Nakon što je preko puta Bigza nikao Beograd na vodi, postali smo nepoželjni 1

Foto: Jakov Simovic

Medijskog prostora za umetnost će uvek biti premalo, ne samo kod nas, već svuda. Zato mi i jesmo underground kultura.

Ali ono što nas trenutno još više zabrinjava je što smo doskoro kritikovali medije što pružaju šansu samo estradnim zvezdama i banalnostima. A sad nema ni toga. Muzike jednostavno nema, čak ni banalne. Korona je sjajan način da se ukine bilo kakav vid zabave, druženja, komunikacije. Da se što više robotizujemo i da postanemo socijalno osakaćeni, pod izgovorom da će nas to sačuvati od virusa – tako Sandra Vidojević, vokal benda Dingospo Dali, komentariše trenutnu kulturno-umetničku scenu.

Ona kaže da je ključni problem modernog društva „prenatrpanost, previše svega i misao da i dalje nemamo dovoljno“.

Nakon što je preko puta Bigza nikao Beograd na vodi, postali smo nepoželjni 2 — Goto Bad Memory Music

Vidojević pravi ovonedeljnu plej-listu za Mikstejp.

Pored nje, ovaj beogradski alternativni rok bend čine i Nemanja Bulatović i Nikola Vidojević. Sa njima je dugo godina i gitarista Nikola Mišić, dok su se ostali članovi menjali, a skoro im se pridružio pijanista Luka Cvijetić.

Dingospo Dali iza sebe ima dva albuma koje je objavila izdavačka kuća Long Play, „Sve dok mislim da je ovo drugi svet“ u novembru 2017. i „O nečemu lepom“ u januaru 2020, a posle njihove pobede na Bunt Rok Festivalu 2015. usledili su ozbiljniji nastupi na brojnim festivalima širom Srbije i zemalja u regionu, kao što su: Arsenal Fest, Exit, Demofest u Banjaluci, Beerfest u Beogradu, Zaječarska gitarijada, Rock Vilidž, Bedem Fest, Park Fest i dr.

– Bili smo gosti na koncertu švedskog indi sastava Mando Diao u decembru 2018. godine, kao i na koncertu Ramba Amadeusa u KST-u 2019. Poslednji samostalni koncert imali smo 6. decembra 2019. u Knap klubu u Beogradu, nakon toga smo izdali svoj drugi album i usledilo je zatišje… Nadamo se, pred buru – ističe ona.

Naime, njihov drugi album „O nečemu lepom“ objavljen je upravo kada je korona umesto muzike stupila na scenu, što je uticalo i na njegovu promociju.

– Nismo uspeli koncertno da promovišemo album. Nadamo se da će nam se pružiti prilika za to. Jako je teško održati ljude na okupu dok smo obuzeti tako krupnim egzistencijalnim problemima. Iskreno se nadam da ćemo izgurati ovu krizu i vratiti se još jači… – kaže Vidojević.

Njihova pesma „Ona“, sa prvog albuma, našla se na Femikseti 2014, kompilaciji ženskog muzičkog stvaralaštva sa Balkana. Upitana o poziciji žene u društvu, ali i u rokenrolu i na kulturnoj i muzičkoj sceni, i sa osvrtom na skorašnja isplivavanje na površinu priče o zlostavljanju glumica, Vidojević odgovara da se žene koje ona poznaje bave onim što vole i žele i ni u čemu nisu sprečene. Prema njenim rečima, jako se malo njih opredeli za alternativu, a mnogo više za mejnstrim, ali to je samo stvar izbora.

– Međutim, priča sa glumicama govori da nasilje prema ženama, i ne samo prema ženama, još uvek postoji, nekažnjeno prolazi i dugo godina opstaje i to u kojim sredinama?! Ako se nekome desilo da bude diskriminisan, u bilo kom obliku iz bilo kojih razloga, mora se odupreti. Besmisleno je čekati da se stvore savršeni uslovi za rad, da se društvo maksimalno civilizuje i kulturno uzdigne. Ako je muzika njen/njegov poziv, mora se boriti i odupreti svim preprekama – smatra ona.

Nakon što je preko puta Bigza nikao Beograd na vodi, postali smo nepoželjni 3 — Foto Jakov Simovic

Dingospo Dali se u svojim pesmama najviše bave emocijama. Ponekad se kritički osvrću na realnost, u trenucima velikog razočarenja.

– Generalno ne kritikujemo realnost, već bežimo od nje. Za nas je skoro svaka pesma neki vid bekstva od realnosti. Slušajući ono što sviramo time se inspirišemo i tako u krug. Ne znamo odakle ta inspiracija dolazi, to je prirodan proces koji se ne može objasniti. Prija mi da verujem, kao i većini umetnika verovatno, da mi imamo neki poseban dar koji nemaju svi, već samo odabrani i da je muzika naša misija na planeti – kaže Vidojević.

Ova grupa jedan je od bendova koji muziku stvara u Bigzu, zgradi koja zaštitni znak savremene i alternativne kulture i umetnosti i tim povodom Vidojević ukazuje na značaj ovog zdanja, koje je nedavno prodato.

– Zgrada Bigza nam nikada nije bila poklonjena, mi smo u njoj plaćali naš boravak, jer je uprava bila prijateljski nastrojena za sve moguće vidove umetnosti. Kako se na kulturu malo obraća pažnja, godinama smo tu bili neprimetni, što je nama odgovaralo, međutim, nakon što je nikao Beograd na vodi tik preko puta Bigza, postali smo potpuno nepoželjni. Zgrada je sada dobila novog vlasnika koji ima neki drugi plan, i trenutno se suočavamo sa velikim udarcem za underground kulturu jer moramo da tražimo novi prostor, novi dom – ukazuje ona.

Vidojević dodaje da je problem u tome što grad nema nameru da sačuva ljude koji su stvarali u toj zgradi, i da im pomogne da pronađu novo mesto.

– Čak i da želi da pomogne, apsolutno je sve prodato i privatizovano. Ovo nije selidba, ovo je borba za opstanak alternativne. Ako se ne nađe neko rešenje, izgubićemo i to malo parče slobode i iščeznuti… – naglašava muzičarka.