album, odmah smo svirali Nišvil festival – tamo se održala prva svikra benda. Druga svirka je bila u BG-u, u Gun klubu, kao predgrupa grupi Artan Lili. S obzirom da smo svirali ranije u drugim bendovima, bilo je lakše da nas kao nov bend podrži starija ekipa, koja već ima publiku.

Mita: S tim je Igralom dobio na zvučnosti. Meni je iskreno najzanimljivija bila Sofija, nastup u Bugarskoj sa King Ayisoba iz Gane. Tu smo videli da je naša intencija da imamo afričke momente u svojoj svirci prepoznata i od strane Afrikaniaca. Super smo se združili u tom bekstejdžu.

Mladen: Super je fora kad ti dođe Afrikanac i kaže – „Slušam tonsku probu. Nisam verovao da ste beli“. (smeh)

Za kraj, moram da pitam za pesmu koja me posebno otkida od same uvertire: „Ne volim… kad mi neki prekida pesmu – Meni kažeš? –Tebi! – Pa ne volim ni ja… Ova gospođa da ima veze, ne bi pevala u ovoj rupi. A ti da imaš veze, ne bi slušao!“ – nakon čega kreće muzičko ludilo. Naime, da li možete malkice da dekonstruišete pesmu „Kafanče“, a da ne izgubi magiju; Znam da muzičari uglavnom ne vole da pričaju o tome šta su hteli pesmom da kažu, ali me mnogo zanima…

Mita: Sad se vrti onaj mim Dejvida Linča – čim snimiš film neko hoće da priča o njemu, a film je ta priča (smeh). Inicijalno, demo verzija se u mom folderu zvala „Godišnja doba“. Tekstualno sam hteo da pretočim smene godišnjih doba u Nišu, u pesmu. Kreće se od leta, do jeseni i onda u zimu, proleće je svuda lepo (smeh). A „Kafanče“, zašto se pesma zove „Kafanče“ je i nama misteriozno (hahaha). Zezali smo se na probi da je pesma ko neka kafana i tako je ostalo. Onda smo iz za*ebancije ubacili Pavla Vuisića iz jednog filma gde on ima taj monolog u kafani. Hteli smo da dočaramo taj neki ambijent …

Mladen: Kafane (smeh).

Mita: Juga.