Od Kit Ričardsove priče da je stvarno ušmrkavao pepeo svog oca, do otkrića Semija Hagara da su ga oteli vanzemaljci, autobiografije vremešnih rok zvezda su unele neophodni poticaj izdavačkoj industriji knjiga. Izdavači se slažu da definitivno postoji tražnja za ovakvom literaturom – Hagar je za svoj bestseler „Red: My Uncesored Life in Rock“ dobio tri miliona dolara, dok je Ričards za svoje memoarsko delo „Life“ inkasirao sedam miliona.
„Možete da kupite CD, ali sve te pesme ste najverovatnije negde čuli. Ali, za 25 dolara čućete sve priče, ne samo one vezane za pesme, već i o tome kako su ti ljudi živeli“, kaže Mauro di Preta, predstavnik izdavačke kuće It Books, koja je objavila Hagarovu knjigu.
Sara Lazin, književni agent koja se specijalizovala za muzičke naslove, kaže da izdavačke kuće traže „automatsku fanovsku bazu“ kako bi se samo uključile u tim. „Imam četiri ugovora sa jednom velikom agencijom – oni imaju zvezde, ja imam pisce. Tako nešto je bez presedana“, kaže ona.
Pisci koji će storije rok zvezda preneti, u njihovo ime, na papir su sada izuzetno traženi – zarađuju od 25.000 do 200.000 dolara. Rok memoari su pravi tračak nade za izdavače koji se suočavaju sa recesijom i tranzicijom ka e-knjigama. Iako je 2010. godine zabeležen rast od 3,6 odsto, izdavači imaju problema sa nebeletrističkim naslovima, sa tiražom od preko sto hiljada, koji beleže pad od preko 20 odsto.
Memoarske knjige rok zvezda se prodaju dobro jer je reč o jedinstvenim pričama, koje mnogi vezuju sa sopstvene tinejdžerske snove. Međutim, loša vest za izdavače je da mnogi muzičari neće otkriti svoje živote tako lako. Bili Džoel je vratio tri miliona dolara koje je dobio da za Harper Collins napiše svoju biografiju. „Dok sam pisao shvatio sam da me ne zanima da pričam o prošlosti“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
