epa11865237 ChEPA-EFE/YANNIS KOLESIDISDok Klavdija, predstavnica Grčke na ovogodišnjoj Evroviziji, pakuje kofere za Bazel, Turska radio-televizija smatra da Grčkoj treba zabraniti učešće na ovom višedecenijskom takmičenju, zbog toga što u svojoj pesmi pevaju o kontroverznoj temi nasilnog proterivanja Grka sa Ponta.
Dok se na nacionalnom javnom servisu ovih dana odvija odabir domaćeg predstavnika za Evroviziju pod nazivom Pesma za Evroviziju (PZE), mnoge evropske zemlje su već odabrale svoje predstavnike za Bazel na 76. po redu najpopularnijem muzičkom takmičenju Starog kontinenta, a među njima je i Grčka.
Ipak, taj izbor pokazao je da ni ove godine Evrovizija ne može proći bez političkih trvljenja jer se Turska radio-televizija (TRT) sprema da blokira učešće mlade pevačice Klavdije koja u svojoj pesmi peva o genocidu nad Pontskim Grcima.
Klavdija je sa pesmom „Asteromata“ pobedila na izboru za grčkog predstavnika za Evroviziju i tom prilikom mlada pevačica je izjavila da ne postoje reči kojima bi opisala kako se oseća i da obećava da će svoj narod učiniti ponosnim.
Dok Klavdija slavi svoje učešće, grčki sused Turska pesmu „Asteromata“ vidi kao pretnju i razmatra mogućnost podnošenja žalbe Evropskoj radiodifuznoj uniji.
Problemi su počeli onog trenutka kada je fan baza Evrovizije u Turskoj podigla prašinu oko pevačicine izjave u kojoj objašnjava da njena pesma peva o iseljavanju i izbeglištvu Pontskih Grka.
Turski fanovi smatraju da treba obavestiti TRT kako bi se razmotrila mogućnost podnošenja zvanične žalbe Evropskoj radiodifuznoj uniji, jer se u pomenutoj pesmi javljaju naznake teme genocida nad Grcima sa Ponta, koji Turska negira već decenijama, prenosi Katimerini.
Iako Turska ne učestvuje na Evroviziji od 2013. godine, ona je i dalje članica EBU-a, a sa sigurnošću se još uvek ne zna kakave šanse ima moguća žalba Turske radio-televizije.
Mnogi podsećaju na pobednički nastup Ukrajine 2016. godine, kada je pesma „1944“ izazvala mnogo polemika, ali je pobedila bez ikakavih problema.
Pesma je govorila o deportaciji Tatara sa Krima od strane Staljina i bila je inspirisana porodičnom istorijom pevačice.
Turski mediji napominju da EBU može zahtevati promene u pesmi ili, u najekstremnijem slučaju, isključiti Grčku sa takmičenja, podsećajući na prošlogodišnji slučaj Izraela kada je zatraženo da promene stihove jer je postojala direktna aluzija na napade Hamasa od 7. oktobra 2023. godine koji su potom izazvali potpuni haos na Bliskom istoku, preneo je Katimerini.
Naravno, nije prvi put da se grčko-turski zategnuti odnosi prenose na Evroviziju.
Sve je počelo nadgornjavanjem koja će se od ove dve zemlje prva takmičiti na Evroviziji.
Grčka je to uspela 1974. godine, a sukob je kulminirao žestokim turskim protestima zbog grčkog učešća 1976. godine.
Pesma „Panagia mou“ Marize Koh govorila je o drami kiparskog naroda nakon turske invazije.
Ko je Klavdia i o čemu govori „Asteromata“?
Klavdija, dvadesetdvogodišnja pevačica sa karakterističnim crnim naočarima, vodi poreklo od Pontskih Grka.
Želja joj je bila da se takmiči sa pesmom koja tematizuje ovaj bolni period za grčko društvo.
Njeni preci su se nakon proterivanja naselili u Sovjetski Savez, da bi nakon nekoliko decenija njeni roditelji došli u Grčku 1991. godine, kao i mnogi u tom periodu.
Inspiracija za pesmu je proizašla iz stvarnih događaja i ona u fokus stavlja teme poput gubitka domovine i potrage za boljim životom.
Kalvdija se muzikom bavi još od najranijih godina, a na sebe je privukla pažnju učešćem u emisiji The Voice of Greece, gde je stigla do finala.
Pogrom Grka sa Ponta, izbeglištvo i u glavnoj ulozi lepa žena sa sjajnim očima koje podsećaju na zvezde, to su motivi pesme „Asteromata“.
Stihove je napisala grupa Arcade i kombinuju savremene i folklorne elemente.
Ko su bili Pontski Grci?
Pontski Grci su bili etnička grupa sastavljena od Grka koji su živeli na obalama Crnog mora i Ponta.
Danas ova mala grupa živi na teritoriji nekadašnjeg Sovjetskog Saveza to jest u današnjoj Ukrajini i Gruziji, a nakon raspada SSSR-a veliki deo pripadnika ove etničke zajednice dolazi u Grčku.
Veruje se da su Pontski Grci živeli na obalama Crnog mora i Ponta još u vreme osmog veka pre Hrista, kada su grčki kolonisti naselili jugoistočnu obalu Crnog mora.
Pontski Grci su sačuvali poseban govor grčkog jezika, koji u sebi nosi puno arhaizama iz starogrčkog, a vremenom se njihov govor stopio sa novogrčkim jezikom.
Početkom XX veka, a posebno za vreme Prvog svetskog rata, trpe nasilje od strane osmanske vlasti i turskih nacionalista.
Tokom sukoba između Turske i Grčke u periodu od 1919. do 1922. godine veliki broj pripadnika ove etničke grupe je proteran, a na mirovnoj konferenciji u Lozani (1923) je dogovoreno njihovo preseljenje u Grčku.
Ipak, tokom XX veka Pontski Grci žive i u SSSR-u iz koga odlaze početkom devedesetih godina, nakon raspada ove države.
U Grčkoj se danas smatra da je tokom mladoturske vladavine počinjen genocid nad Pontskim Grcima, ali ovo pitanje nije uspelo da se probije na političkoj i istorijskoj karti, kao tema genocida nad Jermenima.
Pitanje genocida nad Pontskim Grcima još uvek nije naišlo na odjek u svetu, a Turska i dan-danas negira počinjene zločine.
Autorka je polaznica Danasove škole novinarstva.
Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
