Spojili smo politiku, pank rok i rep muziku

Originalno su oformljeni kao trio koga čine glavni vokal Franklin James Fisher, basista Ryan Mahan i gitarista Lee Tesche, a od 2016. punopravni član grupe postaje bubnjar Matt Tong. Često njihovu muziku karkaterišu kao soundtrack revolucije i daju im epitet glasa nove generacije budući da ne prezaju da se u svojim pesmama obračunavaju sa aktuelnim problemima u svetu, uključujući društvene nejednakosti, policijsku brutalnost, rasizam i džentrifikaciju, između ostalog.

Trenutno se nalaze na evropskoj turneji na kojoj promovišu drugo studijsko izdanje „The Underside of Power”, a članovi benda i pored velike zauzetosti izdvojili su vreme za razgovor o novoj ploči, eksperimentisanju sa različitim žanrovima, kontraverznim spotovima, kao i daljim planovima.

* Vaš muzički izražaj uključuje fuziju radicionalnog gospela, hardkora i pank energije. Kako biste objasnili nekom ko nije upoznat sa vašom muzikom, kakav je to stil?

Lee: Nije lako dati odgovor na ovo pitanje. Na nas utiče svakakva muzika, od benda Radiohead do Štokhauzena. Zvuk koji stvaramo nastaje iz preklapanja različitih muzičkih žanrova. Od ranije smo spojili politiku, pank rok i rep muziku. Uočili smo sličnosti između panka i hardkora sa jedne i gospela i tradicionalne muzike sa druge strane u pogledu pristupa i zajedničke energije. Svi volimo Ninu Simoun, Felu Kutija i Fugazi, tako da smo negde između. Često nas etiketiraju kao „distopijski soul“ što izgleda kao pristojan opis.

* Mnogi kritičari vaše pesme nazivaju protestnim i revolucionarnim. Kako vi to doživljavate? Da li se slažete sa tim opisom?

Lee: Naše pesme dotiču se univerzalnih tema. Mislim da su otvorene za različite interpretacije od strane slušaoca. Postao sam politički svesniji zahvaljujući muzici, tako da se te dve stvari uvek prepliću u mojoj glavi. Nezamislivo mi je da stvaram muziku koja ne naginje politici, kao što mi je teško da se povežem sa spoljnim svetom bez neke vrste soundtracka.

* Koji su neke realne stvari koje biste voleli da promenite u vašem okruženju?

Lee: Kao bend, najviše smo fokusirani na stvaranje kvalitetne muzike i povezivanju sa ljudima koji pronađu nešto u našim pesmama. Muzika je naš način da se bavimo, povežemo i obrađujemo svet oko nas. Mislim da ljudi treba da volontiraju ili da se angažuju na lokalnom nivou kako bi promenili stvari kojima su nezadovoljni. Ili da osnuju bend!

* Kako ste se osećali kada ste potpisali za Matador Records, imajući u vidu da ste prethodno objavili samo nekoliko singlova za nepoznatu etiketu?

Lee: Bilo smo vrlo iznenađeni. Nakon prvog primljenog mejla gde su nam tražili više informacija i pozvali na upoznavanje, mislili smo da to nije stvarno. Bili smo sigurni u to što radimo i mislili smo da je to nešto jedinstveno, ali bili smo rasuti u nekoliko gradova te nam se činilo da nam se nikada neće ukazati prilika da idemo na turneju ili da uopšte nastupamo uživo. Zaista smo srećni što imamo mogućnost da putujemo i nadograđujemo naš scenski nastup.

* Vaš prvi video za pesmu „Blood“ bio je kontraverzan i činilo se kao da time želite da iskažete svoj stav. To se i dalje ne menja. Želite da vaša muzika ima odgovarajuću video pratnju, zar ne?

Lee: Tim videospotom želeli smo da postavimo naš DNK dijagram. U spotu učestvuju mnogi ljudi i stvari koji su veoma uticali na nas. To je ustvari lista svih stvari za koje smatramo da su kul i do kojih nam je veoma stalo. Činilo se kao najbolji način da ljudima prezentujemo kontekst za muziku koju smo stvarali.

* Hajde sada da pričamo o novom albumu. Da li ste zadovoljni konačnim ishodom i reakcijama publike?

Lee: Jesmo. Bilo je potrebno mnogo vremena da se završi i mislim da postoji jednako zadovoljstvo i nezadovoljstvo svih nas. Bili smo zaista presrećni kada je album objavljen i polaskani svim pozitivnim kritikama medija i obožavalaca. Činjenica da naši koncerti postaju sve veći, naročito u Evropi, označava da se ljudi povezuju sa tom pločom.

* Album ste snimali na različitim lokacijama i sa različitim producentima. Da li je bilo teško uskladiti sve to?

Lee: Jesto malo. Glavna stvar kada snimate album jeste da to odradite na jednom mestu, u jednom dugom procesu. Ukoliko to nije moguće, mora da zvuči kao da jeste. Nažalost, čitav proces se odužio i snimali smo u različitim studijima, najviše zbog toga što smo želeli novi album vrlo brzo nakon debi izdanja i snimanja usred veoma tesnog koncertnog rasporeda. Upoznali smo neke zaista neverovatne ljude tom prilikom. Ben Grinberg (Greenberg) i Rendal Dan (Randall Dunn) ključni su kada je u pitanju zvuk na ploči.

* Vaš saradnik na novoj ploči bio je i Adrian Utley iz Portisheada. Kakva iskustva nosite u vezi sa tim?

Lee: Adrian je bio divan. Stvarno neverovatno ljudsko biće. Bio je koristan u postizanju mnogih zvukova koje smo dobili, pošto nam je pozajmio svoju ogromnu kolekciju starih/vintage sintisajzera. Takođe, svira u gotovo svakoj pesmi na albumu.

* Pitanje za Franklina – režirao si video za pesmu „Cleveland“ koja se bavi ubistvom dvanaestogodišnjeg dečaka od strane policije. Kakva su tvoja sećanja na to? Da li ti je bilo teško da to izneseš?

Franklin: Snimanje ovog spota pružilo mi je priliku da se povežem sa nekim ljudima i životima pomenutim u pesmi na jednom stvarnom nivou. Upoznao sam oca Erika Garnera (dečak ubijen od strane policije prim.aut.) i njegovog najboljeg prijatelja koji su mi pričali o posledicama koju je njegova smrt ostavila na njih i zajednicu. Takođe su mi objasnili do kog stepena je njujorška policija maltretirala njihovu zajednicu (kako bi se, u suštini, ubrzala džentrifikacija koja se odigrava u komšiluku). Teško je biti svedok stvarnim, tragičnim događajima, ali pobuđuje vam veće poštovanje i razumevanje za žrtve i one koji ih okružuju.

* Da li sebe doživljavate kao muzički antifašistički pokret otpora kao u spotu za pesmu „The Underside of Power“?

Lee: Verujemo i podržavamo sve to, ali ne bi trebalo shvatati sebe toliko ozbiljno. Mi smo muzičari, tako da su nam neki delovi tog videoklipa veoma zabavni. Doveli smo sve naše prijatelje da budu u spotu. Rendal Dan, koji producira za Sunn O))) i Earth, stavio je naočare za sunce i beretku na glavu i mahao bejzbol palicom. Svaki put kada vidim njegovu facu, ili lice Bena Grinberga i Ala Ingliša, našeg menadžera, teško je ne smejati se. Takođe, čini mi se kao da dajemo počast nekim kasnijim video snimcima Clasha koji su bili zabavni, delom ironični, no ipak ekstremno politički i značajni. Postoji citat koji se pripisuje Emi Goldman koji stalno pominjemo – „ukoliko ne možeš da plešeš, to nije moja revolucija!“

* Kako je bilo ići na turneje i biti predgrupa bendovima kao što su Interpol i Depeche Mode?

Lee: Bilo je odlično iskustvo. Naučili smo mnogo toga u oba navrata. Sa Interpolom, to nam je bila prva turneja, tako da su oni bili fini prema nama i tretirali su nas veoma dobro. Naučili smo šta treba da radimo kako bismo poboljšali neke stvari u vezi sa organizacijom. Bio je pravi izazov pridobiti njihovu publiku, ali uspeli smo da pokupimo neke fanove koji su još uvek uz nas.

Iskustvo sa grupom Depeche Mode bilo je totalno drugačije. Najveće bine na kojima ćemo ikada svirati u životu. Oni su, takođe, bili izrazito ljubazni prema nama. Između nastupa na toj turneji, imali smo naše samostalne koncerte, tako da smo od sviranja pred 50 hiljada ljudi spali na 150 sledeće noći.

* Koji su vam budući planovi? Video sam da ste snimali sa bendom Massive Attack, pa da li možemo očekivati zajednički album, možda?

Lee: Proveli smo izvesno vreme s njima. Bilo je veoma zabavno. Videćemo šta će proizaći iz toga. Ovakvim stvarima potrebno je vreme.

S druge strane, nadamo se da ćemo se uskoro vratiti u studio. Voleli bismo da objavimo novu muziku što je pre moguće. Uvek smo preplavljeni idejama.

* Možete li da nam preporučite neki novi bend ili ploču, koji su vas oduševili u poslednje vreme?

Ryan: Rakta, Patois Counsellor, State Funeral, Big Zuu, Wetware, Haram

Lee: Mislim da je novi album Alis Koltrejn, odnosno kompilacija njenih new age hitova iz osamdesetih izvanredna.

Hvala na izdvojenom vremenu i želim vam mnogo sreće u nastavku karijere. Vidimo se u Beogradu.