Marko Nastić: Sazrevali smo na tvrđi način, ali nismo zbog toga ništa propustili

Prema njegovim rečima ideju Retrosektakla su pokrenuli on i Petar Biberćić povodom proslave 20 godina Nastićeve karijere 2018. godine.

– Tada smo za jedno veče uspeli da okupimo 32 disk-džokeja, koji su izgradili domaću elektronsku scenu i još uvek su bitan deo nje. Unlock party je manjeg kapaciteta, a nastao je kao želja da nadoknadimo barem malo svega onoga što nam je u prethodnih godinu i po dana nedostajalo. Što se tiče muzike, držimo se i dalje istog koncepta kao na Retrospektaklu – ekskluzivni retro setovi iz najboljeg perioda tehno muzike, a pored mene će nastupati Dejan Milićević, Vlada Janjić i Mark We – kaže Nastić.

* Kako biste opisali razvoj tehno scene kod nas, početke i transformacije koje su usledile?

– Bili smo deo jedne pop kulture koja je bila u stvaranju i izlazila iz okvira ponuđenog. Zato je bila dosta interesantna. Počeci su zapravo bili veoma uzbudljivi, neodoljivi, mada to delom vezujem i sa godinama koje sam imao. U međuvremenu je techno kao i svaki fenomen pop kulture, porastao i doživeo određene transformacije, sve je dignuto na jedan viši nivo što zahteva ozbiljniji pristup na svim aspektima.Komercalizacijom, tehno je poprimio razne uticaje i dosta menjao formu. Generalni fenomen reči „techno“ je dosta uticao na to da se uz samo ime dobije zapravo i nešto što nije tehno.

* Kako je scena sazrevala, na koje prepreke je nailazila i u kakvoj se poziciji sada nalazi?

– Čini mi se da smo sazrevali na tvrđi način zbog same situacije u kojoj smo živeli, ali mislim da nismo zbog toga ništa propustili. Naprotiv, prosto smo, u manjku resursa, bili primorani da budemo kreativniji i da razmišljamo alternativno. S druge strane, ono što mi je uvek smetalo i smeta i dan danas je što i dalje jako mali broj ljudi veruje i želi da ovu industriju digne na profesionalniji nivo, koja svuda u svetu normalno funkcioniše, u odnosu tri strane: organizator žurke / agent / DJ, a situacija je postala dodatno otežana sa koronom. Festivali su dobili pomoć, dok di-džejevi nisu, a zapravo su glavna karika tog sistema.

* Mnogi tvrde da ste Vi simbol zatvaranja Exita svake godine, a ovaj put će biti 20 godina kako radite na ovom festivalu. Šta Exit za vas predstavlja i šta očekujete od njegovog dvadesetog rođendana?

– Laska mi to, jer je lepa ideja da domaći artist bude u centru pažnje, ne zbog samog artista, već i zbog samog imidža i poruke koju jedan festival šalje dalje i na taj način predstavlja našu zemlju. Danas velike agencije kreiraju kako će da izgleda jedan line up, a u neprestanoj borbi koja postoji među festivalima, – da se dobije bolji i skuplji di- džej, ljudi prihvataju razne stvari. Šta za mene predstavlja Exit? Tu sam od samog početka. Gledam ga kako se menja, a ove godine konkretno očekujem izuzetno uspešan festival, a ja lično, da se vidim sa prijateljima i da se svi lepo provedemo. Bila je teška godina i svima nam treba lufta i da izađemo iz pomalo nezamislive, a ipak realne svakodnevice.

* Zanimljivo je da ste izašli iz okvira vaše produkcije i radite album sa kantautorkom Anom Ćurčin. Recite nam nešto o ovoj saradnji i zvuku albuma?

– Ana i ja već duži period radimo na albumu, i konačno mogu da kažem da smo pri kraju. //Žanrovski gledano, u pitanju je elektronika, prožeta Aninim fenomenalnim glasom sa psihodeličnim detaljima, dugim aranžmanima, dubokim ambijentima, i dinamičnim promenljivim bitom. Trenutno smo u fazi pregovora sa izdavačkim kućama, i što se tiče tog dela ne žurimo. Imamo želju da ispunimo nase lične standarde, tj. norme koje nas zadovoljavaju kao artiste, što je samim tim visoko setovano.

* U vašem studiju tokom korone se dosta radilo. Dolazili su vam artisti na sesije i kolaboracije, šta biste od tih susreta izdvojili i zašto?

– Definitivno to je bio period u kome sam najviše radio, i to mi je dosta pomoglo da skrenem misli sa problema koji su bili prisutni. Mislim da generalno aktivnost, u svakom pogledu, pomaže da se ostane čiste glave. Ne bih izdvojio nijednu posebnu saradnju već generalno taj momenat deljenja teškog trenutka, kroz lepu stvar kao što je muzika, i preokretanje momentuma u nešto zapravo lepo.

* Tu je i rad na vašem albumu, kako napreduje i šta publika može da očekuje?

– Dosta sam eksperimentisao na albumu ali dominira mešavina minimal i break bita sa ambijentima. Rad na albumu je dugotrajan proces, treba biti mudar, imati strpljenje, jer finalni produkt nije nešto što što se dešava svaki dan, pa ni svake godine. Zbog toga treba pronaći pravi način da izraziš sebe u tom trenutku, a da to bude aktuelno i u narednom periodu i godinama, da ne kažem vanvremenski.