Muzičari iz benda „Besne gliste“: Ljudska glupost i pohlepa ključni problemi u društvu

Najbolji primer za triger je pesma „Propaganda“, jer u vreme kada je nastala, političke partije su imale neverovatne budžete i kampanje, što je pritiskalo ljude u vreme izbora. To je bio okidač za pesmu koja nije tipična za nas, jer gledamo da muziku više zavijemo u oblandu. Međutim, ona je bila direktan odgovor na to što čovek ne može da ima svoju dnevnu rutinu bez da mu neki političar iskače u facu. Ona je i dobar primer kako andergraund muzika, može doći do svojih slušalaca, jer „Propaganda“ nema impozantne preglede na YouTube-u, niti je mnogo puštana po medijima, ali je puštana na svim protestima od 2015. kad je izašla i svi je znaju – tako za Danas muzičari iz benda Besne gliste objašnjavaju proces stvaranja njihove muzike specifične po kritičkom sagledavajnju stvarnost. Muzičari smatraju da su pesme društveno angažovanih bendova vitamin narodu.

Osmočlani bend čine Filip Marković- MC, Julius Velker -gitara, Novica Vujović – tarabuka, Damjan Aleksić- bubnjevi, Nikola Bjekovć- bas, Lazar Muždalo- truba, Strahinja Hadži-Tonić- saksofon, Andrija Petrović- trombon, a u intervjuu su učestvovali Marković, Velker i Vujović.

Besne gliste nastupiće krajem avgusta na Prnjavorstocku, a ovom prilikom prave ovonedeljnu plejlistu za Mikstejp.

Bend karakteriše i to što svako od članova donosi lični pečat. Iako generalno slušaju, rade i vole razlicite vrste muzike, materijal koji se stvara postaje ono po čemu su Besne gliste prepoznatljive. Oni mešaju različite žanrove, jer, kako kažu, ovo je vreme muzičkih mutanata, a iz energije kojom prave fuziju dolazi autentična forma. Upitani na šta se osvrću dok stvaraju, iz benda ukazuju: “ Prvensveno na društveni angažman, tu je naše srce”.

Povodom svoje muzike primećuju da su od komercijalnih žanrova, koji su imali broj jedan stvari – i regge i hip hop…, mešajući ih u svom autorskom radu, uspeli da naprave težak andergaund, da promaše svaki voz i da se ipak bave time. Muzičari dodaju da stvaraju i pesme lične prirode, ali su čak i one društveno angažovane.

– Nezadovoljsto, da li je to samim sobom ili sistemom, recimo da nam je to glavna podela. Ali ne samo puko nezadovoljstvo, već i poruka ljudima, svaka pesma mora imati svoju poentu, jer muzika radi muzike i zabava radi zabave bez smisla i poruke ne vode ničemu i ne mogu predstavljati vrednost i kvalitet – ukazuju iz benda povodom pisanja tekstova.

Na tu temu oni zapažaju da i danas postoji ta nazovi „rokenrol publika“, koja obraća pažnju na kritičke osvrte u muzici i koja se poistovećuje i nalazi u tekstovima. Kako kažu, iako je ona procentualno malobrojna, ipak je ima. Međutim, bila bi mnogo jača da je angažovanim bendovima dat prostor u medijima.

– Mislimo da bi publike bilo više kada bi angažovanim bendovima bio dat prostor u medijima. Srbija nije napravila neku veću društveno angažovani grupu koja je postala bum i doživela status mejnstima zadnjih 10 godina, iako postoje kvalitetne grupe. Nije se desio novi Eyesburn, KKN, a toga je bilo pre 20 godina, zato što su muzičari imali gde da se iskažu – primećuju oni.

Kako kažu, iako postoji očit problem sa medijskom slikom i sami bendovi snose deo odgovornosti i moraju sami da se izbore za veću zastupljenost, čak i u tim, kakvim-takvim medijima.

– Rokenrol je ovde od sredine dvehiljaditih počeo da bude klimav, gurnut je poptuno u andergraund u nedostatku medijskog prostora upravo zbog buntovnih i društveno angažovanih tekstova koji bi možda nekim klincima osvetlili put, k’o što su nama osvetljavali kad smo bili klinci. Prvi put kada sam osetio da nešto nije u redu u ovoj državi, bilo je kada sam čuo Eyesburn da svira „Izađi i bori se“. Kapiram da bi nekog klinca i sada tako nešto poljuljalo. Međutim, poslednjih desetak godina rokenrol je smaknut sa televizije, koja je i dalje ovde primarni medij, a u među vremenu se i internet okrenuo komercijalnijoj muzici i generalno kapitalizmu, jer sada više nisu ista pravila na YouTube-u i na ostalim platformama, ona danas daleko više idu u korist samih platformi, a na štetu umetnika što se može videti po reakcijama velikih rok zvezda širom sveta – pojašnjavaju muzičari situaciju na sceni.

Upitani da li, uprkos angaživanoj muzici, zbog takve situacije imaju utisak da se bore sa vetrenjačama, oni odrično odgovaraju.

-Ne borimo se protiv vetrenjača, prvenstveno stvaramo muziku jer to volimo i to izlazi iz nas. Nismo mi krenuli u tu borbu protiv vetrenjača, već su vetrenjače krenule na nas (smeh). Da smo birali da se bavimo muzikom, verovatno bismo izabrali nešto popularnije, međutim, umetnost svakog umetnika je njegova reakcija na svet oko sebe – zapažaju iz benda.

Upitani koje su prepreke sa kojima se društvo suočava u pokušaju da izmeni stvari u svetu, Besne gliste poručuju da je glavna prepreka ljudska glupost i pohlepa.

– Netolerancija, nesloboda… Priroda mora da se pomene, zagadili smo je katastrofalno, što je veliki problem danas. A nerešavanje svega toga vuče koren iz ljudske gluposti i pohlepe. Ekoligija je jako važna. Ako se svi iscimaju da čuvaju Planetu, to znači da smo se već iscimali da sve ostalo bude ok – primećuju oni.

Muzičari dodaju da bi se svako društvo izgradilo u normalnom smislu ako bi shvatilo šta znači pojam kultura.

– To nije samo muzika, „idem ja na predstavu, otiš’o sam na Kolarac, baš sam super lik“. Kultura je reći dobar dan komšiji, pomeriti se, otvoriti vrata nekome, baciti smeće u kantu sve je to deo kulture i kada bi ljudi osnovne principe poštovali, onda ne bi ni izbacivali na vlast one koji su slika našeg društva, nego bi naša slika bila drugačija, a samim tim i političari. Ti ljudi su ogledalo naše stvarnosti i nema potrebe da se pitamo otkud mi ovde, da smo mi kulturniji, kulturniji ljudi bi bili na pozicijama i uspevali da obave stvari od kurcijalne važnosti, kao što je ekologija – ukazuju oni i dodaju da zagađenje nije problem isključivo naše zemlje. „Taj problem postoji u celom svetu i najmanje je Srbija kriva za ekološku katastrofu, jer smo mi samo u svom dvorištu problem, ali hajde da rešimo barem to što je do nas“.

– U Americi, kada ni jedna državna ustanova neće da reši problem privatnika koji hoće da poseče šumu staru 2000 godina i napravi tu komplekse za džentrifikaciju, ljudi se vezuju kanapima za drveće. To ima smisla, neće to da reši problem, ali će ta slika ostati i obići svet, poslati neku poruku da je to loše – ističu oni.

Upitani zašto su bendu dali ime Besne gliste oni kažu da im je isprva zvučalo kul, pa onda nije, ali su sagradili karakter uz to ime, pa im ponovo zvuči dobro.

– Kroz godine smo se povezali sa imenom, bunotm, nemirom dečačkim i naziv benda donekle aludira na bes andergraunda simbolično, jer gliste žive pod zemljom – zaključuju muzičari.

Rat je svima jasan, danas “vlada” anestezija

Osvrćući se na muziku u periodu kada su na domaćoj sceni bendovi stvarali pesme koje ukazuju na probleme sa kojima se narod suočava, oni objašnjavaju da su tada muzičari pravili muziku iz ratnih uslova, pa je zato sve drugačije i upakovano, dok danas vlada opšta anestezija.

– Rat je svima jasan. Sada kada vlada anestezija, nisi siguran, „sve je kul“. To je ključna razlika. Drugačija je priča sada i dosta je bolje osmišljena. S druge strane, u to vreme Eyesburna, kolektivna svest je bila jača i ljudi nisu bili otuđeni. Pogotovu sad za vreme pandemije, a i bez pandemije, ljudi su se otuđili. Na mesto društvene kritike tog doba došli su lični problem koji su izraženi u današnjem svetu. Nikad više nije bilo klinički depresivih ljudi, anksioznosti, PTSD-a… Za društvenu kritiku moraš baš dobro da se iscimaš da znaš šta se događa, nije rat da ti je sve pred očima, da znaš da tako ne treba i pevaš „Give peace a chance“. Ovde više ne znaš ni šta se dešava. I naš drugi album se više bavi društvom kroz prizmu individualca. Ali i dalje ostaje pri originalnoj priči. Dok recimo drugi bendovi idu skroz u to, što je i razumno – zapažaju članovi benda Besne gliste.

https://www.youtube.com/watch?v=MYpWwftBRio