Jedan čas plesa poveća dobro raspoloženje za 90 odsto

Ples predstavlja pokret ljudskog tela kao vrstu umetnosti ili kao vid druženja, duhovnog ili nekog drugog rituala ili radi zabave.

Postoji od pamtiveka, pretpostavlja se da je još pračovek praktikovao igru oko vatre.

Jedan od najboljih načina da se ljudi oslobode i izraze ono što osećaju jeste ples. Njime se poboljšava koordinacija, ravnoteža i podstiče se pravilno držanje.

Angažovanjem cele muskulature tela postiže se bolji tonus mišića i poboljšava cirkulacija. Ujedno je dostupan svima bez obzira na godine i spretnost.

Ples je idealan za relaksaciju dok istovremeno troši 300 kalorija za samo jedan sat vežbanja, poboljšava komunikaciju među ljudima, stvara osećaj opuštenosti i dobrog raspoloženja, jača samopouzdanje, a za posledicu ima stvaranje novih prijateljstava.

Fraza „plesom protiv stresa“ nije netačna. Mnogi koji se bave plesom profesionalno ili rekreativno, mladi ili stari, rekli su da ukoliko su imali težak i naporan dan i jedva došli na trening, nakon časa se osećaju preporođeno, kao da su se probudili dobro raspoloženi i da su svi problemi nestali.

Ples u rangu sa odbojkom, fudbalom ili nekim drugim zahtevnijim sportom

Beograd broji na više desetina plesnih škola, od onih u kojima se plešu latino i standard plesovi, preko komercijalnog plesa, džez baleta, hip hopa, street dance, do folklora i klasičnog baleta.

Jedne od najpoznatijih profesionalnih plesnih škola u našem gradu iz kojih su izašli vrsni latino i standard plesači su Plesni klub „Latino Dance Zemun“, Plesni klub „Vračar“, Plesni klub „Dare to dance“, Plesna škola „Cha Cha Moon“ i mnoge druge.

„Ples za mene predstavlja život, najveću ljubav koja može da se rodi. Kada sam na plesnom podijumu i kada počne muzika, ja sam potpuno druga osoba. Ne može se detaljnije opisati rečima, mora se osetiti“, izjavila je za portal Danasa plesačica Sara Dejanović.

Mnogi se dive osobama koje postižu sve, od škole ili fakulteta, preko treninga do izlazaka. Često im se postavlja pitanje „Kako uspevaš? Da li nešto ili neko mora biti zapostavljen?“

„Ples mi daje toliko prilika, ali istovremeno mi je na početku „oduzimao“ normalan život. Nisam mogla da idem na većinu zabava ili da se družim sa prijateljima. Tako je bilo dok nisam osetila potrebu za druženjem i izlascima. Imala sam veliku volju i želju i odlučila sam da se dobro organizujem. Od tada sam postizala sve, isplanirala sam svoje vreme tako da imam vremena da učim, odlazim redovno na treninge, relaksiram se i viđam sa prijateljima“, istakla je Sara.

Bez ikakve sumnje, ples se može staviti u rang sa odbojkom, fudbalom ili nekim drugim zahtevnijim sportom. Za profesionalno bavljenje ovim sportom potrebna je odlična fizička sprema, koordinacija i kondicija.

Ako se neko kasno pronašao u plesu i prevazišao sve starosne grupe kako bi se profesionalno posvetio, ili ukoliko želi rekreativno „za svoju dušu“ da uživa u dobroj muzici i pokretu ili oblikuje svoje telo i dovede figuru do savršenstva, postoji rešenje i za to.

Na raznim lokacijama u Beogradu drže se kursevi plesa za odrasle. „Samo reši i zapleši!“ je moto Novog Plesnog Centra, jedne od plesnih škola koje imaju kurseve za odrasle. Ukoliko želite da provedete slobodno vreme u prijatnoj atmosferi uz muziku, u srcu Beograda nalazi se plesna škola „Timbao“ za osobe svih uzrasta.

Bilo da se plesom bavite profesionalno ili rekreativno, na čas je potrebno poneti dobro raspoloženje i želju za novim saznanjima.

Vrste plesova

Osnovne kategorije na koje se ples može podeliti su:

• umetnički – klasičan/savremeni balet, performans, šou
  
• ritualni – etno, simbolički
  
• društveni (zabavni, popularni, socijalni) – obično se izvode u paru.
  

Društveni (dvoranski) ples obuhvata dve vrste plesa:

• standardni (engleski i bečki valcer, foxtrot, kvikstep, tango, slowfox);
• latino (salsa, samba, rumba, ča-ča, mambo, merenge, baćata).

  

Osnova standardnih plesova je dinamično kretanje. Za razliku od latino plesova, kod ovih plesova nema izraženog gibanja kukovima.

Standardni plesovi se često definišu kao“najveća moguća količina gibanja sa minimalnim vidnim naporom“.

Svi standardni plesovi imaju iste osobine: zamah, dinamika, lakoća, oblik i lepota.

Kretanje mora imati liniju, oblik i estetsku izražajnost. Noge su nosioci tela i motor kretanja.

Engleski valcer – poznatiji kao sporiji valcer, broji se u tročetvrtinskom taktu i predstavlja jedan od prvih plesova koji se uči. Njegovim učenjem polaznik dobija na eleganciji i dobrom držanju u igri.

U današnjem obliku Englezi su ga promovisali 1927. godine. Nastao je od igre nastale u SAD-u koja se zvala Boston, pre 1900. godine.

Sada je to jedna od najotmenijih igara lakih, neusiljenih pokreta.

Latino plesovi su pratili razvoj muzike. Kako je muzika bivala brža ili jednostavnija, i koraci su se odgovarajuće menjali.

Zato su u Latinu muzički pravci i prateći plesovi veoma usko povezani. Zbog razvnovrsnosti i izobilja muzičkih stilova, postoji i odgovarajuće impozantan broj plesova.

Neki od najpoznatijih latino plesova i njihovih muzičkih pravaca su: rumba, samba, salsa, mambo, ča ča, tango (po standardnoj podeli ne spda u latino plesove, ali pogeografskoj spada), rege, kapuera, merenge, baćata.

Rumba – poreklom je sa Kube. Rumba je duša latino – američke muzike, poznata je u svetu i kao ples ljubavi. Fascinantni ritmovi i ekspresija tela čine ovaj ples jednim od najromantičnijih u plesnim dvoranama. Igra se u četvoročetvrtinskom taktu.

Samba – ples rođen u Brazilu. Dolazi iz Brazila, potiče iz plesova Maxixe, Baion i Choro.

Visoko društvo je u početku nije prihvatalo iz razloga provokativnosti. Svoju pravu svetsku promociju doživela je u SAD odakle se raširila po celom svetu, a uz razne modifikacije tokom vremena zadržala je svoju osnovu koja se i dan danas uči.