Inspirisano kultnom scenom Dejvida Linča: „Gledam stare filmove“ u Novom bioskopu Zvezda

Nazvati gledanje starih filmova hobijem bi u Deinom slučaju bilo nepravedno. Za nju je to, kaže – strast. Pesma je nastala jedne letnje večeri, dok se vraćala iz pomenutog bioskopa. Tekst i melodija su potekli sa lakoćom, kaže umetnica, i bez potrebe za komplikovanim aranžmanima, kao nešto sasvim čisto.

– „Gledam stare filmove“ je omaž ostvarenju Bulevar zvezda (Mulholland Drive). Dopada mi se igra toga šta je zapravo stvarnost, a šta ne, kod Linča u filmu, kada se u klubu Silencio dešava nastup Rebeke del Rio. Pevajući, ona izaziva buru emocija, a onda se u krešendu onesvesti. Tada publika zapravo shvata da sve vreme peva na „plejbek“ – pojašnjava Dea očaranost filmskim momentom i dodaje da je oduvek želela da napravi svoju verziju kultne scene.

– Inspirisana tom scenom, htela sam da napravim neku svoju verziju kluba Silencio u Novom bioskopu Zvezda. To je zapravo razlog što u poslednjoj strofi samo odštetam, iako sve vreme deluje kao da pevam lajv. Htela sam da napravim omaž Dejvidu Linču, kao i sve ostalo što radim u životu – priča umetnica kroz smeh.

Ona je „pikirala“ Novi bioskop Zvezda kao jedno od tri omiljena mesta u gradu.

– Zvezda nosi prelepu energiju i ono što mladi ljudi iz bioskopa rade za filmsku kulturu je divno. Njihov repertoar je fenomenalan i predstavlja bastion filmske kulture. Tu dolazi veliki broj pretežno mladih ljudi, a kad ti ponudiš takvu vrstu sadržaja mladima, – na primer mogućnost da gledaju neki poljski film iz 1973. godine u ovo vreme, to je jako značajno i za grad i za kinematografiju – primećuje ona.

Naravno, dodaje, imamo i Kinoteku, ali kako kaže, – to ne može da se poredi, jer klinci će pre otići u Zvezdu zato što im pruža više slobode. Dea taj prostor izdvaja po svojoj nesvakidašnjosti, posebno leti kada se projekcije održavaju pod vedrim nebom.

– Zvezda je zaista jedan kulturni centar. Idu trasom koja mi se jako dopada – zaključuje umetnica, i otkriva da se na veče snimanja spota na bioskopskom repertoaru našlo još jedno njoj drago ostvarenje – My dinner with Andre, posle čije projekcije su „upali“ u salu i za par sati snimili spot.

Odlučila sam sa spot bude iz jednog „tejka“, zbog sirovosti i autentičnosti koja se uklapa sa pesmom. Nije bilo potrebe za pre-režiranošću, već sam kao i sa numerom težila ka učinokvitoj jednostavnosti. Odelo koje nosim na video sam sama izradila, oslikavši ga nazivima starih filmova koje volim – otkriva Dea.

Prema njenim rečima, projekat je urađen minimalistički, i stim, ni malo komercijalno, što se razlikuje od svega „napolju“ – muzike koja je preproducirana.

– Želela sam da odem 180 stepeni u suprotnom smeru i da cela pesma bude samo glas. Jednostavno i iskreno – to je bila moja želja – kaže umetnica.

A s obzirom da je Dea multimedijalni umetnik i reditelj, za kraj smo je upitali da li i sama trenutno radi na nekom filmu, ili samo gleda stare filmove, i ispostavilo se da krije scenario u rukavu koji nosi naziv „Žmurke“.

– San mi je da napravim taj kratki igrani film – otkriva ona, i ostavlja u isčekivanju dok se film ne ralizuje.