Loren Bekol i Hemfri Bogart bili su kultni par, a njihov sin tvrdi: Za mene nikad nisu imali vremena

Osim toga, Loren Bekol i Hemfri Bogart bili su part u privatnom životu, ali njihov sin od njih nije dobijao toliku pažnju kao oni od javnosti, tvrdi u novom dokumentarcu.

Upoznali su se na snimanju filma To Have And Have Not 1944, kada je on imao 44, a ona samo 19 godina, a njihov sin Stiven Bogart danas ima 75 godina, piše Jutarnji.hr.

Da u to vreme nije imao samo dve godine, sigurno bi se sećao, npr, dana kada su ga roditelji, kako bi otputovali u Afriku (Bogart je s Ketrin Hepbern snimao Afričku kraljicu, a Bekol ga je pratila) ostavili sa dadiljom.

Afrička džungla bila je suviše opasna, smatrao je Bogart, koji je sina stoga hteo da drugima na brigu na šest meseci.

Ali, kako je avion poleteo, dadilja je pretrpela moždano krvarenje i preminula, a za Stivena su se, izborom njegove majke koja je ostala pri odluci da odleti za Afriku, pobrinuli njegovi baba i deda.

„Sada ne krivim majku zbog toga što je učinila. Ali nisam siguran da bih izabrao isto“, kaže Stiven, koji živi na Floridi s drugom suprugom Karlom.

Prošlost mu je bila teret, ali sada se s njome pomirio, tvrdi.

„Morao sam otkriti ko sam. Bile su mi potrebne godine da bih počeo da se osećam prijatno s celom tom situacijom povezanom s Bogartom“, objašnjava sin kultnog glumca koji je u fokusu novog dokumentarca „Bogart: Life Comes in Flashes„.

Ovaj film koristi vredne arhivske snimke i progovara o njegovim četirima brakovima i dijagnozi maligne bolesti zbog koje je poslednjih meseci svoga života težio samo nešto više od 35 kilograma i bio preslab da bi se popeo stepenicama.

Priča koja, piše Empire, započinje uvidom u njegovo detinjstvo uz nedostupnu majku, delom je, zahvaljujući arhivskim snimcima, ispripovedana rečima samoga glumca.

Slagalicu njegovog života dopunjavaju priče njemu bliskih osoba i modernih kritičara koji informacije stavljaju u kontekst.

Bogart, koji je preminuo u 58. godini, kada je Stiven imao samo 8 godina, danas se smatra kultnim holivudskim glumcima. Američki filmski institut (The American Film Institute) prozvao ga je čak najvećim filmskim glumcem svih vremena.

Konkurisati mu možda može, kaže Stiven, Keri Grant, čija se romantična elegancija, prema rečima filmske kritičarke Pauline Kael, „omotala oko otporne, izdržljive srži…“.

Bogart je, piše The Guardian, prikazivao istu dualnost, ali do nje je došao iz suprotnog smera. Njegova je bila elitna, njujorška pozadina, svet književnosti, šaha i putovanja jahtom.

Njegova „sumnjičava inteligencija njegovim je ‘opasnim momcima‘ davala dubinu i karakter“; on je bio „pali anđeo američke kinematografije“ i „njen oštećeni cinik“.

Ponekad ga je „privlačio mrak“ (npr, u „The Treasure of the Sierra Madre“), ali „uglavnom je posezao za svetlom“ (npr, u filmovima „The Big Sleep“ i „Casablanca“).

Noar film „In a Lonely Place“, u kojem Bogart tumači ulogu za ubistvo osumnjičenog scenariste, „možda i najbolje istražuje Bogartovu dvojnu prirodu“ profinjenog grubijana. Uloga Diksona Stila mogla bi biti njegova najličnija uloga, sugeriše Stiven.

„Usamljenost je uvek bila deo njegovog života. Uvek je tragao za nečim. Najviše je voleo more. Uvek je bio neka vrsta vuka samotnjaka“, priča Stiven koji, kao i njegova mlađa sestra Lesli, nije stigao dobro upoznati svog oca.

Bogart je u trenutku njegovog rođenja bio sredovečni muškarac s vrlo dinamičnom karijerom.

„Moj otac bi odlazio na posao, snimao u studiju celi dan i kad bi došao kući, želeo bi večerati s mojom majkom. Rekao bi: ‘Hej klinci, kako ste?‘ i to je bilo to, mi bismo tada otišli“, priseća se Stiven koji takav stav prema deci pripisuje „drugačijim vremenima“.

Iako se pree veze s Bekol ženio tri puta, Bogart s prve tri supruge nije imao dece. Ali, svestan starenja zaključio je da želi dete koje će ostati s Bekol i podsećati je na njega.

Bogart je preminuo 1957. godine, a s Bekol je ostalo njihovo dvoje dece; uključujući Stivena koji je majku uistinu podsećao na preminulog supruga.

Ali, bio je to, misli Stiven, dvosekli mač jer ju je podsećao i na njegovu smrt i činjenicu da ju je ostavio samu s dvoje male dece.

„Ona se izbezumila kad je umro. Na neko vreme smo se preselili u London. Onda je poželela da glumi u njujorškom pozorištu. Vukla nas je za sobom. Udala se za Džejsona [Robardsa], koji je bio apsolutno briljantni pozorišni glumac, ali nalikovao je mom ocu pa sam uveren da je Džejsona upoređivala s Bogijem. Slike Bogija su uvek bile po stanu“, priča Stiven, koji smatra da je njegovoj majci nakon Bogartove smrti bilo psihološki veoma teško.

Bekol, koja je s Robardsom dobila sina Sema i u starosti ostvarila uloge u filmu Barbre Strajsend „Ogledalo ima dva lica“, filmu „Dogvil“ Larsa fon Trira i „Rođenje“ Džonatana Glejzera, umrla je 2014. godine u 90. godini života.