Kod nas je sve dozvoljeno. Ja sam dokaz

Publika treba da očekuje dobar nastup, a organizator dobru posetu, ako publika bude zadovoljna, bićemo i mi – najavio je Vedran Pehar, poznatiji kao Šemso 69, pevač benda Brkovi, za Danas. Šemso nam je otkrio da se najbolja rakija može nabaviti u Obrenovcu, da od političara zahteva da mu se oduzme glasačko pravo, kada bi on bio političar šta bi sebi prvo zabranio, zašto mu ne odgovara ljudska rasa, ko je Brkovima omiljeni punk bend, i ko im je omiljeni narodnjak, zašto muzika treba da bude slobodna… i dodao da sprema duet, ali nije želeo da nam otkrije sa kim.

* Vi ste folk punk, metal bend, kako ste spojili nespojivo?

– Mi smo samo bend što se nas tiče, naš žanr mogu mogu da definišu kako hoće. Ono što smo pre svirali bilo nam je preobično, zvučalo isto. Počeo sam ubacivat’ narodnjake jer mi je djelovalo zabavno.

* Nemate izdavačku kuću, da li je to zato što ne želite da vam bilo ko uređuje sadržaj, ili smatrate da muzika treba da bude nezavisna, slobodna i svima dostupna…?

– I jedno i drugo. Ne želimo da nam uređuju sadržaj, a muzika treba biti besplatna jer nemaju svi novaca. Mislimo da je tako najbolje, ne trebamo ničiju pomoć. Zato smo našu muziku ostavili da bude dostupna i da dođe do ljudi.

* Da li sam dobro razumela da su vam tekstovi ironični? Da li putem njih kritikujete, šta kritikujete, kako ih pišete?

– Tekstovi nam nisu ironični, meni ti tekstovi jednostavno padnu na pamet bez voljne kontrole. Ne smišljam ih već se nekako jave, a iskreno ne znam odakle. Odakle mi to? Pa nemam pojma, iz podsvijesti. Neko te maltretira i to držiš u sebi i onda izađe kroz pjesmu. Onda ljudi kažu – pa i meni se to dogodilo. Saosete se.

* Čula sam da su te pitali da li si šovinista zbog nekih sadržaja u pesmama koji se odnosi konkretno na prozivanje određenog vida ponašanja kod pojedinih osoba ženskog pola.

– Odgojen sam da budem kavaljer. Ženama u osobnom kontaktu iskazujem više poštovanja nego muškarcima. Nisam šovinista, i posebno se protivim nasilju nad ženama. Meni ljudska rasa generalno ne odgovara, ali ako delimo po polu, onda sam više za žene nego za muškarce.

* Zašto ti ne odgovara ljudska rasa?

– Humanost se sve više gubi, a do izražaja dolazi pohlepa, samopromocija, interes, a ne ljubav, dobrota i mir, zato. Ljudi ogovaraju jedni druge, zagađuju zemlju, ratuju, ubijaju se…

* Kako se to menja?

– Teško, to je proces. Treba djelovati lokalno. Svako u svojoj sredini treba da čuva ekologiju i da ne podstiče mržnju.

* Da li možeš da mi uporediš srpsku i hrvatsku scenu? Koliko smo slični a koliko različiti?

– Ne mogu, jer ne gledam stvari iz tog ugla. Posmatram sve zajedno. Nema razlike među ljudima…

* Gde imate više publike – u Srbiji ili Hrvatskoj?

– Ne znam, nisam brojao… prebrojaću sljedeći put pa ću ti javit’.

* Kako bi opisao vaše fanove?

– Previše ih ima različitih da bi ih sve stavio u jedan kalup. Mnogo ljudi dolazi da bih se svakom posvjetio, ali sa dosta njih sam se sprijateljio. Više ih volim zvati ljudima nego fanovima, ne volim tu riječ.

* Kako izgleda prijateljstvo sa ljudima koji vole Brkove?

– Druženje, dokolica, nazdravimo, zagrlimo se, ispričamo, zezamo… Ko i inače sa svima. Volimo s ljudima ostvariti normalan kontakt, ne na relaciji obožavatelji i izvođač, već ravnopravni.

* Da li bi spoj – turbo-folk opisao kao komercijalnu ili kao kritičku varijantu?

– Ne znam, meni te pjesme padaju na pamet, nemam strategiju za lyrics. To treba establišment neki da ocijeni.

* Nastupali ste sa Nervoznim poštarom, Zokom Bosancem, Perom Defformerom… Koji je omiljeni punk bend a ko je omiljeni narodnjak Brkova?

– Omiljeni narodnjak nam je Sinan Sakić, a punk bend Kud Idioti.

* Iz kojih razloga voliš Sinana?

– Zato što je jedan od najboljih ljudi i ima dušu kakvu niko nema. I kad šuti zrači neverovatnom dobrotom. On da se nije bavio muzikom mogao je komotno biti poglavar neke velike zajednice, predsednik Indije. Sitan čovjek, ali on kad se nasmeje, cijela prostorija sjaji. I skroman, volim skromne ljude.

* „Što sam bolji prema svima to sam manje draži njima“, pa svi znamo gde ih šaljete… o kakvom međuljudskom odnosu govori ova pesma?

– To je pjesma o prijateljstvu, kad te neko zove samo kad treba para da mu posudiš, a ne da te pita kako si, da li si dobro, da li umireš sutra. Ljudi prijateljstvo olako shvaćaju i gledaju ga jednosmjerno. Ako smo prijatelji, onda treba uzajamno da se pomažemo. Iz ljutnje prema tim situacijama koje su mi se dešavale nastao je tekst. Razočarao sam se u neke svoje prijatelje jer nisam bio zadovoljan njihovim angažmanom.

* Da li vlast u Hrvatskoj daje slobodu govora muzičarima i umetnicima?

– Niko ne zabranjuje slobodu govora kod umjetnika. Meni niko ništa ne zabranjuje, pričam šta god hoću. Niti sam ikada doživjeo politički pritisak. Kod nas je sve dozvoljeno. Ja sam dokaz. Kakve gluposti pričam na koncertu, da ima jedan normalan političar to bi mi zabranio. Ja bih sam sebi zabranio, al’ ne mogu, nisam političar. Prvi sam kome treba zabraniti ali mi se niko nikada nije javio. Još se afirmativno javljaju, valjda misle – bolje da budem dobar sa ovom budalom nego da ulazim u konflikt.

* Pomenuo si da voliš Skandinavce, šta ti se dopada konkretno kod njih?

– Volim ih zato što su konkretni. Cenim konkretne ljude i odgovore. I volim to što ne kasne. Volim kad neko dođe na vrijeme i pet minuta ranije. Volim ljudsku odgovornost i profesionalizam. Sve pod konac, obožavam kada je sređena soba…

* Da li vam se kao bendu desilo na turneji da polupate hotelsku sobu?

– Ma nismo ti mi takvi, mi smo dosadni, sjedimo… nemamo ti mi turneje. To ti je kad si na velikom tržištu pa odeš na mjesec i po, dva, šest. Mi vikendima sviramo, preko tjedna totalno druga priča. Pravimo balans. Kad izdivljaš, treba ti nešto da te smiri, jer kad bi svaki dan živeo kao na dan koncerta, umro bi vrlo brzo. Od ponedjeljka do petka jedem kuhano povrće i meso a u subotu popijem litar i po rakije.

* Koje ti je najdraže iskustvo sa koncerta?

– Meni je stalno lijepo. Pamtiću ono kad je Sinan Sakić pokušao da me nazove telefonom. Čovek je htjeo da me čuje, meni je to dovoljno.

* Pošto ne želiš da odgovaraš na politička pitanja, šta bi poručio političarima?

– Hoću da mi se oduzme glasačko pravo, nikad u životu nisam bio na izborima niti ću bit’.

* Kako onda izbegavaš da politika utiče na tvoj život?

– Slušam punk i pijem pivo, šta me briga. Imam hercegovačke krvi, mi se uvijek snađemo.

* Pesma „Slušaj sada dobro“ – o čemu govori?

– Kada uđeš u vezu sa nekom ženom i skužiš da nije dobra osoba. Da samo hoće da se useli u stan i da rodi dijete i da ne mora ništa radit’. E, nećeš, razbojnice. Prvo ostavi četkicu za zube, slučajno zaboravi. Pa onda četku za kosu, u veš mašini, otkud četka za kosu u veš mašini? Ja ubacio gaće i čarape – ono četka u mašini. Otkud ovo, „pa ostalo mi slučajno“, pa kako u mašini? „Ja bih stavila neku sliku na zid.“ Šta ćeš ti meni stavljat’ slike na zid? ‘Oće da se useli, a kad se useli, onda lagano… sve je naše, zajedničko ali ne i obrnuto. Na početku kad dođe jede list salate, za tri godine jede ribu kao predjelo za meso, jede ko kad se kit hrani… Na početku veze predstavi se lažno, a kad joj se pravo lice vidi…

* Šta misliš, zašto se ljudi lažno predstavljaju?

– Nisam psiholog, ali jeste dosta toga u odgoju, treba maknuti neke stvari iz mentaliteta. Ključ je u laganju, treba prestat’ lagat’. Da se krug laži prekine. Da čovjek shvati da nema potrebe da laže i da to samo donosi štetu. Nikad laž nije opravdana, od one male laži kreće, onda se stvori ovisnost o laganju i cijeli život lažeš. Od veze do zaposlenja. A nema potrebe, svi možemo živjet iskreno.

* Prema tvom mišljenju, da li će buduće generacije uspeti da iskorene te negativne momente iz ljudi i društva?

– Hoće, ja vjerujem u mlade, samo treba da im se da šansa. Vjerujem u ljude koji su napustili našu zemlju i otišli vani, ja bih njima dao šansu. Dobra taktika bi bila da se svi koji su dosad probali nešto da naprave malo sklone i da dođu ljudi iz vana koji su se dokazali kao uspešni i da oni svojim akcijama povuku još ljudi i da i oni vrate kapital u svoje matične zemlje. Jer ipak vjerujem da njima fali zavičaj. Kada bi se veći broj ljudi vratio 50, 100 hiljada i doneli sa sobom kapital, ali ne da ih pokrademo, nego da im damo priliku da to što su naučili primene tu kod nas, to bi bila strava stvar.

* Šta bi voleo u budućnosti da ti se desi?

– Voleo bih u nekom trenutku da se povučem kao izvođač i da budem samo autor pjesama. Da nisam na bini, već da sjedim u nekoj fotelji, pijem rakijicu, ovi tamo nek se znoje, a ja da im uzimam 80 posto recimo… Volio bih da napišem pjesmu koju će pjevat’, na primer, Željko Šašić. A sad će mi izać’ jedan duet, ali ne smjem da kažem koji… Da mogu, ja bih najrađe svirao regge, da je sve super, i da smo na moru stalno, ceđeno voće, valovi, lijepo vreme, sve lijepo, nema računa na moje ime, milina…

Da se ukinu granice

* Kako je u Evropskoj uniji?

– To je preopćenito pitanje, ja se ne bavim time, bavim se muzikom. Kao da pitaš šta ima u New York-u. Ima svašta, kako je, svakako je… Ne znam kako da nije EU pa ti ne mogu reć’. Dobro mi je u životu, ne vjerujem da je to zbog Evropske unije već zato što je eto tako. Prvenstveno sebe analiziram, ne toliko društvo. Meni političko uređenje ne predstavlja neku posebnu stvar. Sad mogu da putujem, mogu da idem u Portugal, samo nemam para. Porez nam malo bolje radi, recimo, čak je i pravosuđe malo brže. Ročište, kako vi kažete, kad se zakaže malo su ažurniji nego ranije, sad da li je to zbog Unije, ne znam. Državni aparat malo bolje funkcioniše. Definitivno sam za to da se skinu granice, sve granice. Bez veze je da neko može, a neko ne može, nek idu svi, jer očito da se terorizam nije smanjio većom kontrolom granica. Terorizma ima i dalje, i više nego prije, znači da nije tu ključ.