Koliko je realističan film „Konklava“ koji je dobio 4 Bafta nagrade?

Osim toga, Konklava je proglašena i za najbolji britanski film, a dobila je nagradu za najbolji adaptirani scenario i najbolju montažu, piše Index.hr.

Politički triler iz 2024. koji je režirao Edvard Berger i napisao Piter Strogan, zasnovan je na romanu Roberta Herisa iz 2016.

U filmu glume Rejf Fajns, Stenli Tuči, Džon Litgou, Serđo Kasteltto i Izabela Roselini. Film je i među kandidatima za Oskara.

O čemu se radi u filmu?

Film Konklava kroz napetu radnju donosi spoj misterije, rituala, tradicije, ali ponajviše politike unutar procesa izbora pape.

Središnja tema filma je napetost među najvišim funkcionerima Katoličke crkve, podeljenim između zahteva vere i želje za moćnom pozicijom.

Film prikazuje tihe razgovore u vatikanskim hodnicima i suptilne političke igre iza zatvorenih vrata, u kojima je bilo kakvo učestvovanje siguran put prema diskvalifikaciji.

Kad papa iznenada premine, članovi Kardinalskog sabora okupljaju se u Vatikanu kako bi izabrali naslednika. Unutar zatvorenih vrata Sikstinske kapele kardinali iz celog sveta bore se za najmoćniju poziciju unutar Crkve, kroz ritual koji se praktikuje vekovima.

Kardinal Lorens (Fajns) zadužen je za ovu ključnu konklavu. Među kandidatima se ističu kardinali Belini, Trembli, Tedesko i Adejemi, koji bi mogao postati prvi afrički papa u istoriji.

Svako od njih krije svoje ambicije, ali i tajne koje bi im mogle uništiti šanse za izbor. Kako šokantne istine izlaze na videlo, a političke igre preuzimaju kontrolu, Lorens se suočava sa sve većim sumnjama u svoju veru i svrhu.

Kada otkrije da je i pokojni papa skrivao mračne tajne, suočava se s nezamislivim otkrićem koje će promeniti sve.

Film se kritikuje unutar crkvenih krugova

Međutim, Konklava se suočava s kritikama unutar crkvenih krugova. Američki biskup Robert Baron, osnivač katoličkog medijskog servisa Word on Fire i jedan od najpraćenijih katolika na društvenim mrežama, upozorio je svoje pratioce na platformi X da „beže od ovog filma što je brže moguće“.

Optužio je da film promoviše „progresivne parole o raznolikosti, inkluziji i ravnodušnosti prema doktrini“ te da prikazuje crkvenu hijerarhiju kao „gnezdo ambicije, korupcije i očajničkog egoizma“, dok konzervativce karakteriše kao „ksenofobične ekstremiste“, a liberale kao „samovažne spletkaroše“.

Za crkvene analitičare ključno je pitanje ko će na idućoj stvarnoj konklavi biti izabran – hoće li kardinali nastaviti putem otvorenosti kakav je postavio papa Franja ili će prevladati snage koje se protive njegovom papinstvu, piše CNN.

Za kardinale, izazov je pronaći kandidata koji ima dovoljno široku podršku i lični kredibilitet za izbor na ovu odgovornu funkciju.

„Konklava je politički događaj“

Stiven P. Milis, direktor Bernardin Centra na Katoličkom teološkom univerzitetu u Čikagu, ističe da je filmski prikaz procesa potvrđen svedočanstvima kardinala koji su učestvovali u konklavama.

„Konklava je politički događaj u najboljem smislu te reči – promišljena, čak i molitvena rasprava o budućnosti zajednice“, izjavio je za CNN.

Kako se bira papa?

Kako bi se izbegli spoljni uticaji i osiguralo slobodno odlučivanje, konklave se odvijaju u strogoj tajnosti.

Kardinali su izolovani od sveta, zabranjeno im je da komuniciraju s bilo kim izvan procesa, primaju poruke ili prate medijske izveštaje.

Pravo glasa imaju samo kardinali mlađi od 80 godina, koji svoje glasove daju u Sikstinskoj kapeli ispod freske Strašni sud Mikelanđela, pišući ime odabranog kandidata na papirnate listiće koji se spaljuju nakon prebrojavanja.

Glasanje se ponavlja sve dok jedan kandidat ne osvoji dvotrećinsku većinu. Okupljeni vernici na Trgu svetog Petra obavešteni su o izboru pape kada iz dimnjaka Sikstinske kapele izađe beli dim.

Ipak, određeni funkcioneri mogu delovati kao posrednici kada je to potrebno, iako kardinali ne smeju napustiti konklavu dok se ne izabere papa s dvotrećinskom većinom glasova.

„Iako neki ljudi mogu dolaziti i odlaziti, nisam siguran da se koriste kao detektivi, kao u našoj priči“, rekao je scenarista Piter Strogan.

„Film Konklava teži da bude što realističniji“

CNN piše da film Konklava teži da bude što realističniji. Heris je za pisanje romana dobio savete od engleskog kardinala Kormaka Marfija O’Konora, koji je učestvovao u konklavama 2005. i 2013. godine.

Scenarista Piter Strogan i filmska ekipa imali su priliku obići Sikstinsku kapelu u privatnom obilasku.

Film verno prikazuje detalje poput dolaska kardinala s prtljagom, zajedničkih obroka i prevoza autobusima između glasanja.

Prikazano je i zatvaranje sobe preminulog pape, uništenje njegovog prstena, zakletve koje kardinali polažu pre glasanja i hemijska obrada dima kako bi se osigurala ispravna boja – crni dim označava neuspešno glasanje, a beli dim objavljuje izbor novog pape.

Ipak, film greši u nekim sitnim detaljima, poput rasporeda stolova u Sikstinskoj kapeli ili načina na koji se kardinali međusobno oslovljavaju.

Isusovački sveštenik i crkveni komentator Tom Ris je izjavio za CNN: „Gluma i produkcija su izvrsni, ali obrti u radnji su bizarni i neverovatni.“

S druge strane, Milis smatra da se u filmu ne radi toliko o završnom zapletu ili samom procesu izbora pape, već o unutrašnjoj borbi jednog kardinala s svojom verom i njenim ponovnim pronalaskom.

Je li film zaista sniman u Vatikanu?

Scenarista Piter Strogan kaže da nije. „U Vatikanu se ne može snimati, nikada. Morali smo pronaći alternative“, rekao je, prenosi USA Today.

„Većina scena snimljena je u Rimu, čije istorijske zgrade prekrivene mermerom služe kao izvrsne zamene za vatikanske hodnike i prostorije.

Jedan značajan izuzetak su enterijeri Sikstinske kapele, koji su rekonstruisani na filmskom setu, a Mikelanđelov slavni plafon stvoren je pomoću kompjuterske animacije“, objasnio je.

„Film Konklava nastoji preneti realističnu sliku jednog od najtajanstvenijih procesa u Katoličkoj crkvi, balansirajući između fikcije i stvarnih elemenata ovog istorijskog rituala“, zaključuju strani mediji.