Na EXIT festivalu u petak, Main Stage priprema se iz sve snage za neverovatan The Prodigy šou. Čitavo veče protiče tako u ključu njihovog Warrior’s Dance živog projekta, pa su i umetnici na Glavnoj bini puni kerozinskog pogona i vatre, hitajući svojim nastupima ka glavnim zvezdama večeri.
Kultni britanski street punk bend GBH ove godine preuzima perjanicu u demonstriranju punk dugovečnosti na EXIT-u. Njihov izlazak na scenu počinje razumljivo krikom, a onda sledi fenomenalna, nepokorena muška vožnja kroz urbanu divljinu, autostradom hardcore punk pakla. Bučni i besni još negde tamo od kasnih sedamdesetih, GBH su sada dirljivi relikt britanske izvrsne zvučne prošlosti nadražene punkom. I lepo ih je čuti, zaista.
Eyesburn izlaze na Main žestoko, prava divlja družina što se na delu među sobom ukršta glasovima i zvucima, lokomotiva duba, koja svoju atmosferu raspali momentalno do nečega maltene nalik na Nirvanin „Bleach“. U pustolovnosti po zvuku i inspiracijama ne posustaju ni South Central, ubitačna DJ duo ekipa pred The Prodigy, pravi čarobnjaci za svojim uređajima.
I onda je već vreme da Liam, Keith i Maxim prospu svoju vratolomnu magiju u jednom još uvek zapanjujućem nastupu, svaki put sve veličanstvenijem kako vreme prolazi. Omamljujuće hipnotički u svom nepredskazivom kretanju, pravi NLO-ovi na Glavnoj pozornici EXIT-a, oni špartaju besno i zadivljujuće scenom kao svojom sopstvenom pistom za poletanje. I – poleću! A sa njima i desetine hiljada u publici! The Prodigy, ta kričava božanstva noći, arhi-vragovi iz crvene magle što njihove eksplozivne prilike ubrzava do usijanja, priredili su punokrvni dance-punk-rock šou, jer teško da se i najmoćniji rock’n’roll poslednjih par decenija može u času ovog njihovog izdanja uporediti sa granitima ritmova kojima nas ovde zasuše, gromom i paklom, bukom i grmljavinom koja duši tako prija. Ma-e-stral-no!
Subota uveče donosi pak promenu poetike u svakom smislu. Darkwood Dub će tako, pred nadnaravne Atoms for Peace, uploviti u još jednu nezaboravnu EXIT-ovu noć na Mainu svojom isprva lenjom, ošamućujućom magistralom kroz fantazmagoričnu gradsku svakodnevicu. No, njihovo će obraćanje postajati sve frenetičnije, kontempliranje nad herojskim potencijalima slobodnog stanovnika electro-dub megalopolisa sve impresivnije, proizvodeći nekakvu otputovalu stvarnost, otključanu od svake stege, sa kulminacijom u čistom bljesku, sudeći po zadovoljstvu internacionalne publike.
A onda ćemo već upasti u novi megalopolis, onaj halucinantnih Atoms for Peace. Thom Yorke tajanstvenog plesa i Flea čiji bas reže subotnju noć na plemenita umnogostručenja, sa čitavom svojom band ekipom, visoki su sveštenici mira, čija je cerebralna muzika prebogata baš vrlo telesnim elementima. Ona kombinuje ritmičku čulnost sa izvesnim eteričnim raspoloženjima, proizvodeći nekakav apstraktni šamanizam. Nadnaravno tribalno, neporecivog umetničkog integriteta, ovo majstorstvo suspregnutih emocija koje izbijaju kroz fini ples i svojevrstan astralni ugođaj, prosvetljen senkama, pravi je introspektivni blues svakodnevnih borilačkih veština čoveka današnjice. Ovo je muzika džinovskih gradova XXI veka gde ništa više nije u staklu i betonu, nego u nekim digitalnim tokovima, a taj svet koji ona portretiše jeste svet u kojem je čak i otuđenje jedna starinska, topla emocija. Dirljivo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
