Manu Čao razdrmao krcatu Halu sportova

Pesmom „Mr. Bobby“, posvećenoj Bobu Marliju, podigao je na noge više od, prema procenama organizatora, 6.000 ljudi, kojima ni manjak ventilacije ni neviđena gužva nisu zasmetali da igraju celu noć.

Već na samom prilasku Hali sportova moglo se pretpostaviti da će biti „tesno“. Različite generacije okupirale su Halu sa svih strana kako bi veče provele uz zvuke poznatog antiglobaliste, koji je poslednji put u Beogradu svirao pre 11 godina. Nakon što je pozdravio publiku na srpskom jeziku, usledili su hitovi, poput, „Clandestino“, nešto brža verzija „Me gustas tu“, a pesmu „La vida es una tomobola“ otpevao je u duetu sa gitaristom Branimirom Rosićem iz Novog Sada. Na velikom video-bimu smenjivale su se karikature pojedinih američkih predsednika, a uz karikaturu Džorža Buša je pisalo: „Denokartija?“.

Oduševljena publika popunila je sve prolaze, stepenice koje vode do partera, a mnogi su se peli na ograde oko tribina. Obezbeđenje je bilo brojno i cirkulisalo je po celoj Hali sportova. Bilo je nekoliko štandova sa pićem, a ne čudi što je najviše popijeno piva, koje je dobro došlo zbog, na momente, neizdržljive vrućine. Koliko je loša ventilacija u Hali sportova, videlo se na oznojenim licima i mokroj odeći posetilaca, te su neki morali da izađu napolje kako bi došli do vazduha. I to što su organizatori otvorili deo Hale iza bine (pa je jedan deo publike mogao da vidi (ne)slučajne prolaznike i automobile iza benda) nije mnogo pomoglo.

Ali, i bez obzira na vrućinu, raspevana publika dočekala je svaku pesmu u odličnom raspoloženju. Oduševljenje nije jenjavalo, pošto je interakcija Manua, inače poznatog borca za ljudska prava, sa publikom bila odlična. Tako je u jednom trenutku, tokom pesme „King of Bongo“, raskopčao košulju i mikrofonom udarao u grudi, diktirajući tempo. Na kraju svake numere zahvaljivao se na srpskom i pozivao publiku da nastavi da igra. Tokom čitavog nastupa, punog pozitivne energije, mešali su se zvuci roka, panka, rege muzike… Hitovi „Welcome to Tijuana“ i „Desaparecido“ razgalili su publiku, ali čini se da je atmosfera bila najjača uz pesmu „Mala vida“.

Pre dvočasovnog koncerta Manu Čaa, publiku su zagrevali ska-pank bend Samostalni referenti i rege muzičar Horsman Kojot, poznatiji kao frontmen beogradskog benda Eyesburn. Štandovi sa suvenirima i Manuovim albumima bili su postavljeni ispred ulaza na tribine, a, kako je najavljeno, prihod će ići Centru za zaštitu ojdočadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici. Inače, Mau je odbio da svira u dvorani Pionir, zbog velikih reklama sponzora koje nisu mogle da budu uklonjene.

Manu Čao, koji je prvi put u Srbiji nastupio 2002. koncertom na rasprodatom beogradskom Tašmajdanu, i ovog puta je srpsku publiku oduševio svojim muzičkim opusom pevajući o politici, siromaštvu, migracijama, državnoj represiji i kapitalističkoj eksploataciji Trećeg sveta.