LU: Dobrodošli na šabačko veče u Beogradu!

Za tu priliku LU najavljuje pravo šabacko veče u Beogradu.

Zato, ako ste u „mood-u“ da na svojoj koži osetite atmosferu grada „u kom su Ljuba Aličić i Šaban Šaulić kraljevi“, ali iz dosta „garažnijeg“ ugla i zvuka prožmanog žustrinom i žestokim nabojem emocije, budite sutra u Kvaki.

Tamo ćete saznali zašto je šabačka scena eksplodirala i dospela u žižu muzičke mape onih koji gotive recimo malo tvrđi zvuk, koji je na neki način u Šapcu započela grupa Slonz.

Tim povodom, o autentičnoj šabačkoj ploči “Ne mogu ništa sam” koju su snimili u beogradskom Down There Studio-u, a koju je objavila podetiketa Pop Depresije – Zeleni Kačket, kao i o neizostavnom delu mitologije grada – šabačkom vašaru i tome kako je Šabac postao srpski Teksas, za Danas govori bend LU.

Za početak, LU ističe da u petak pored njih svira još jedan šabački bend Soba smrdi sve.

– Trenutno šabačka scena doživljava neku vrstu najvećeg procvata u poslednjih 10 godina. Postoji sedam bendova koji prave autorsku muziku, pored nas i benda Soba smrdi sve, tu su još i Sprž, Vermilion, Enkor, Katul Ferman, Andrejin krst i Korvus – otkriva LU.

Upitali smo ih i to kolko je sentiment i duh grada – šabački asfalt i njegovo socijalno okruženje uticalo na stvaranje benda, i koje se ludilo tamo odvija te je Šabac uspeo da izrodi tako autentičnu scenu.

– U Šapcu već par godina u nazad svi zajedno organizujemo svirke i događaje, tako da smo uspeli da formiramo neku vrstu scene koja za sada funkcioniše dobro. Ovo što se dešava je svakako nastavak onoga što je Slonz uradio pre par godina, žao nam je što taj bend više ne postoji – ističe bend LU.

Kako kažu, oni su poprilično vezani za Šabac.

– Sva trojica smo imali periode kada smo otišli odatle, ali smo se vratili i trenutno smo svi tu. Naš debitantski album je autentična šabačka ploča. Šabac je grad koji najviše na svetu volimo, ali se svaki dan pitamo zašto i dalje živimo tu – kaže LU.

Pesme sa “Ne mogu ništa sam” albuma su nastajale u poludepresivnoj atmosferi, periodu korone i post-korone, kažu muzičari, ali ipak dodaju da za njih ovaj album nije depresivan.

– Mi ne gledamo na ovaj album kao melanholičan i depresivan, dosta pesama je nastalo u takvoj atmosferi, u periodu kada smo se manje-više sva trojica vratili u Šabac, u dosta specifičnom trenutku, u kom ništa nije radilo i nigde nije moglo da se ide, tako da nam je jedino ostala muzika – objašnjava bend LU i dodaje – Pesme su inspirisane životnim događajima, i na neki način su pokušaj da sami sebi objasnimo šta nam se desilo i šta nam se i dalje događa.

A kako je zlatno pravilo postalo da sve što se zakuva kod Uroša Milkića u Down There Studio-u, pa tako i njihov album, nosi određeni sertifikat kvaliteta i inovativnosti, upitali smo ih da sa nama podele iskustva o saradnji.

– Od svega što nam se do sada desilo na ovom putu, susret sa Urošem Milkićem i boravak u Down There Studio nam je najviše značio, u smislu napretka naših pesama i kvaliteta koji smo dobili snimanjem tamo. Došli smo na snimanje sa popriličnim neznanjem o bilo čemu vezanom za taj proces. Milkić nam je strpljivo pomogao da naučimo šta treba, pričao nam je kako da vežbamo, dopisivao pesme zajedno sa nama i uradio još jednu bitnu stvar za koju smo neizmerno zahvalni – spojio nas je sa Ivanom Lončarevićem i izdavačkom kućom Pop Depresija i podetiketom Zeleni Kačket – kaže grupa LU i ističe – Ovom prilikom bismo voleli da mu se zahvalimo za sve što je uradio za nas.

Upitali smo ih i šta osećaju povodom izlaska albuma, na šta ukazuju – najviše olakšanje što su taj album objavili, jer se osećaju kao da su jedan životni period zaokružili i pobedili.

– Emocije sa albuma koje bi podvukli bi bila benigna melanholija i usamljenost uz neophodnu nadu i veru. Na momente želja za ludilom i haosom, na momente želja za smirenjem i normalnim životom – kažu muzičari.

Njihovi omoti/vizuali iako jednostavni ujedno su i ekspresivni. Zanimalo nas je kako je LU gradio estetiku, kako vizualnu, tako i muzičku.

– Za sve omote/vizuale je zadužen naš brat Nikola Mijailović (Slonz). Imali smo i mi nekakvu ideju kako to sve treba da izgleda, ali je Nikola taj čija je zadnja i koji to radi. Ima naše puno poverenje i prepuštamo mu da radi sve. Što se tiče spotova koje smo do sada radili, za njih je bio zadužen Ilija Petrović, takođe Šapčanin i naš prijatelj. Sa njim takođe imamo tu vrstu poverenja i uglavnom mu se ne mešamo u rad – pojašnjava LU.

Bend dodaje da im je teško da nabroje sve muzičke uticaje koji su im bitni, a oni koji im prvi padaju na pamet su: Red Hot Chilli Peppers, Strokes, Police, Arctic Monkeys, Queens of the stone age, The Smiths, Happy Modays itd.

LU je razjasnio i jednu misteriju, a to je kako je posle najave njihovog spota za pesmu „Brzo, brzo“, Šabac poistovećen sa Teksasom. Asocijacije koje u ovom kontekstu mogu da sinu su razne, od pesme Big Black-a „Texas“, zbog zvuka bliskog stilu  Stiva Albinija, preko Vendersovog filma „Paris, Teksas“… Ipak, nešto treće je u pitanju.

Naime, naslov za najavu spota „Šabac – Teksas“, smislio je Ivan Lončarević.

– Naslov je zapravo smislio Lonče, ali kada smo ga pročitali, shvatili smo da ni mi sami to ne bi mogli bolje da napišemo. Šabac verovatno liči malo na Teksas u poređenju sa drugim sredinama (Beograd, Novi Sad…), najviše zbog specifičnog mentaliteta ljudi – mala sredina koliko god je mi obožavali ipak na neki način ostavlja posledice – ukazuje LU i dodaje – Dobrodošli u grad u kom je najveća zaostavština fabrika Zorka koja više ne radi, Metaloplastika koja je bivši šampion Evrope (pre 40 godina), u kom su Ljuba Aličić i Šaban Šaulić kraljevi, sa čime se mi apsolutno slažemo, i koji ima jaku pank zaostavštinu, dobrodošli u Šabac Teksas! – ukazuje LU i dodaje – Naravno, sva ljubav sveta za Albinija i za „Pariz, Teksas“.

Za kraj, ne možemo da govorimo o Šapcu a da ne pomenemo njegov veliki fenomen – šabački vašar, na kome im barem trećina Srbije verovatno zavidi.

– Šabački vašar je neizostavan deo mitologije ovog grada, na koji smo išli od kad znamo za sebe, u početku na vožnje, sada na estradne manifestacije ispod šatre, rakiju i pečenje. Šabac se pretvara u glavni grad države (potencijalno i šire) u periodu kada su Čivijada i vašar, i vrlo nam je drag taj period godine zbog svih dešavanja u našem gradu. Bilo je u jednom momentu i pop/rok šatri na vašaru i nama je iskrena želja da se to ponovo vrati na repertoar i da nastupimo tu – kaže LU.