Lisilo: Nema života bez umetnosti. Sve što živimo, iskreno i ogoljeno prenosimo u muziku

Lisilo će tom prilikom koncertno predstaviti svoj debi album “Prohodavanja”, koji je nastajao oko tri godine, od momenta kada su pobedili na festivalu Mobil Music Fest MMF i tako postali eksluzivci izdavačke kuće Multimedia Music.

Uz njih te večeri nastupaju još dva sjajna autorska benda Čuvari Stvari i Bitter Olives.

Lisilo je nastao, sada već davne, 2018. godine, na ruševinama prethodnog benda, tri drugara i sadašnja člana: Aleksa Prljević, Jovan Đukić i Nikola Dragašević su doneli odluku da nikako ne treba da stanu sa zajedničkim stvaranjem rokenrol muzike.

Kako kažu, ime benda je došlo spontano, kao igra reči, te iako nema ničega pompeznog, značenje će, ipak, ostati u uskim krugovima njihovog članstva.

– Bend je nastao i ostao u nameri da se bavi autorskom rok muzikom, bez moranja ili ograničavanja da treba da zvuči kao nešto postojeće, sa konvencijama, formama i opterećenjima žanrovske pripadnosti. Bavimo se muzikom, istražujemo i pravimo ono što osećamo i što nam prija, ali definitivno alternativni rok ima najveći uticaj na naš zvuk – ukazuje bend Lisilo pred koncert.

Tim povodom razgovarali smo sa muzičarima.

Kako je nastajao album „Prohodavanja“ koga promovišete na predstojećem koncertu, i kako biste opisali njegov zvuk, sentiment?

– Pesme su nastajale od samog osnivanja benda, spontano i iskreno. Neke pesme su dovršene na samom snimanju, u studiju. Album je nastao nakon što smo pobedili na demo takmičenju „Mobil music fest“, u organzaciji Headliner-a i kao nagradu dobili snimanje u studiju „Multimedia Music“, kuće za koju smo i izdali album. Izdanje predstavlja zbir svega što je rađeno u bendu u prethodnih šest godina, koliko i postojimo.

Predstavite nam metaforu iz njegovog naziva.

– Što se simbolike naziva albuma tiče, ona jeste višesmislena, ali se prevashodno odnosi na prohodavanje koje se čoveku nepobitno dešava nakon nekog pada (emotivnog, duhovnog, moralnog…). Proces povratka u stanje stabilnosti najviše liči na proces prohodavanja, a pošto su pesme mahom nastajale u takvim situacijama, otuda i ovaj naziv koji je objedinitelj svih pesama. Takođe, naziv „Prohodavanja“ može označavati i simboličnu najavu debi izdanja i predstaviti nas kao bend koji ovim izdanjem prohodava u muzičkim vodama.

Kako ste se zaljubili u muziku i šta ona vama lično predstavlja?

– Muzika je život, hrana, voda, vazduh, misaoni tok, potreba, davanje, odricanje… Teško je opredeliti se za pravu definiciju ili metaforu onoga što nama muzika predstavlja jer ima veliki značaj u našim životima. Iako je, nažalost, ona naš hobi, većinu stvari podređujemo upravo njoj i njenom stvaranju, što dovoljno govori koliko je to bitan segment naših života, bez koga bismo teško opstali kao individue. Prisutna je, pokreće i inspiriše. Dešava se da, na primer, ideš ulicom i odjednom čuješ celu pesmu u glavi, ili bar stih, melodiju, ritam… i to osećanje te ne popušta dok god ne uzmeš instrument i olovku u ruke, i dok ne izbaciš iz sebe nadolazeću numeru. To je teško objašnjivo, a da se ne uplete Božiji faktor. Tako da, koliko god mi išli muzici u susret, toliko i ona prati nas u svakoj situaciji. I zvođače koji su uticali na naš stil ne bismo posebno izdvajali jer zaista ne postoji konkretan autor ili izvođač koji nas je bitno opredelio. Više je to skup autora raznih stilova. Svako od nas voli muziku koja ima istu bazu – rokenrol, ali svako različite podžanrove, što dosta utiče na stilsku raznolikost svakog člana. Ne isključujemo ni pop, ni jazz, ni blues, ni trip-hop… Evo, novi član – klavijaturista Mihajlo Tadić je, pored našeg benda, dugogodišnji član i Del arno benda, kultnog rege sastava. Dakle, muzički se ne ograničavamo, već istražujemo i puštamo da nas kreacija vodi ka najboljem rešenju za određene pesme.

Pesme sa albuma deluju životno inspirisane, šta su vam okidači za pisanje tekstova? Koliko društvo i sve što nas okružuje ulazi u muziku i tekst? Kako se nosite se njim i životom s obzirom na veliku dozu emocija utkani u zvuk i poeziju?

– Nema umetnosti bez života, ni života bez umetnosti. Samim tim, sve što živimo, iskreno i ogoljeno prenosimo u svoju muziku i tekstove. Da nije tako, verovatno bismo pevali o dilovanju droge, oružju, brzim kolima, kriminalu, splavovima… što definitivno nije nešto što živimo, niti su to vrednosti ovog benda. U svojim pesmama se, uglavnom, bavimo večitom borbom svetla i tame kroz prizmu pojedinca u devastiranom savremenom društvu. Društvene pojave veoma utiču na nas kao pojedince, samim tim i na tekstove. Možda se ponavljamo, ali naša glavna potreba u muzici jeste reakcija na mrak, u čoveku ili društvu, u pojedincu ili kolektivu… Dakle, naša muzičko-tekstualna misija jeste prepoznavanje mraka u sebi i okruženju, i put ka katarzi koja je preko potrebna savremenom čoveku, na globalnom planu. A da bi se menjalo globalno, čovek mora prvenstveno da krene od promene sebe.

Kako je nastala pesma Ranjivi dani i kako preživljavate takve dane?

– Pesma je nastala u jednoj od onih faza kada čoveku nije ni do čega i kada mora da pregura zahtevnije privatne bitke zarad duhovnog rasta i povratka u normalu. Kao što sama pesma kaže, te dane preživljavamo ćutanjem i skrivanjem, neopterećivanjem drugih, najčešće uz instrumente i stihove, poput psa koji liže svoje rane i čeka zračke svetla.

Kako je nastala pesma Jeni Kasaba, koja inače odlično opisuje atmosferu svakog manjeg mesta u Srbiji, koliko je ta atmosfera uticala na vaše stvaranje?

– Mi smo formalno beogradski bend, ali niko od postave koja je napravila pesmu nije rođeni Beograđanin. Samim tim, svi vučemo korene iz manjeg mesta, koje je naša polazna tačka. Ta pesma se bavi nostalgičnim povratkom u mesto iz kog potičeš, odnosno tačkom gde se susreću život koji trenutno živiš i život koji si živeo i koji je ostao da te čeka, uz neizostavnu lavinu emocija koja često ume da bude nesavladiva. Ova pesma je upravo pokušaj savladavanja te lavine. „Jeni Kasaba“ je turcizam koji znači „Nova Varoš“, što se odnosi na rodni grad frontmena benda. Iako je konkretan toponim inspiracija za pesmu, duh i atmosfera su univerzalni i mogu da se prenesu na ogroman broj manjih mesta u Srbiji. Iako su uglavnom procesu odumiranja, mala mesta su, uz sve svoje manjkavosti, dragoceno blago koje olako odbacujemo u napadnom procesu urbanizacije.

Kako iz vašeg ugla izgleda muzička scena u Srbiji, navedite i dobre i loše strane

– Na generalnom planu, mejnstrim srpska muzička scena je klasičan prikaz kapitalističkog načina funkcionisanja gde je tržište otvoreno i nemilosrdno, praćeno svim igrarijama klanova, uvezanosti interesnih krugova, višedecenijske nesistematizacije i prostakluka… Po pitanju muzičkog stvaralaštva na najširem planu, ne vidimo neki specijalan pomak, izuzev srljanja ka sunovratu. S druge strane, muzička scena kojoj mi pripadamo liči na davljenika koji samom sebi uskraćuje slamku spasa zbog oholosti i sitnog interesa koji je propadljiv. Uprkos svemu navedenom, situacija nije beznadežna jer ima sjajnih autora i izvođača, dolaze u velikoj meri, scena živi, ali je neophodna ključnija sistematizacija i strategija da bi se desilo nešto značajnije i trajnije.

I za kraj, najavite nam svirku u Elektropioniru, uz vas nastupaju i meni dragi Čuvari Stvari i Bitter Olives i već se nazire sjajno veče u najavi!

– Ovom svirkom najavljujemo novu fazu benda: novog člana Mihajla Tadića na klavijaturi, prelazak dosadašnjeg klavijaturiste Jovana Đukića na njegov matični instrument – bas gitaru, sviraćemo ceo album „Prohodavanja“ uživo i predstaviti nekoliko novih pesama, koje će se naći na narednom. Podržani od strane sjajnih bendova Čuvari Stvari i Bitter Olives, nemoguće je da dobra svirka izostane!