Kad je kultura u pitanju, računaš na sebe i svoje ljude

Kao deo nove garažne generacije, zabeležene na prošlogodišnjoj kompilaciji „Hali Gali“ (Kišobran/Pop depresija), ova grupa uspešno izražava svoje urbano nespokojstvo na sasvim drugačiji način nego slične postave – vulkanski energičnim instrumentalima, koji prizivaju sve moguće slobodne oblike punk inspiracije, u autentično beskompromisnom stilu.

Njihov debi album „Koliko samo tajni“objavljen je decembra 2017, skrenuvši smesta na sebe izuzetnu pažnju, ali Sv. Pseta upravo rade na novim pesmama u proširenom sastavu (Aleksandar Obućina – gitara, Nemanja Ćirić – udaraljke, Miloš Đerković – bas). Nekada duo, sada već trio, originalni i samosvojni, a ipak od starta prepoznatljivi kao uzbudljivo rokersko iskustvo, Sv. Pseta prvi put će predstaviti svoj novi format na otvaranju osme sezone besplatnih Koncerata na Zidiću, na Platou Milana Mladenovića, ispred Doma omladine Beograda, u suvom centru grada u subotu u 20 časova.

* Da počnemo ovako – šta su Sv. Pseta radila tokom karantinske izolacije i kako se to odrazilo na njihovu svetu pseću prirodu?

– Postali smo još malo sakralniji, jer smo dobili priliku da se posvetimo sebi i svom psećem biću. Šalu na stranu, koliko je prijalo, toliko i nije prijalo biti zatvoren i ograničen. Međutim, mislim da je na nas izolacija dobro uticala s obzirom da smo se više bavili muzikom nego inače, krenuli da pišemo za sebe i za bend i da snimamo, tako da je karantin koliko-toliko iskorišćen pozitivno, ali bilo je i borbe sa lenjošću, kao i svih drugih propratnih bitaka. Ovo je bio solidan test kako i da li možemo sami sa sobom da se nosimo.

* Pa dobro, imate li onda utisak da kriza pogoduje kreativnosti ili ipak ne? Tokom prethodnih meseci neki umetnici kod nas i u svetu marljivo su radili, ali su zato neki drugi iskusili baš naprotiv nelagodu pri stvaranju i odrekli se rada tokom korona krize. U koju kategoriju vi spadate?

– Mi spadamo u kategoriju da ne postoje ograničenja i prepreke koje mogu zaustaviti kreativni proces i tok, jer je muzika za nas jednostavno ljubav koju živimo svaki dan, to je vazduh koji udišemo i hrana koja nas održava vitalnim. Naravno, mnogo toga zavisi od sklopa ličnosti i karaktera, ali nismo uvideli da su virus, karantin i izolacija imali negativan uticaj kako na nas, tako i na naše stvaralaštvo, koje ne spada samo u domen muzike. Poenta je da naučiš da rasteš i razvijaš se iz okoline, prilika i okolnosti koje se dešavaju, život teče, a mi sa njim, stoga moramo da naučimo da se prilagodimo i menjamo.

* Šta je bilo najteže tokom izolacije i kako se ona najlakše podnosila? U smislu pravljenja muzike, obavljanja različitih poslova i sasvim privatno? Šta se slušalo, čitalo, gledalo?

– Bili smo neprestano okupirani, jer je svako imao neke privatne i profesionalne obaveze, pa nas je to držalo u rutini. Miloš i Aleksandar studiraju i fokus im je bio na fakultetu, dok sam ja svoj posao radio od kuće, što mi je dalo još više prostora da se posvetim sebi. Definitivno je najteže bilo da budeš zatvoren i ograničen, socijalizacija nam je dosta falila. A manje-više smo se identično snalazili i borili sa dosadom, uglavnom uz gledanje filmova i serija, te smo prečešljali Netflix i HBO. Muzika nam je uvek na prvom mestu, tako da smo dosta toga novog slušali i istraživali, ali smo takođe pisali novu muziku, kako za bend, tako i svako za sebe. Što se tiče čitanja, mislim da su Miloš i Aleksandar više držali udžbenik u rukama, dok sam ja uhvatio da pročitam i po koju knjigu.

* Kakvo je vaše mišljenje o zaštićenosti muzičara u vreme „prirodnih nepogoda“ poput ove? Da li je ikoga stvarno briga za standard umetnika koji nisu zaklonjeni nekom institucijom što ih profesionalno angažuje tj. nisu nigde „na plati“? Koliko su Sv. Pseta konkretno bila na gubitku?

– Nismo bili preterano na gubitku, jer i dalje funkcionišemo i radimo po principu DIY – do it yourself, to jest, uradi sam. Baš iz tog razloga što nemamo „leđa“ i pokriće, primorani smo da sami radimo i stvaramo sve za sebe. Da živimo negde drugde, mogli bismo da računamo na neku podršku, ali uzimajući u obzir da se za kulturu u našoj zemlji odvaja manje od jedan odsto budžeta, nema potrebe da se to objašnjava, brojke pričaju za sebe. SOKOJ je donirao novac muzičarima, ali opet je i ta pomoć bila ograničena i nisu svi mogli da je dobiju. S druge strane, ljudi koji su u radnom odnosu nisu mogli da računaju na tu istu pomoć, bez obzira što su muzičari. Kad je kultura u pitanju u našoj zemlji, računaš na sebe i svoje ljude i prijatelje, i guraš dalje i širiš priču.

* Kada već govorimo o bendu – nekada vas je bilo dvojica, sada ste trojka. Kako vam to „iznutra“ izgleda? Šta se promenilo u zvuku Sv. Pseta zvaničnim Miloševim ulaskom u bend?

– Iznutra, a i spolja, dobili smo novu dimenziju. Ako smo prethodno bili dvodimenzionalni bend, Miloš je svojim ulaskom doneo bendu treću dimenziju i proširio naše horizonte. Miloš je izvrstan i talentovan muzičar i zaista ne možemo ni da zamislimo da neko drugi bude na njegovom mestu. Sasvim prirodno i spontano se uklopio i doneo svežinu i time nas podstakao da radimo još upornije i jače.

* Koncert otvaranja sezone, koji nas očekuje na popularnom Zidiću Doma omladine Beograda, vaš je, pretpostavljamo, prvi nastup nakon ukidanja vanrednog stanja. Šta on za vas znači i kako biste opisali zvuk kojim ćete dočekati svoju publiku u subotu?

– Uh, mislimo da će to biti prava erupcija akumuliranih emocija, jedva čekamo da zapljusnemo prisutne zvučnim talasima i naletima nabujale energije. Ne bismo voleli da puno otkrivamo šta spremamo, već pozivamo sve čitaoce da dođu u subotu, 20. juna, ispred Doma omladine na Zidić i sami iskuse naše đakonije. Ali, ovo je i prvi koncert na kome će Sv. Pseta biti u punom tročlanom sastavu od prve do poslednje sekunde nastupa.

* Kuda Sv. Pseta idu dalje nakon ovog nastupa?

– Sviramo i vežbamo dalje, spremamo se za snimanje novog izdanja, koje je doživelo odlaganje zbog celokupne situacije, zasviraćemo na „Sick As We Are“ hardcore punk festivalu u Županji, i možda bude još neki koncert po Srbiji. Sve je poprilično neodređeno i nestabilno iz razumljivog razloga, jer ne znamo kakva odluka može biti doneta sutra i kako će to uticati na koncerte i njihovu organizaciju, a onda i na prelaženje granica.