Kad zasviraju mobilni telefoni u Beogradskoj filhamoniji

Danas mobilne telefone možemo da koristimo na “hijladu načina” ali retko kome bi palo na pamet da održi koncert sa mobilnim telefonima i to u Beogradskoj filharmoniji gde je najčešće upotreba tih istih telefona zabranjena tokom koncerta.

Sa Majom Bosnić, inicijatorkom ovog projekta i kompozitorkom prvog ovakvog koncerta na svetu razgovarali smo o tome šta sve možeš sa telefonom kad si na sceni, kako publika može da se uključi na koncert kao i kako izgleda kad se u jednom orkestru spoje mentaliteti: Srbije, Kolumbije, Poljske, Palestine i Indonezije.

Odakle telefoni na koncertu, zar nas ne ometaju da se potpuno prepustimo zvuku?

Danas se svi veoma oslanjamo na mobilne telefone u svom svakodnevnom životu. Ako razmislite, toliko toga je olakšano i omogućeno zahvaljujući telefonima. Važi neko opšte razmišljanje da nas telefoni otuđuju, a ja mislim da je potpuno suprotno. Mislim da nas priroda i tok savremenog života otuđuje, a zahvaljujući telefonima jedino još i uspevamo da smo u dodiru sa svim dragim ljudima. Više ne moramo da pamtimo brojeve, datume, adrese, i dobro je da imamo spravu koja to radi za nas, jer to samo znači da imamo više prostora za kreativan rad u mozgu, što je sjajno. E pa kad telefoni učestvuju u skoro svakom domenu našeg savremenog života, zašto ne bismo videli kako mogu da unaprede i nadograde i muzički nastup?

Šta sve možeš sa telefonom kad si na sceni?

U svakoj kompoziciji na programu PHONES:ON koncerta se obavezno koriste telefoni na različite načine. Tako počinjemo sa kompozicijom/instalacijom od Dženifer Volš, pod nazivom Volunteer Chorus gde svi izvođači uživo pregledaju svoj Facebook News Feed i pevaju sopstvene reakcije, opise fotografija, istorije prijateljstva ili čitaju reklame. Zatim sledi kompozicija Andreje Andrić za digitalni onlajn instrument koji je on sam programirao, i na kome jedan izvođač izvodi solo kompoziciju One Bit Flow služeći se jednim telefonom. Johanes Krajdler je napisao delo Steady Shot za pijanistu koji tokom sviranja fotografiše svoje šake, klavijaturu, sebe i publiku, te ja koristim svoj telefon za fotografisanje. U prvoj mojoj kompoziciji, The Upgrade, izvođači koriste telefone kao sprave za čitanje video nota i osvetljavanje lica, a u drugoj, Đcom.app.data, pokreću i koriste različite besplatne mobilne aplikacije i sviraju svoje instrumente, onako kako aplikacije diriguju. Onda dolazi trenutak kada će publika upotrebiti svoje telefone, pustiti bilo šta na YouTube applikaciji, smanjiti jačinu i položiti telefone na pod. Roj telefona sa poda sale slušaćemo po uputstvima Davida Helbiha, koje je napisao za svoju kompoziciju NO-MUSIC: earpieces (remix). Na kraju koncerta publika izvodi kompoziciju 4/Phones kolektiva pod nazivom Menuet4phoneS, služeći se svojim telefonima i prateći uputstva sa videa.

Kako se piše muzika za pametne telefone?

Svaki put se ponovo iznova istražuje i uči, u zavisnosti kako se telefoni koriste. U kompoziciji The Upgrade muzičari neprestano gledaju u svoje telefone, kao da su u čekaonici, tako da mogu samo jednom rukom da drže i sviraju svoj instrument. Zbog toga sam prvo provela vreme sa izvođačima u isprobavanju svih mogućih dostupnih zvukova, efekata i tonova koje bi svako mogao da izvede jednom rukom. Tek nakon prikupljanja ovih informacija i zvukova, počela sam da zaista pravim muzičku kompoziciju, koju ćete čuti na koncertu. Po sličnom principu sam prvo pripremila teren pre pisanja muzike i za drugu kompoziciju Đcom.app.data. Odlučila sam da hoću kompoziciju koja ne može da se izvede bez upotrebe više besplatnih mobilnih aplikacija, pa sam zato provela nekoliko nedelja u preuzimanju raznoraznih aplikacija, isprobavanju, analiziranju, pa sam ih sortirala u kategorije važne za muzičko izvođenje: aplikacije koje proizvode zvukove, aplikacije koje diriguju, aplikacije koje snimaju i reprodukuju zvukove i igrice koje imaju zanimljive zvukove. Konačno sam napravila svoju selekciju od nekoliko aplikacija i uz njih počela da pišem kompoziciju sa sve instrumentalnim delom. Dakle, u mom slučaju, ako pišete kompozicije koje će koristiti telefone, neophodno je da unapred napravite plan materijala, zatim ga dobro upoznate i onda počnete da pišete.

Kako i koliko je nastajao ovaj koncert i šta će publika tačno čuti u Filharmoniji?

Skoro godinu dana je prošlo od moje prve ideje za ovakav program. U septembru prošle godine sam već pokrenula prepiske sa ostalim kompozitorima oko prilagođavanja njihovih kompozicija mobilnim telefonima, slanja nota i materijala za pripreme. U međuvremenu su nastale i neke nove kompozicije i tako se polako sve uklapalo u veću priču. Pored mene, u ansamblu su sjajni profesionalni muzičari, a među kojima su: Jelena Vujnović (flauta), Jovan Savić (truba), Branko Džinović (harmonika), Tamara Marinković Tomić (viola), Boban Stošić (kontrabas) i Arsenije Savić (audio/video materijali). Na koncertu u Beogradskoj filharmoniji izvešćemo kompozicije i domaćih i stranih savremenih autora: Dženifer Volš – Volunteer Chorus, Andreja Andrić – One Bit Flow, Johannes Kreidler – Steady Shot, Maja Bosnić – The Upgrade, Maja Bosnić – Đcom.app.data, David Helbih – NO MUSIC: earpieces (remix) i 4/Phones Collective – Menuet4phoneS.

Na programu je i muzika 4Đphones kolektiva. Kako izgleda nastajanje kompozicije kad se spoje mentaliteti: Srbije, Kolumbije, Poljske, Palestine i Indonezije?

To je veoma zanimljiva priča. Početkom ove godine bila sam izabrana da zajedno sa još 20 internacionalnih umetnika, različitih pozadina i profesionalnih orijentacija učestvujem u MusicMakers Hacklab-u, koji je vodio Piter Kirn, i pripremimo performanse za završno veče čuvenog festivala CTM u Berlinu. Odmah tokom upoznavanja i predstavljanja, rekla sam da već dve godine radim sa telefonima u muzičkom izvođenju i da želim da napravim performans u kome učestvuje publika tako što svira svojim telefonima. Malo kasnije, prišao mi je Hasan Mašni, inženjer i programer iz Palestine sa rezidencijom u Štutgartu i želeo je više da čuje o mojoj ideji, pa smo počeli da razmišljamo o mogućim tehničkim rešenjima: kako bi izgledala aplikacija za publiku, kako bi zvučala, koje bih zvukove ja koristila za nju, kako bi klikovi komunicirali sa serverom i posle bili oblikovani u neku veću interakciju sa nama, izvođačima na sceni. Zatim nam se Huan Olaja iz Kolumbije pridružio sa tačnom idejom kako da kodira tu web aplikaciju i dodatne žive vizuale tokom kompozicije. Tomi Herseta iz Indonezije je doneo sjajnu mogućnost spacijalizacije zvukova koje publika proizvodi u sali, a Justina Stasiovska iz Poljske je napravila sjajne snimke zvukova metroa u Berlinu, koji su nam služili kao zvučna podloga za sve ove ostale elemente u kompoziciji.

Na koji način će publika moći da iskoristi svoje telefone na koncertu?

Dakle u kompoziciji Davida Helbiha, publika će dobiti uputstva da pusti neki sadržaj sa YouTube aplikacije, smanji jačinu telefona na 10% i polože telefone na pod ispred sebe. Tako ćemo dobiti šušteći, krčeći i svetleći pod sale čiji će svaki učesnik biti delimični stvaraoc. Dok će u kompoziciji Menuet4phoneS publika izvoditi skoro celu kompoziciju služeći se svojim telefonima i prateći video uputstva. Ko bude radoznao, moći će da preuzme besplatne aplikacije koje se koriste u jednoj od kompozicija i dodatno se zanima kod kuće. Ono što je veoma važno je to što ćemo inspirisati ljude da budu kreativniji u upotrebi svojih telefona i životu uopšte. Umetnost je jedina oblast u kojoj tehnologija neće moći da zameni čoveka u budućnosti, a na ovaj način koristimo svakodnevnu tehnologiju da probudimo umetnika u svakoj individui.

Gde će „zasvirati“ pametni telefoni nakon Filharmonije?

Tokom leta nas čeka rad na organizaciji dalje turneje, tako da ćemo tek videti gde ćemo sve stići i gde će se sve čuti rojevi telefona sa našeg koncerta. Očekujemo nastupe na festivalima nove muzike, saund arta, interaktivnog performansa kao i novih tehnologija.