Kompletan muzički obrok, uz „So“ kao glavni začin

Na scenu je izašao samo nekoliko minuta nakon najavljenog početka koncerta u 20 časova, poklonivši se rekao „dobro veče“ i, nastavivši da se obraća publici na srpskom, najavio da će veče početi sa dva talentovana muzičara iz Stokholma. U pitanju su dve devojke koje na turneji Gebrijelu pevaju prateće vokale, a priredile su lep uvod u njegov koncert kroz nekoliko svojih kompozicija. Njihov nastup je potrajao dvadesetak minuta, nakon čega je usledila pauza sličnog trajanja, da bi tehničari obavili svoj posao na bini.

Gebrijel se pojavio i, čitajući sa papira, nastavio na srpskom: „Hvala, Beograde, i hvala što ste došli iz Zagreba“, obraćajući se posetiocima koji su došli u Arenu nakon što je koncert koji je prvobitno zakazan za Zagreb ipak premešten u Beograd. „Ovaj koncert se sastoji iz tri dela – kao obrok. Vaše predjelo večeras je akustično, što je kao proba sa upaljenim svetlima. Glavno jelo su pesme u električnom izvođenju, a ko preživi, dobiće dezert – to je kompletan album ‘So’ bez pauze“, rekao je Gebrijel i najavio svog čuvenog basistu Tonija Levina, koji mu se pridružio na bini sa električnim kontrabasom, da bi zajedno odsvirali uvodnu pesmu. Zatim je Gebrijel pozvao „konjicu“, tj. ceo bend, da im se pridruži. Pored Levina, tu su gitarista Dejvid Rods, klavijaturista Dejvid Sesioz i bubnjar Manu Kače, originalni bend sa kojim je svirao i u vreme albuma „So“. Krenuli su sa hitovima „Come Talk to Me“, „Shock the Monkey“ i „Family Snapshot“, i zaista, kao što je i najavio, svetla su ostala upaljena, a fantastični akustični zvuk se razlivao kroz halu Arene.

Nakon toga, muzičari uzimaju električne instrumente, svetla u sali se konačno gase, a reflektori na bini pale. Struja je definitivno ponela koncert u sasvim drugu dimenziju, uz „Digging in the Dirt“ eksplodirao je snažni gruv ritam sekcije, naglašavan klavijaturama i bljeskanjem pozadinskih reflektora, sve to vođeno Gebrijelovim vokalom i začinjeno crno-belim projekcijama na video-bimovima, na kojima se jasno videlo da svaki član benda na bini maksimalno uživa u onome što radi. I pokazalo se da su stolice naslagane u parteru sada samo smetnja, jer je cela sala na nogama, odajući priznanje ovoj savršenoj muzičkoj mašineriji. Činjenica da je zvuk u Areni bio fenomenalan (što i nije baš uvek slučaj) samo je još jedna potvrda kvaliteta muzičara na ovom koncertu, koji je nastavio sa pesmama „Secret World“, „The Family and the Fishing Net“, „No Self Control“, „Games Without Frontiers“, „Solsbury Hill“ i novom „Show Yourself“. Za pesme smo znali da će biti izvedene upravo tim redom, ali to nikako nije umanjilo stepen uživanja jer je bilo dovoljno drugih zanimljivosti na bini: pokretne kamere na visokim nosačima koji se kreću po šinama menjaju pozicije, Gebrijel ih u jednom momentu kada su dovoljno nisko dohvata i rukama usmerava u sebe i pravi razne neobične kadrove, živahan je, trči i skače po bini, čak na mahove u nekoj vrsti zajedničke koreografije sa basistom i gitaristom, dok između pesama armija dobro uigranih roudija revnosno obavlja svoj posao donoseći i odnoseći instrumente.

I onda su se konačno začuli uvodni zvuci pesme „Red Rain“, prve sa albuma „So“, usledila je frenetična reakcija publike na njegov najveći hit – „Sledgehammer“, koji je ušao u istoriju kao najizvođeniji video svih vremena, pa zatim „Don’t Give Up“ (čijem je izvođenju ipak nedostajao prelepi glas Kejt Buš) i zatim redom, suvišno je nabrajati, sve do kraja albuma sa divnom „In Your Eyes“, kojom je i završen zvanični deo koncerta, nakon čega bend odlazi sa bine, a publika ih priziva nazad. Kada je bis u pitanju, ni tu nije bilo iznenađenja sa izborom pesama: izveli su „The Tower That Ate People“ i „Biko“, ali iznenađenje jeste bilo to što je Gebrijel poslednju pesmu posvetio sećanju na petooktobarske proteste u Srbiji, održane pre tačno 13 godina, tako da su i bend i publika koncert završili sa pesnicama desne ruke podignutim uvis.