Prvi koncert Boba Dilana u Kini mogao bi da predstavlja znak da će veliki svetski promoteri konačno početi da dovode velika muzička imena u najmnogoljudniju zemlju na svetu. Doduše, to se očekivalo još 2006. godine kada su Rolingstonsi svirali u Šangaju, ali se ipak nije desilo. Trenutno je Džakarta mesto gde ćete pre ići na koncert nekog slavnog izvođača, nego u Šangaju ili Pekingu. Prošlog meseca, na primer, Dženet Džekson, Erik Klepton i Tejlor Svift su nastupili u Hongkongu, ali su zaobišli kopneni deo Kine.
Američki gigant u svetu zabave AEG je ovog meseca doveo grupu Eagles i najavljuje da mnoga velika imena žele da dođu. Kina je zemlja gde zapadni izvođači ne mogu mnogo da zarade od prodaje albuma, ali će svakako profitirati od koncerata. Doduše, onaj ko se odluči da dođe u Kinu moraće da „povede računa“ o pesmama i ponašanju. Rolingstonsi nisu mogli da izvedu „Brown Sugar“, a Oasis nisu bili dobrodošli zbog učešća Noela Galagera na dobrotvornom koncertu 1997. godine za „Slobodan Tibet“. Dodatnu zategnutost je izazvala Bjork koja je koncert u Šangaju 2008. godine zatvorila usklikom „Tibet!“, na kraju svoje pesme „Declare Independence“ (koju je inače posvetila Kosovu po proglašenju nezavisnosti).
Ekonomski razlozi su ipak najveća briga organizatorima koncerata. Džejms Braun, Nora Džons i Black Eyed Peas su bili u Kini, ali u zemlji od 1,3 milijarde ljudi, gde dominiraju pop pesmice otpevane na mandarinskom jeziku, sem Šangaja i Pekinga pitanje je da li ima još mnogo gradova gde se mogu, recimo, rasprodati stadioni. To naročito važi za mlađe izvođače, koji još nisu dovoljno promovisani. Dvostruki Gremi dobitnici iz 2010. godine Kings of Leon tako su neslavno propali u Kini – njihov pokušaj koncerta su „sudario“ sa izuzetno slabom prodajom ulaznica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
