Kombinacija nežnosti i bunta na koncertu Sane Garić na Dočeku! u Novom Sadu

Ona otkriva da publiku u petak na koncertu očekuje i jedinstvena vizuelna kružna produkciona postavka Svetlane Klopan – show od 360 stepeni, – kombinacija njihovog nastupa i njenih zanimljivih radova.

„Autorka je izdanak beogradske elektro škole i njenog doajena Dejana Stanisavljevića (grupe Beograd i Du du a, Bebi Dol..). Njena muzika je žanrovski smeštena na mestu susreta femino psihodelije i no vejva sa plesnom groznicom, što posebnu čar daje koncertnim izvođenjima vrlo bliskim rejv partijima. Emotivan glas, pesme-poruke i snažna tročlana elektro pratnja sa perkusijama u svako doba spremni su da vas povedu na dugo i nadasve ugodno putovanje u noć punu neonske svetlosti velegrada. Debi album „Svet za nas” više je nego dovoljna pozivnica za sve njene aktuelne i buduće nastupe“, istaknuto u najavi koncerta, a kome i to nije dovoljno tu su „Naočare za srce“, aktuelni album koji je pokupio sjajne kritike.

Bend čine Miki Ristić – bas (Bella Technika), Feđa Tom Franklin – bubanj (Fish in Oil) i Dušan Ristić – gitara, i naravno Sana Garić – klavijature i vokal, koja ovom prilikom govori za Danas.

Da li i sami za Novu godinu planirate da ispratite neki nastup u Novom Sadu?

– Ovog puta ne stižemo.

U najavi za nastup stoji da je Dejan Stanisavljević tvoj doajen, da li nam možeš reći zašto?

– To je verovatno napisao Uroš Milovanović – pozdrav za njega. Inače, Dejan i ja smo prijtelji – spojila su nas slična interesovanja, a to su ljubav prema muzici, sintisajzerima, arehitekturi i generalno lepim vizuelnim umetnostima. Članovi grupe Beograd su pioniri elektronske scene kod nas.

Koje te emocije „voze“ dok stvaraš i izvodiš, pod kojim uticajima i utiscima stvaraš?

– Igranje sa zanimljivim zvukovima mi je oduvek bilo interesantno – igra boje i zvukova, slično kao u slikanju. Dočaravanje emocija, osećanja i mišljenja u tom trenutku.

Tvoji tekstovi nose specifičnu poetiku, na šta se referišu pesme?

– Samim tim što su specifične znači da imaju dozu originalnosti koju ljudi čuju i nadam se prepoznaju već.

Stičem utisak, dok te slušam, da je možda i noćni život grada utkan u tvoj zvuk i poetiku, da li grešim? Koliko ovaj grad utiče na tvoje stvaranje?

– „Zlatne noći“ je pesma koja baš govori o noćnom životu Beograda. Rođena sam i odrasla sam u ovom gradu – tako da je njegovom uticaj na mene svakako ogroman. Svakodnevna gradska neuroza i užurbanost u suprotnosti sa lepotom prirode, osećanjima. To su svakodnevni izazovi za sve nas.

Tvoj poslednji album dobio je super kritike, a nedavno smo pesme slušali uživo na sjajnom nastupu u Kvaki 22. Prenesi nam tvoje impresije.

– Visili su ljudi sa plafona – bukvalno, a i mi sa njima… i drago mi je što je bilo toliko publike na našem koncertu u Kvaki 22, posle pauze od godinu dana nesviranja.

Da li inače i privatno slaviš srpsku Novu godinu?

– Da – tako su me vaspitali.

Koje bi promene u društvu na nivou ženskih prava i generalno socijalnih pitanja volela da vidiš u Novoj godini?

– Eh …mnogo tih promena tek treba da se desi. Za početak volela bih da čujem da neko kaže – hej, ova muzika koju pravi ova devojka je baš super, hajmo na njen koncert – i generalno više poštovanja prema kompletnim ženskim autorima. Za sad su i dalje u rock muzici uglavnom muškarci dominantni.

Imali smo situacije od protesta u Iranu, do domaćih protesta Ženske solidarnosti u godini iza nas, kako kao autorka doživljavaš društvo u kome živimo?

– Društvo generlno treba još mnogo da se menja i da napreduje, ali nažalost poslednjih 10 godina imam utisak da sve ide unazad – kao u SF filmu „Idiocracy“. Sveopšte zaglupljivanje.

Koje bi promene volela da vidiš u domaćoj kulturi generalno?

– Volela bih da kultura ne podrazumeva samo mali krug ljudi. Volela bih da Beograd ima bar 1000 ljudi koji mogu da se okupe na dobrom koncertu za početak.