Jovan Kovačević: Truba najbolje zvuči u Guči

Sabor je manifestacija narodne tradicionalne umetnosti u svim oblastima: pevanja “u glas” (pevačke grupe), tradicionalne igre (folklora), slikarstva (kolonije naivnih slikara i vajara) i kulinarske umeš(t)nosti; to je priredba na kojoj se prikazuju i čuvaju od zaborava naši običaji (raskošna, duhovita i mrsna običajna dragačevska svadba, najlepša ženska i muška narodna nošnja, tkačka umetnost, zdravice običajne i saborske…) i stare atletske discipline: rvanje “u kosti” (uhvatiš kako znaš i umeš, ali sportski, i baciš o ledinu), bacanje kamena sa ramena, skakanje “iz mesta” (uvis preko motke, udalj preko štapa), gađanje kroz prsten jabuke; prangije da označe da je počelo kad zagrmi dvesta truba, prangije budilice, da se ne uspavaš i ne propustiš jutarnju kafu i hladnu rakiju i slatko, da na vreme ručaš žajdučki ćevap, svadbarski kupus, jagnjetinu, prasetinu sa ražnja, proju, lepinju, sir i kajmak dragačevski… Ukratko: Dragačevski sabor trubača u Guči je, u pravom smislu sabor – okupljanje naroda, a potka i osnova svih događanja su gostoprimstvo i široka duša Dragačevaca – kaže za “Danas” direktor “Kulturnog centra” opštine Lučani Jovan Kovačević.

* Za razliku od ostalih festivala, odrekli ste se značajnih prihoda od naplate ulaznica na koncerte kao i parking. Da li će i ubuduće za vas dobar provod posetilaca biti ispred komercijalnog interesa?

– Nikad nam nije bio najvažniji finansijski efekat i zarada prilikom organizacije Sabora, već prvenstveno nastojanje da se Sabor dobro organizuje i gosti domaćinski prime i isprate zdravi i zadovoljni. Sabor pravimo ne samo za sebe, već i za naše goste, koje želimo da dočekamo u Guči svake godine u sve većem broju, i tako se ponašamo, jer odavno znamo: truba najbolje zvuči u Guči. Nikada u Guči nismo naplaćivali ulaz, samo parking za vozila na 10 hektara koje smo tada zakupljivali i plaćali. Nikad se u Guči nije plaćao pa neće ni ove godine ulaz na koncerte i prisustvo programskim sadržajima, a parking na javnim površinama će takođe biti besplatan. Organizator je ostavio mogućnost vlasnicima privatnih parcela da, uz poštovanje zakonskih propisa, mogu organizovati parking bez ili uz naplatu primerene dnevne naknade, jer opština ne raspolaže sa optimalnim javnim površinama za parkiranje vozila.

* Koje novitete u odnosu na prošlogodišnji Sabor mogu očekivati posetioci ove godine?

– Tradicija i truba – bez kompromisa. To je primarno kad je sadržaj programa Dragačevskog sabora trubača u Guči u pitanju. Okosnica sabora su takmičarske i revijalne trubačke priredbe ali uvek ima nešto drugo, novo, u odnosu na prethodnu godinu i uvek su to aktuelni povodi. Ove godine je to obeležavanje stogodišnjice završetka “Velikog rata”, scensko muzičkom priredbom “Srbija 1914 – 1918: Stradanje i slava”, u petak, 10. avgusta na pozornici “Kulturnog centra”, koju će pratiti likovna izložba posvećena dragačevskim nosiocima “Karađorđeve zvezde”. U goste će nam doći prijatelji i saborovati sa nama, gosti iz Makedonije, Republike Srpske, Slovenije, Poljske…

* Koliko ljudi za vreme sabora u Kulturnom centru „neće spavati“ kako bi sve proteklo u najboljem redu?

– Sabor je vrlo kompleksan i višeslojni događaj u kome učestvuje više od 1.100 neposrednih izvođača: trubača, guslara, igrača, narodnih pevača, slikara, vajara, govornika, rabadžija, fijakerista, soji su svi odreda amateri, kao i ljudi koji su angažovani za pružanje neophodnih usluga po ugovoru, u odgovarajućem postupku, poput minera za prangije i vatromet, drugih stručnjaka i tehničara svake vrste, čuvara, kafe kuvara, prevodilaca, konferansijea, voditelja, glumaca… Organizacija sabora vidi se tek iznutra, pa deset zaposlenih, pored tekućih poslova, tokom cele godine, od sabora do sabora, radi na pripremi programskih sadržaja Dragačevskog sabora trubača u Guči, a u vreme samog Sabora, nosimo se i rešavamo sve poslove, da sve prođe kako treba i čim se Sabor završi, planiramo pripreme za sledeći.

* Zbog čega se onaj koji jednom dođe u Guču, njoj uvek ponovo vraća?

– To je sam sabor – spontano okupljanje naroda. Niko nije došao samo jednom, tu se vidi ko smo, kakvi god da smo – naši smo. Mislim da su Dragačevci tipični predstavnici našeg naroda, to je ljubav prema sopstvenom narodu i zemlji Srbiji, tu se napajamo rodoljubljem, to je emocija koja jača, iz godine u godinu. Zato su već decenijama naša poruka i poziv – “Dobro došli – dobrima došli”.

* Ko je ove godine zadužen za produkciju i koja će televizija prenositi 58. Dragačevski sabor trubača u Guči?

– Produkcija i marketing ovogodišnjeg Sabora, poverena je ovlašćenom ugovaraču, izabranom u odgovarajućoj proceduri nabavke tih usluga, odnosno RTV “Suncu” iz Aranđelovca, a TV “Pink” je ekskluzivni medijski partner 58. Dragačevskog sabora trubača u Guči i oni će se postarati da gledaoci koji nisu mogli da dođu u Guču, na najbolji mogući način, dožive atmosferu pozornica, šatri i ulica trubačke prestonice.

* Šta gosti, pored sabora, mogu posetiti u Dragačevu?

– Dragačevski sabor trubača u Guči je najveća i najznačajnija manifestacija te vrste u Dragačevu, bogami i u Srbiji, ali “Kulturni centar” organizuje i druge, lokalne manifestacije: “Raspevano Dragačevo” na “Treći Vaskrs”, koja traje takođe 58. godina neprekidno, kao i “Sabor rokenrola”, 20 avgusta u Lučanima, koji je tek četvrti ove godine, ali sa potencijalom da traje. Ali, namernici koje put nanese u Dragačevo, koje je sinonim za opštinu Lučani, a pokriva skoro ceo okrug Dragačevski iz vremena kneza Miloša, mogu videti brojne nepokretne kulturno-istorijske spomenike i druge znamenitosti: “Muzej trube”, “Spomenik trubaču”, hram i portu crkve “Svetog arhangela Gavrila”, gde je i održan prvi Dragačevski sabor trubača u Guči davne 1961, ali o tome vam je više govorio direktor Turističke organizacije “Dragačevo”, koja brine o promociji turizma u našem kraju.