Maja Cvetković: Muzika je oduvek bila lek i to neće nestati

„Tačnije, ispred Parobroda“, kaže Maja Cvetković, vođa benda, „bukvalno smo zatvorili Jevremovu ulicu, i bilo super!“ Album je izašao na dvadesetogodišnjicu, koju je bend proslavio, kako kaže Maja, sa prijateljima iz muzičkog i poslovnog sveta, novinarima. „Velja Pavlović je imao uvodnu reč i mnogo toga lepog je rekao, što je vezano za scenu i za nas. Drago mi je što smo izlazak albuma obeležili na taj način, na tačno 20 godina, pet albuma, što nije malo, a s druge strane mogli smo i više.“

Maja je period koji je pred njima najavila kao koncertni. Sviraće dosta novih pesama na značajnijim letnjim festivalima. Na Arsenal festivalu, sa kojim se otvara sezona nastupiće 23. juna, a tu je i Beer fest, gde će svirati 18. avgusta.

* Ti si frontmen, tekstopisac, pevačica, basistkinja, organizuješ muzičke događaje, žena za sve u suštini, zašto baš bas?

– Kao mala sam svirala gitaru, a onda je nekom bendu zatrebao basista. Rekla sam – dobro, hoću ja! Bila sam 6-7. razred. Shvatila sam da je, osim što je u pitanju žičani instrument i ima dodirnih tačaka sa gitarom, bas totalno drugačiji. Otkrivanje novih instrumenata mi se dopalo, a postala sam i užasno vezana za bas i verovatno bih svirala ili njega ili bubanj, jer je bas nešto što pokreće a ujedno ima i melodiju i harmoniju.

* Vi ste alternativni rok bend, da li možeš da mi objasniš alternativni zvuk?

– Muzika nema granica i najteže mi je da nekom strancu, koji nas nije čuo, rečima objasnim šta je to. Više ne postoji granica između žanrova, barem kod nas. Mi smo toliko otvoreni, čak nam je na prošlom albumu gostovao Matija Dedić i dodao, da tako kažemo, prizvuk jazz-a. Na poslednjem albumu nismo imali nijednog gosta, ali smo išli široko. Nemamo sprege da uđemo ni u jedan žanr, ali možemo reći da je E-play alternativni rok, sa primesama drum and bass-a, dosta nepravilnih rifova jer mi smo veoma ritmički bend, a to šta je alternativno stvarno ne znam (ha ha ha), baš mi je teško da objasnim.

* Pomenula si Matiju Dedića, pesma „Iluzija“ je rađena sa njim, o čemu ona govori?

– Ne volim da objašnjavam pesme jer mi je draže da ih ljudi skapiraju na svoj način, iako je on često pogrešan, ali nema veze. Pesma kad izađe, kao da više nije moja, svako treba neko svoje značenje da nađe na kraju. Svi puštaju „Divan dan“ sa idejom da im je divan dan, sunčano… a ta pesma ima dosta ironije u sebi, ali meni je super i da je tako ljudi shvate, kao pozitivnu.

* Zvučite sjajno, uživo još bolje, i publika vas obožava, prokomentariši mi tu energiju koju imate dok svirate.

– U bendu smo iskreni u vezi svega što radimo a radujemo se svakom koncertu, i onda je to lepo, kad ti vidiš da ljudi izađu na binu, kad gledam Truta, Nemanju i Kiku, i svi uživaju, kao i ja naravno, i onda se to prenosi na publiku. A imaš tako neke bendove, mrzi ih što su ustali, ha ha ha, a kamoli… Mi volimo da nastupamo, i sve nas to još uvek drži, a publika valjda to oseti i nama bude super, pa i njima bude super, i svima bude dobro.

* U čemu nalaziš inspiraciju kad pišeš tekstove?

– U svakodnevnom životu, svuda oko nas. Eto, na primer, pesma „Šamarčina“, iako je spot vezan za porodično nasilje, o nekim je teškim životnim udarcima koji svakoga od nas u nekom momentu zadese. Uglavnom u nekom mom bliskom okruženju, tako da razne tematike mogu da se dotaknem i na novom albumu možda ima malo više teksta nego inače.

* Spotovi, kao i vaša muzika, su alternativni i autentični, kako dolazite na ideju za njih?

– Otvoreni smo za spotove, to je jedna vrsta umetnosti koja treba da isprati, ali ipak nam je pesma najvažnija. Ideje potiču od nas, i ljudi koji rade sa nama učestvuju u svemu. Meni je zanimljiv spot za pesmu „Da budemo samo dobro“ jer su mi u vezi sa njim ljudi slali poruke „pokrala vas je Šakira“ (koja ima sličnu tematiku u njenom spotu), a to je trenutna slučajnost. Jedno tri meseca smo radili na spotu za pesmu „Šamarčina“ jer je zahtevao baš dobru režiju i glumu, detaljno osmišljavanje, i onda smo sa Vukom Protićem, rediteljem, montažerom, koji je sve sam uradio, napravili taj spot. O svakom slovu i detalju smo brinuli, jer spot treba da prenese jednu realnu životnu priču ugroženih žena u Srbiji. Važno mi je da istaknem da nije u pitanju nikakva kampanja osim naše.

* Od početka godine 18 žena je ubijeno u porodičnom nasilju…

– Situacija u Srbiji je po tom pitanju užasna, toliko ubistava žena u porodičnom nasilju da je to na nivou zgražavanja. Treba, kao što smo mi uradili, dati podstrek ženama koje se već nalaze u nekoj nezdravoj situaciji, da probaju da iz nje izađu. U refrenu pesme stoji „Biće mi bolje“, što je neko samoohrabrenje da se nađe izlaz iz loše situacije. Spot nije ni o jednom ličnom primeru, nego smo uzimali isečke iz novina, pošto ih je bilo previše u poslednjih par godina, i na taj način dali neko svoje viđenje.

* Ekipa E play-a se menjala, menjao se i zvuk, da li možeš da mi opišeš taj proces?

– Svaki čovek nosi nešto svoje, i kada god neko uđe ili izađe u bend, nešto se izgubi, nešto se dobije, ali poenta je da u tom stvaralačkom delu mi, ali pre svega ja kao jedini originalni član, ne želimo da se ponavljamo. Meni je to dosadno. U probama uživamo, jer su kreativne. Dosta bendova, i u svetu, nađu šablon i onda imaju 1000 jednih te istih pesama. Glupo nam je da se samorecikliramo, već istražujemo novo, iako je teško izmisliti toplu vodu u 2018. i u svom stvaralaštvu, ali i u odnosu na svet, već je sve izmišljeno. U tom autorskom smislu smo potpuno slobodni da radimo šta hoćemo i kako mi mislimo da je najbolje, a ne da idemo u određeni žanr, da bi se bolje prodavalo, to kod nas ne postoji.

* Kakva su vam iskustva po turnejama van Srbije?

– Super! Skoro smo bili u Bosni i super je bilo, u Mostaru, Tuzli i Sarajevu i baš nam je bilo lepo. U Mostaru je doduše padala kiša, pa nismo mnogo bili napolju. Volimo da putujemo, samo da su uslovi normalni i sve može.

* „Neki dobri ljudi dolaze, neki ljudi su u prolazu, oni drugi ništa ne vide i ne pitaju te kako je“ (ref. pesme „Retrovizor“). „Nikad niko nije pitao da l’ se meni život raspao“ (reči pesme „Da budemo samo dobro“). Pa da pitam, kako ti je i da li ti se život raspao?

– Očito da je to neka tematika koja mene brine, ha ha ha. Raspadao mi se život više puta, kao i svima, nije to ništa strano, samo ja imam prilike da to iskažem u pesmi.

* Kad smo kod tekstova, „možda neko nekom veruje“ – kome ti veruješ?

– Najviše sebi, i u sebe, ali i prijateljima koje sam stekla, i verujem bendu, pogotovu Trutu, on mi je baš veliki prijatelj, drug i partner u smislu ritam sekcija, bas i bubanj. Pa verujem svima oko mene, imam dosta prijatelja tako da s te strane ne brinem, ali uvek ima i onih koji nisu baš dobronamerni.

* Kakva su tvoja zapažanja po pitanju kvaliteta muzike u Srbiji, da li se „dobro držimo“ ili preovladava kič i šund?

– Mislim da u Srbiji ima dosta mladih ljudi koji su talentovani, doduše i iz srednje generacije, a i ovi stariji, vidim da je Anton izbacio album. Meni smeta što u svakom bendu od 4-5 članova svako ima još jedan projekat. To je rasipanje energije i žao mi je što ljudi ne vide da treba da se koncentrišu na jednu stvar, da to izguraju najbolje što mogu. S druge strane, naravno da nema para u tome, pa je sve opravdano.

* Da li je moguće kroz muziku i poruke koje se šalju kroz tekstove menjati svet?

– Muzika je uvek imala dejstvo nekog leka, kad su ljudi neraspoloženi, i to nikada neće nestati. LJudi u tekstovima traže stvari sa kojima se poistovećuju pa im bude lakše kad su zaljubljeni, tužni, pesme igraju dosta važnu ulogu.

* Da li svakodnevni društveno-politički događaji imaju uticaj na umetnost i na muziku, i koliko ima to ima uticaja na E-play?

– Naravno da uvek imaju, na opšte stanje pre svega, to je nezaobilazno. Mi ne govorimo o politici u pesmama, ali to svakako utiče na svaki segment života.

* Kada bi nešto mogla da promeniš, šta bi učinila?

– Ha ha ha, evo jedan najmanji detalj, uvela bih na Vračaru biciklističku stazu.

Organizatorka koncerata

– Pošto bend nije jedini mogući način finansijskog izdržavanja, vremenom sam prihvatila da radim dosta stvari koje su usko vezane jedino za muziku. Učestvujem u mnogim festivalima, koncertima, i ustanovama tipa Parobrod gde napravimo neke odliče koncerte. Mnogo sam naučila, posebno u saradnji sa strancima, u okviru Egzita i Arsenala. Upoznam njihov pristup muzici, medijima, tehnici, njihovim odnosima na bini, koliko se daju na stejdžu, koliko su umorni a izađu i daju sve od sebe, ili one koji ne daju. Ispada da što je veća zvezda, veći je i profesionalac i možda još veći umetnik i čovek. Što je manja zvezda, to je umišljeniji – kaže Maja o svom organizatorskom poslu.