Nakon isteka autorskih prava, u bioskope stižu otmičar Petar Pan, krvoločni Popaj i osvetoljubivi Bambi

Ulazak dela u javni domen dešava se svakog 1. januara, tako da nas očekuju recimo Bambi: The Reckoning, horor o mutiranom jelenu koji se osvećuje za ubistvo majke, piše Večernji.hr.

Početak 2025. godine označio je ulazak novih umetničkih dela u javni domen, što znači da su njihova autorska prava istekla i ta se dela sada mogu slobodno koristiti, deliti i prilagođavati bez potrebe za plaćanjem naknade ili traženjem dozvole.

Ova je godina posebno zanimljiva, jer upravo su „oslobođena“ sva dela koja su stvorili slikari Anri Matis, Andre Deren i Frida Kalo, bar u zemljama poput SAD i većine Evropske unije, gde važi pravilo da autorska prava na delo ističu 70 godina nakon autorove smrti.

Međutim, u SAD je na snazi i drugo pravilo, a koje se odnosi na knjige i dela napravljena po narudžbini, i za koje autorska prava važe 95 godina od objave.

Tako širom Amerike javno dostupni postaju i popularni crtani likovi poput Popaja i Tintina i brojna književna i filmska dela – bez obzira na to kada su preminuli njihovi autori.

Među književnim delima tako su se na slobodi sada našli kultni naslovi poput „Zbogom oružje“ Ernesta Hemingveja i „Buka i bes“ Vilijama Foknera.

Virdžinija Vulf obogatila je javni domen svojim delom „Sopstvena soba“, dok je prvi engleski prevod „Na Zapadu ništa novo“ Eriha Marije Remarka takođe postao dostupan široj javnosti.

U području filma, važno je spomenuti „Ucenu“ („Blackmail“), prvi zvučni film Alfreda Hičkoka, kao i prvi film braće Mark, „The Cocoanuts“ i „The Broadway Melody“ Harija Bomonta, poznat i kao prvi zvučni film koji je osvojio Oskara za najbolji film.

Na području muzike, javnosti su postali dostupni „Bolero“ Morisa Ravela i popularna pesma „Singin’ in the Rain“.

Zanimljivo je spomenuti i da je ovaj kulturni fenomen dobio i svoj „przanik“, pa se tako početkom svake nove godine slavi i „Dan javnih dobara“.

Taj dan je posebno zanimljiv brojnim kreativcima jer im daje slobodu korišćenja i adaptiranja dela koja bi se ranije smatrala kršenjem autorskih prava, a ulazak dela u javni domen često dovodi do zanimljivih, neočekivanih pa i potpuno uvrnutih adaptacija.

Budući da su, npr, Šekspirova dela odavno već javno dobro, prema njegovim dramama nastao je niz popularnih filmova – svi znamo za razne adaptacije „Romea i Julije“, ali manje je poznato da je prema njegovoj „Ukroćenoj goropadi“ snimljen film „10 Things I Hate About You“, a predložak za komediju „She’s the Man“ bila je „Bogojavljenska noć ili Šta hoćete“.

Ipak, u najbizarnija takva ostvarenja poslednjih godina ubraja se urnebesni horor film „Winnie-the-Pooh: Blood and Honey“ iz 2023. godine, koji je nastao nakon što su autorska prava na simpatični lik medvedića Vinija Pua istekla.

Godinu dana kasnije pojavio se i nastavak, a bio je to tek početak takozvanog The Twisted Childhood univerzuma, serijala horor filmova zasnovanih na omiljenim likovima dečjih knjiga pa tako ove godine stiže čak nekoliko novih naslova koji će nam upropastiti uspomene iz detinjstva.

Tu je „Peter Pan: Neverland Nightmare“, u kom Vendi Darling kreće u potragu za svojim bratom kog su oteli zli Petar Pan i Zvončica, a zatim i „Bambi: The Reckoning“ u kom slatko lane Bambi postaje mutirani jelen i osvećuje se lovcima za smrt svoje majke.

Sve će kulminirati filmom „Poohniverse: Monsters Assemble“, koji će, poput poremećenih „Osvetnika“, u jedan film spojiti i Vinija Pua, Bambija, Petra Pana, ali i Pinokija, Uspavanu lepoticu, Ludog šeširdžiju i mnoge druge likove.

Sličan scenario sprema se izgleda i Popaju, jer tek što su dobroćudnom mornaru koji voli spanać istekla autorska prava, najavljen je izlazak horor filma „Popeye the Slayer Man“ u kojem grupa prijatelja istražuje napuštenu fabriku spanaća koju navodno progoni duh mornara ubice…