Kultni moskovski muzičar srpskog porekla povodom nastupa u Beogradu: Ovde postoji pravi, čisti underground

Prigai Kiska donosi mešavinu klupske house muzike, eksperimentalne elektronike i alternativnog repa. Međutim, to nije jedini šou koji će Petar te noći prirediti, jer veče otvara i kao predgrupa, zvukom hip-hop džeza u pratnji live benda.

Kao deo „novog ruskog talasa“, njegov alter ego Prigai Kiska stekao je kultni status u Rusiji i post sovjetskom regionu, a na dan koncerta publici se vraća sa novim albumom, inspirisanim house scenom 90ih: ghetto house, Baltimore, jersey club i Juke, i zato – očekujte žurku.

Koncertno je obišao celu Rusiju, kako kaže „od Moskve do Kamčatke i natrag“. Iako ga Beograd šarmira drugim stvarima, muzičar primećuje da ovde i dalje postoji pravi, čisti underground.

U razgovoru sa Petrom dotakli smo se mnogih tema, ali pre svega muzike, koja je „jedina prava konstanta u njegovom životu“.

U Rusiji si poznat, predstavi svoje stvaralaštvo domaćoj publici s posebnim akcentom na Prigai Kiska, s kojim nastupaš u Dragstoru.

– Ćao! Ja sam Petar. U poslednjih 10 godina svirao sam i pevao u različitim projektima i bendovima, većinom u Rusiji i Istočnoj Evropi. Od tih projekata, dva će biti predstavljena na bini Dragstora 28. oktobra. Prvo ćemo svirati materijal koji izdajem pod sopstvenim imenom, Petar Martić. U pitanju je jazzy hip-hop sa live bendom. A odmah posle penjem se ponovo na binu u svom drugom alter egu koji izvodi mešavinu razne elektronske muzike, od ghetto house do elektroclash i mnogih drugih žanrova.

Čula sam da u jednoj od svojih pesama spominješ sopstvenu stranicu na Vikipediji, nek ona bude povod da nam opišeš svoju interesantnu biografiju, možda nešto što ne možemo naći na internetu?

– Ukratko, rođen sam u Beogradu, moji su se posle rata preselili u Moskvu i ja zajedno sa njima. Tamo sam odrastao, završio školu. Studirao sam u malom gradiću u Engleskoj i vratio se u Rusiju na još osam godina. Onda je počeo rat u Ukrajini i vratio sam se u Beograd. Živim u Novom Beogradu, volim brutalizam, namestaj iz 70ih, filmove Pola Tomasa Andersona, UFC, Hari Potera, jogu, uzbekistansku kuhinju, Zemun, francuski psychedelic rock, banana hleb, glupe tetovaže i maline.

Jako mlad si krenuo u muzičku školu i uzeo u ruke harmonuku – verovatno jedan od najtežih instrumentata za sviranje. Kojim se sve instrumentima koristiš?

– Harmonika je bila neka moja luda ideja kad sam bio skroz klinac, u trećem razredu osnovne. Već za par godina to mi više nije bilo “kul”, svi su slusali Eminema, gledali MTV i čitali Bravo. Tako da sam svima pričao da sviram klavir i to samo zato što me teraju roditelji, haha. Posle sam naravno shvatio da je harmonika super, a i počeo dosta, zaista, da sviram klavir. Dugo sam bio basista u pank bendu, a sad na koncertima najčešće koristim različite perkusije i melodiku. To će biti predstavljeno u prvoj polovini oktobarske svirke.

Rusija ima neverovatno kompleksnu alternativnu kulturu i scenu, šta bi izvojio sa nje, a da je na tebe uticalo stilski i muzički? Po kakvim si prostorima provodio vreme, sa kakvom ekipom i na koji način je to uticalo na tvoje muzičko i lično oblikovanje?

– Moj muzički put u Rusiji bio je veoma obširan i bogat. U okviru različitih bendova delio sam binu sa desetinama i stotinama neverovatnih izvođača. Bili smo deo velike nove scene, koja se zvala „novi ruski talas“. Počeo je kao revival post punka i coldwave oko 2013, a zatim prerastao u dosta šire pojmove. Za osam godina akrtivne muzičke delatnosti odsvirali smo preko 300 koncerata, obišli celu Rusiju, od Moskve do Kamčatke i natrag. Tako da mi je teško nešto da izdvojim za nekoga ko je van konteksta, previše je svega bilo. Ali to je bilo fenomenalo iskustvo, koje jako cenim.

Beograd je smireniji u tom kontekstu, ali verujem da ima svojih čari. Šta bi ovde izdvojio kao esencijalno za tvoj lični muzički razvoj? Šta te ovde vozi da stvaraš?

– Beograd me šarmira drugim stvarima. Pre svega spontanošću i dosta laganijom atmosferom od Moskve. Dosta normalnijim i zdravijim ritmom života. Arhitekturom i klimom. Optimalnom veličinom. Sviđa mi se što ovde i dalje postoji pravi čisti underground i što grad ima duh, koji metropole često izgube.

Studirao si u Engleskoj, koliko je upliv UK scene uticao na tvoj ukus i muzički razvoj?

Ustvari, baš moje studije u Engleskoj bile su ključne za to čime sam odlučio da se bavim i kako. Dosta mojih prijatelja su svirali u bendovima, često smo džemovali, išao sam na sve male punk svirke u okolini. Plus naravno London, izložbe, veliki koncerti. To je bilo ključno.

Ne razumem Ruski pa bih te zamolila da nam generalno ukažeš o čemu pišeš pesme? Koje teme te okupiraju?

– Zavisi od projekta. Petar Martić piše o prilično ličnim stvarima, sitnicama iz svakodnevnice, o svojim hobijima i interesovanjima, šali se i nostalgira u isto vreme. Dok Prigai Kiska sprda, proziva i provocira. To su dve vrlo različite muzičke ličnosti.

Ovde si imao par nastupa u KC gradu, Dragstoru i u Kvaki 22… u Rusiji si poznat, a nastupao si i mnogo šire na brojnim mestima sveta. Kakvi su tvoji utisci sa nastupa – dok izvodiš kad se publika zapali, kakav je osećaj?

– Najbolji koji postoji.

Šta ti, u tom kontekstu, znači muzika i stvaranje, njeno izvođenje i deljene sa svetom?

– Mislim da sam prvu pesmu snimio u petom razredu osnovne škole. Želeo sam da se bavim time otkad sebe pamtim. Tako da ne znam šta znači. Sve i ništa. Podrazumeva se. To je zapravo jedina prava konstanta u mom životu.

Stvaraš i stvarao si u svim pravcima, od klasičnih: panka, fanka, džeza, hip hopa, pa na dalje. S kojim uplivima koketiraš i u čemu nalaziš ispiraciju? Da li postoji neki muzički žanr koji, što bi se reklo, ne podnosiš?

– Mislim da skoro sve može da se uradi na zamiljiv način sa pravim pristupom. To je nesto na šta i ciljam kad radikalno menjam žanrove, da bude iskreno i autentično. To ume da bude pravi izazov. Kad se udubim u neki novi pravac to može da utiče na sve – koje filmove gledam, kako se oblačim, šta čitam, gde izlazim i, naravno, koju muziku slušam. Na neki način cela moja muzička karijera je svojevrsni performans sa gomilom likova koji se stalno menjaju, a onda opet pojavljuju u nekom novom obliku.

Karte za koncert Prigai Kiska su dostupne online putem linka: https://tickets.rs/event/__support_petar_martic_8282  Kao i offline na svim prodajnim mestima Tickets.rs.