Kako je nastao „Please, Please me“ album koji je proslavio Bitlse

U jednom danu za 12 sati snimili su deset od ukupno 14 pesama da bi se album našao u prodaji posle nepunih mesec dana, 22. marta u Londonu.

Najpopularnija rok grupa iz Londona, najuspešnija i kritički najpoznatija, sa preko 1,1 milijardi prodatih ploča, sa najpoznatijom postavom u istoriji popularne muzike na današnji dan snimila je svoj prvi album koji je za samo tri nedelje postao najprodavaniji u tom gradu, a do kraja godine i u svetu.

Popularnost prvog albuma i broj prodatih tiraža mogao je da nadmaši samo njihov drugi album „With The Beatles“. Taj veliki prasak u svetskoj rok-pop muzici nazvan je „Bitlmanija“ koja je u punom jeku bila čitavo vreme njihovog postojanja.

Žene su ih obožavale, na njihovim koncertima i nastupima padalo se u nesvest, njihovi tekstovi su postali krv u venama slušalaca i nije bilo čoveka iz Londona koji nije znao njihove pesme. Ovi momci iz Liverpula, slučajnim poznanstvom postali su najveći tandem svih vremena.

Konačnom formiranju grupe, naime, prethodilo je mnogo faza, u kojima su se Bitlsi menjali, počev od Lenonove amaterske grupe „Kuorimen“, iz 1957. godine, koja je od pravih instrumenata jedino imala bendžo.

Član „Kuorimena“, Ivan Von, upoznao je frontmena i pevača grupe, Džona Lenona sa Polom Makartnijem, kome se svideo stilski pravac grupe (naročito afinitet prema stilu Elvisa Prislija), a na neki način, svojim skromnim znanjem na gitari, on je ucenio ostale članove da prime njega, kao i njegovog druga iz gimnazije – Džordža Harisona, takođe gitaristu.

Nekoliko meseci kasnije, neuspešni nastupi Kuorimena, naterali su Lenona da rasformira grupu i nastavi saradnju samo sa Makartnijem.

Nedugo potom, njima se ponovo pridružuju Harison, a i dvojica novajlija – bubnjar Pit Best i basista Stjuart Satklif. I pored neiskustva, „Bitlsi“ 1961. godine borave nekoliko meseci u Hamburgu, u Zapadnoj Nemačkoj, gde najviše napreduju i niz, pokazaće se uspešnih, koncerata u lokalu „Carski podrum“ prekida hapšenje Harisona zbog nedozvoljenog boravka van Engleske (u to vreme je bio maloletan) i rada bez dozvole, kao i hapšenje Makartnija i Besta zbog podmetanja požara u stanu.

Grupa ubrzo nastavlja sa nastupima u liverpulskom klubu „Kafe Kavern klab“, bez Satklifa, koji je hteo da završi studije umetnosti, pa ga na mestu basiste zamenjuje Makartni. Ubrzo postaju najpopularniji muzičari u gradu.

Satklif umire naredne godine, od izliva krvi u mozak, verovatno izazvanog tučom, u kojoj je učestvovao i Lenon.

Vlasnik prodavnice ploča, Brajan Epstajn, postaje krajem 1961. njihov menadžer. On šalje njihove demo snimke u „Deka Rekords“. Tu ga odbijaju, pogrešno procenjujući da gitare izlaze iz mode, što postaje jedan od najvećih poslovnih promašaja u istoriji.

Producent „Emi-Parlofona“, Džordž Martin, pristaje da objavi prvi singl grupe „Love Me Do“.

Nakon evropske turneje koja je usledila nakon samo dva albuma, Bitlsi su se uputili i na američku turneju, koja je postala veoma uspešna, kao i njihovo gostovanje u „Šouu Eda Salivena“ koja je tada važila za jednu od najgledanijih emisija u SAD svih vremena.

To gostovanje bila je potvrda njihove popularnosti, ali im je donela i nove pristalice.

Posle veoma zapaženih koncerata na tlu Severne Amerike, „Bitlsi“ se vraćaju u Veliku Britaniju, gde ih dočekuju kao heroje. Usledio je album „A Hard Day’s Night“, snimljen uz istoimeni film-mjuzikl, gde su članovi grupe tumačili glavne uloge. Film o jednom danu u životu rok-benda postao je vrlo popularan, a na prvo mesto top-liste probila se pesma „Can’t Buy Me Love“.

Već od tog vremena, grupa je bez pauze na turnejama širom sveta, dok se kratki boravci u Britaniji koriste za snimanje novih albuma.

Vratimo se ipak na njihov prvi album, interesantno je i upečatljivo to da je na prvom mestu top lista u Ujedinjenom Kraljevstvu bio 30 sedmica, da bi ga sa tog mjesta skinuo naredni album Bitlsa, „With the Beatles“ koji je samo zauzimao prvo mesto do sledećeg albuma.

Džon Lenon je napisao pesmu sa istoimenog albuma „Please me, Please me“, pod direktnim uticajem Roja Orbinsona. Bitlsi su je odsvirali Džordžu Martinu na kraju termina koji je organizovan za “Love Me Do”. Još uvek ne preterano siguran u njihove autorske sposobnosti, on je imao nekoliko primedbi, navijajući da sledeći singl bude obrada nekog američkog hita.

Bitlsi su se vratili u studio sa prepravljenom kompozicijom, bržeg tempa, sa novim Harisonovim rifom na gitari i sjajno složenom vokalnom harmonijom. Jedina Martinova primedba ovog puta bila je: “Momci, čestitam. Upravo ste snimili svoj prvi hit!”. Bio je u pravu.