Intervju KOIKOI: Rokenrol nije hobi, ozbiljne su životne odluke baviti se muzikom do kraja

Bend je potpisao jedan od većih francuskih buking agencija Voulez-vous Danser, i sa te strane očekuje ih ulaz u Evropu i svet. To im je i bio cilj od samog početka. Uporedo, spremaju materijal za drugi album, planiraju snimanje muzike iz predstave „Otac“, a trenutno prave pesmu za kompilaciju dečijeg hora Kolibri.

– Mnogo zabavnih stvari radimo i još mnogo toga se sprema, dolazi vrlo uzbudljiv period! Mi za svaku sledeću godinu kažemo – ova će biti najveće ludilo do sada – ističu kroz osmeh iz KOIKOI, upitani šta očekuju u Novoj godini.

Za sastav koga čine: Marko Grabež, Emilija Đorđević, Ivana Miljković i Ivan Pavlović Gizmo, protekla godina je bila intenzivna i sadržajna. Mnogo se važnih stvari dogodilo, kako po broju odsviranih festivala i koncerata, tako i u ostvarenim saradnjama, dobijenim nagradama i priznanjima.

– Čini se da, ako je i postojalo ranije potencijalnih dilema hoćemo li se baviti ovime dok hodamo i postojimo, tokom 2023. je ta dilema potpuno otklonjena. Ovo smo mi, guramo svim snagama i nema više stidljivog opipavanja horizonta. Mislim da smo svi punim plućima prihvatili ovaj način života i dinamike. Iako nekad bude dosta iscrpljujuće, navukli smo se na ovaj muzikantski adrenalin – kažu iz benda za Danas.

Da li vas je 2023. inspirisala na nova stvaranja?

– Apsolutno da, u suprotnom bilo bi zaista problematično za našu budućnost, haha. Non-stop nešto radimo i brusimo. U studiju smo okačili jedan papir na kome ima preko 20 ideja koje su potencijalne pesme za drugi album. Neke su skoro gotove, neke ćemo pakovati i sređivati u 2024. godini, ali sve u svemu kreativna mašina ne staje.

Čuli smo kako stoje stvari sa uspesima benda u godini za nama. Kako ćete van toga, u društvenom kontekstu, pamtiti 2023?

– Kontekst u kom bend živi i stvara muziku potpuno boji svaki segment naših života. Pogotovo nakon tragedija koje su dogodile 3. i 4. maja. To je definitivno nešto što se urezalo u svaku poru ovog društva i obeležilo ne samo 2023. godinu već i mnogo narednih. Kolektivna trauma i anksioznost od budućnosti je nešto od čega ćemo tek da se oporavljamo, ne samo na lokalnom, nego i u globalnom kontekstu. Daleko od toga da možemo da kažemo da je lepa godina iza nas. I pored svih želja da nasilnim putem dočaramo i podržimo novogodišnju euforiju, prosto, bilo bi presebično, izražavati radost ili sreću zbog nekog ličnog uspeha i doprinosa.

Pored brojni domaćih i regionalnih festivala iz 2023. pamti se vaš nastup na festivalu Eurosonic u Groningenu, na kome ste zaradili nominaciju za nagradu Music Moves Evrope. U tom momentu iz Srbije pored vas je još jedino Kostrakta nastupila.

– U protekle dve-tri godine se izdešavalo toliko stvari da često ne znamo odakle da krenemo, a da ne propustimo nešto. U 2023. smo nastavili ono što smo započeli još 2021. kad je izašao prvenac „Pozivi u stranu“. Prezadovoljni smo kako je bend krenuo da se razvija i kom smeru se krećemo. Ove godine pored Eurosonica, svirali smo na Reeperbanu u Hamburgu. Jedna mala anegdotica – Na dan kada smo trebali da sviramo, Ika i Marko su dobili stomačni virus i bukvalno nisu mogli da ustanu iz kreveta. Pred koncert su skupili snagu iz petnih žila, i stvarno smo pružili spektakularan koncert kome je prisustvovao i naš budući booking agent za Evropu i Veliku Britaniju. On nas je kontaktirao posle koncerta i ubrzo smo sklopili saradnju koja će započeti od 2024. (osmeh).

Još jedna od mnogih sjajnih stvari kojima se radujemo u narednoj godini jeste Hali Gali kompilacija vol. 2, na kojoj nas očekuje i vaša nova pesma.

– Mi se radujemo još više (osmeh). Pesme za kompilaciju su već snimljene i u procesu su miksanja. Jedno je sigurno, a to je da su bendovi toliko sazreli u zvuku, što je veliki pokazatelj da se u godinama koje su za nas dosta radilo. I to je zaista fenomenalna stvar. Naša pesma koja će izaci u okviru Hali Gali kompilacije će ujedno biti i naš prvi singl sa sledećeg album, koji bi trebao da izađe do kraja sledeće godine. Ne bismo previše da otkrivamo, ali za sada sve ide po planu.

Na prvoj Hali Gali kompilaciji predstavili ste se sa pesmom Bog te ubio, a prvenac „Pozivi u stranu“ donosi pesmu Hrast. Nepravedno ću zanemariti ostale sjajne stvari sa albuma, da bih pitala odakle potiče fascinacija za pagansko-ritualne narodne bajalice, koje uz elektro uplive i krautrok postaju mantrične himne urbanog zvuka?

– U slobodno vreme se bavimo crnom magijom i veštičarstvom pa onda tako omađijamo promotere i bookere da nam zakazuju koncerte hahaha. Šalu na stranu, poveznica sa paganskim najvise dolazi od Ike koja je fascinirana mitologijom i tradicionalnim narativima, odatle najviše dolazi inspiracija. Sve pesme su nastajale na probama iz improvizacija – neko donese neki tekst, riff pa se svi nakačimo na to. Zapravo, nema neke formule ili tendencije zašto ovo zvuči ovako ili ne zvuči. Takav sistem rada ćemo zadržati i na drugom albumu.

Kad smo kod porekla nastanka pesama, pored svih mogućih reka zašto baš Misisipi? Odakle potiče inspiracije za pesmu? (odgovara nam Marko Grabež)

– Misisipi je tu s razlogom, jer je simbol nekog nasleđa koje sam povukao iz kuće i svog oca koji je odrastao na bluzu i muzici s delte Misisipija. Pesma govori o borbi i frustraciji i emancipaciji od kulturološkog tereta Zapada koje neću suštinski nikad moći da imam u sebi. Prvo, nisam odande, drugo to je nešto što pripada generaciji ćaleta, ja s tim nemam veze, a oduvek sam želeo da imam. Tako da na simboličkom nivou, Misisipi govori o čežnji/zavisti, svemu onome što nisi u stanju da proizvedeš u sebi. Traženje roditeljske ljubavi i pažnje kroz oponašanje njihovih života. To je svakako nešto sa čime se verujem mnogi susreću i primenjivo je na razne aspekte života. Misisipi je nastao prema priči o Robertu DŽonsonu i njegovom paktu sa đavolom. Devil at the crossroad (prodao je dušu đavolu, da bi imao ton).

KOIKOI je otvorio izložbu Koja – Ja imam šarene oči, posvećenu liku i delu ovog rok velikana, 2023. I nije tajna da je bend ljubitelj Discipline kičme, pa u tom kontekstu me zanima kakva je podrška s druge strane – kolega iz starije generacije?

– S jedne strane mnogo nam je drago što smo to uradili, bilo je prezabavno i iskoristili smo priliku da zasviramo sa prijateljima iz drugih Hali Gali bendova, a s druge strane kao deca svi smo slušali Disciplinu i voleli, slušamo je i dan danas. Žao nam je što se nešto tako desilo i iskreno se nadamo da će Koja to prevazici i da ćemo ga opet gledati na bini. Što se tiče podrške starijih kolega, tu je apsolutno. Na nama je da krčimo svoj put, ali podrška kolega je uvek nešto što znači. Eto, nedavno smo bili na kafi sa Vučom iz Darkvuda, koji voli bend i pričali smo o raznim stvarima, Kojot iz Eyesburna isto voli šta radimo i podržava, a to su sve ljudi koje smo mi slušali kao mladji, nema ništa lepše od toga.

Ika i Marko glumili su u spotu hrvatskog benda Seine, koga je režirala Marina Uzelac za pesmu Riječ. Tu divnu regionalnu saradnju uvezuje drugarstvo i ljubav. Kako to drugarstvo pobeđuje sve regionalne prepreke i prevazilazi granice?

– Iskreno ne vidimo, niti smo ikad na svojoj koži osetili bilo kakav vid neprijatnosti ili netrpeljivosti tokom boravka u Hrvatskoj ili nekoj drugoj zemlji regiona. Jednostavno toliko smo mi u ovoj muzičkoj indie niši zatvoreni u svoj „buble“, mikrosvet, da nemamo uopšte realnu sliku. To je jedna varka u koju svi volimo da upadnemo misleći da činimo veliku stvar samo zato što imamo dobre odnose sa komšijama, koje isto tako kao i nas baš briga za mirovne ambicije. Naravno da nam nije bitno ko je odakle, ali to se već nekako u našim krugovima i podrazumeva, a s obzirom da i s druge strane imamo istomišljenike, onda teško da mi možemo na tu temu da govorimo, a kamoli da se osećamo kao neki arbitri za mir u regionu i osećaja da radimo nešto važno. Nikad se ne bismo usudili da odemo tako daleko. Mi smo prijatelji sa određenim ljudima, pa nebitno sad odakle ti prijatelji dolaze. Potreba povezivanja iz jugonostalgičarske pobude nije bila nikad primarni okidač.

Još jedna sjajna stvar koje ste deo je predstava „Otac“ u Ateljeu 212, za koju ste komponovali muziku. Koliko se komponovanje muzike za predstavu razlikuje od pravljenja muzike za bend?

– To je bio jako zanimljiv proces, a mnogo je značio bendu i njegovom daljem razvoju. U to smo ušli sa velikim uzbuđenjem zato što je nešto što nismo radili do sada kao eksperimentisanje sa zvukovima, koristili smo razne rekvizite, kompjutere, spravice i nekako smo u tom procesu otvorili vrata nekom novom zvuku i pristupu što je najveći plus tog „putovanja“. Tako da nam je taj period priprema za predstavu doneo mnogo toga i mislim da će se to pokazati na novom materijalu koji spremamo za bend.

Kako vidite teatar i njegov kulturni značaj i ulogu u Srbiji, s obzirom da je jedan od vas – Marko Grabež već prepoznat i drag glumac? A i to da glumci često istupaju kao društvenu kompas građanima?

– Kad je Marko izašao i pozvao ljude na protest u jutarnjem programu RTS-a, nama su se istog dana udvostručili followersi na bendovskom Instagramu, tako da podržavamo svaki društveni angažman, hahaha… Smatramo da definitivno nije dobro za bend niti za ijednog umetnika da se izjašnjava kao apolitičan, jer to zapravo nije ni moguće. Uloga umetnosti i u teatru i van njega mora da obuhvata i politički i društveni kontekst, kako bismo se približili celokupnom umetničkom delu ka kome svi naravno da stremimo.

Čini mi se da je 2023. godina bila sjajna po pitanju uspeha muzičara naše mlade scene, šta se izmenilo?

– Desilo se sazrevanje i ozbiljniji pristup muzici. Definitivno se nešto menja u ovom gradu, čini nam se kao da smo bili u nekom limbu i periodu inkubacije, a onda je samo krenulo da izbija. Pored Hali Galija ima još dosta bendova koji zaista prave sjajnu muziku. Što se tiče konkretno KOIKOI-ja sigurno su vredan rad i trud zaslužni za ono gde smo se postavili na mapi i gde ćemo tek da se krećemo. Mnogo nam je drago što i kod drugih bendova vidimo želju za sviranjem i bavljenje muzikom, a ne samo rokenrol kao hobi. Verujemo da će se stvari održavati i ići u tom smeru, jer to su ozbiljne životne odluke, baviti se muzikom do kraja.

 Šta KOIKOI ekipa radi kad ne stvara za bend?

– Drago nam je da svi članovi benda pored KOIKOI imaju i neke projekte koji su isto vezani za muziku, to su isto stvari koje doprinose bendu i njegovoj širini. Gizmo je našao veliko zadovoljstvo u snimanju „drum cover-a“ i pokrenuo sam svoj YouTube kanal gde se trudi da bude aktivan, postavlja razne snimke sviranja bubnjeva, naših turneja i sve što se čini zanimljivim. Ema ima passion project “Emma & Jimmy”, Marko pravi muziku sa Čučkom iz proto tip-a, Ika isto ima razne saradnje sa drugim muzičarima. Sve nas to jako raduje i uvek nas zanima ko će šta novo uradi.

I za kraj, šta ste od Deda Mraza poželeli za Novu godinu?

– Shodno dešavanjima u svetu ove godine sigurno više nego ikada želimo mir i puno, puno zdravlja svim ljudima. Ostalo će već doći kako treba.