Mikstejp za post-karantin: Plejlistu pravi grupa Eyesburn 1

Foto: Đurđica Gajić

Niti se vidi kurs i pravac društva, niti rešenje kosovskog pitanja, ponovo tenzije sa Hrvatskom, ovoga puta sa Srbima, Oluja je svake godine sve veći kamen spoticanja, tako Aleksandar Petrović Alek bubnjar i jedan od osnivača benda Eyesburn, odgovara na Danasovo pitanje – kako vidi društvenu situaciju u Srbiji, i šire.

Smatram da mi kao društvo, kao građani i kao nacija dok ne postavimo sebi iskreno pitanje „Zašto smo u svađi sa svima okolo“ i ne odgovorimo na njega sa „Ipak je do nas“ nećemo napredovati ni milimetar, smatra Alek.

Njemu deluje da se kod nas stvari odvijaju kao da smo u nekakvom balonu, odvojeni od realnosti, u svetu koji nas okružuje.

– Imali smo bojkot, izbore… sada ovo užasno gadno prenemaganje oko nove vlade, i dalje pretumbavanja u ostacima opozicije… Problemi ne nestaju, gomilaju se, ekipa na vlasti sve čvršće steže i poslednje nagoveštaje organizovanog otpora i zaista to deluje poprilično sumorno i apatično – zapaža Petrović.

On pravi ovonedeljnu plejlistu za Mikstejp za post – karantin. Pa zato, upitan da li i dalje na sceni, kako društvenoj tako i kulturno – muzičkoj, postoji snaga da se nešto promeni, Petrović pojašnjava da hoće da veruje da postoji, da ne bi zapao u očaj.

Međutim, povodom mogućih promena, on primećuje i to da je toliko sve rascepkano i fragmentirano da ne veruje da bi se i najveći optimista usudio da prognozira da će se to i desiti.

– „Presudni momenti“, poput onog iz 2000. „gotov je!“ se sada već rutinski nižu i nisu uspešni. Ljudi se ne okupljaju masovno, a i kada se okupe, videli smo koje su to tek razlike. Jedni „brane Kosovo“, drugi upadaju u Skupštinu, treći traže građansko društvo i slobodu i demokratiju… Dok se ne ustanovi NZS i zajednički cilj opšteg karaktera, teško će se srušiti ova organizovana ekipa na vlasti – konstatuje on.

Kako kaže, ovaj period zabrane održavanja koncerata, muzičkih festivala… po pitanju stvaranja muzike na Eyesburn je uticao kao i na većinu bendova.

– Nije nam ni dobro zbog toga, a nije nam ni jasno šta treba da se dogodi pa da se stvari vrate u normalne tokove. Kao i u svemu kod nas i po ovom pitanju su oštre podele, svako ima mišljenje… Najverovatnije do vakcine za sve, biće ovako. Nama je najbitnije preživeti nekako finansijski ovaj period, ali i iskoristiti ga kreativno – kazuje on i dodaje: „naravno, i ostati zdrav, i fizički, ali i mentalno, jer ni ovo bombardovanje informacijama o virusu nije baš dobro po ljude na duže staze“.

Prema njegovom mišljenju, treba se paziti, primenjivati preporuke lekara, ali isto tako se mora ipak hrabro nastaviti sa životom i poslovima, jer se pokazalo da društvo ne može stajati u mestu i čekati da bolest prođe.

Tako ni Eyesburn nije stajao u mestu. Prema rečima bubnjara oni su dosta stvari započeli i uradili – LP reizdanje „Fool Control“ stiže, napravili su novi album i krenuli u produkciju istog.

– Upravo smo i snimili prve dve pesme i idemo dalje. U principu, imamo nekakvu podršku naše izdavačke kuće Menart, ali se i trudimo da što više stvari uradimo sami, smanjimo troškove i izguramo novi album. Situacija u izdavaštvu je daleko od dobre… – primećuje on i dodaje da im u septembru stiže vinil reizdanje, za koju će napraviti promociju, ako bude moguće. Oni bi voleli da do kraja godine izađe i novi album.

Inače, Eyesburn jedan od retkih bendova koji je u ovom periodu, relativno skoro, imao privilegiju da održi koncert, u klubu Fest, kojim je obeležena dvadesetogodišnjica, od njihove svirke 2000. godine.

– Uprkos virusu i svemu, 500 ljudi je bilo u bašti i napravilo sa nama zaista koncert za pamćenje. Prezadovoljni smo i hvala svima koji su bili. Takođe nam je bitno i da nismo čuli za neki slučaj da se neko nakon koncerta razboleo, što je bio realan rizik. Realno, jedva čekamo da ponovimo – naglašava Petrović.

Live snimkom sa pomenutog koncerta i pesmom „Exodus“ Boba Marlija u njihovoj obradi, Petrović otvara ovonedeljnu plejlistu za Mikstejp. Ta pesma sa albuma „Fool Control“, kako kaže, bila im je prekretnica u karijeri, a njeno reizdanje na LP-ju očekuje se za mesec dana.

Kako je ovaj period prilično poguban po muzičku industriju, muzičar nam pojašnjava da, kao što i mnogi kažu „više ništa neće biti isto“.

– Stvari se izuzetno brzo menjaju iz korena, internet je postao glavno mesto za muziciranje, ali se pokazuje da to baš i ne može da se naplati, barem ne svi i sigurno ne u Srbiji. Moramo mi ovde još puno raditi na toj legendarnoj „digitalizaciji“ ne bi li samo dostigli modele u okolnim zemljama. Mada, ruku na srce, Sokoj je baš ove godine konačno malo pravednije raspodelio naknade koje prikuplja, to je zaista za pohvalu – ističe Petrović, a što se izdavaštva tiče, ukazuje da ono pada sve niže i niže, jer su budžeti za albume sve manji i manji. Tiraži su simbolični i bazično se autorski rad svodi na “uradi sam“.

On ne može da zamisli da ovo stanje postane trajno.

– Bilo je i do sada u istoriji epidemija, i kuge i ratova, pa su muzika i koncerti opstali. Opstaće i sada, eto, jedino, što kaže ona stara šaljiva „moramo da se strpiš“. Odlazak na koncert zapravo i nije samo stvar muzike, to je deo kulture življenja i kao takav – ako se prebaci isključivo na „online“ to će značiti da su čovek i internet postali jedno i da više niko ni u radnju ne ide… A to je već neka apokaliptična vizija budućnosti koju naravno da niko ne želi – zapaža Alek i dodaje da će doći i ta vakcina, i da će nestati rizik od oboljevanja na javnom skupu, pa će možda baš tada muzika i koncerti doživeti neviđenu ekspanziju i procvat, jer će mase ljudi biti željne dobre svirke i provoda.

Međutim, pošto vakcine trenutno još uvek nema, kulturni radnici koji na nastupima okupljaju veliki broj ljudi, nemaju mogućnosti da zarade od svog poziva. Petrović u ovoj situaciji državnu pomoć opisuje kao preko potebnu. On na to dodaje: „svesni smo gde živimo, koliko novca nemamo kao društvo. Od ove bizarne grupacije na vlasti i to što su „dali“ je mnogo“…

– Problem je što se moralo apelovati, moliti, kumiti, da eto, postoje i samostalni delatnici u oblasti kulture. Pomoć nisu dobili svi koji taj status imaju jer uplaćuju sami sebi doprinose, imam puno takvih kolega. Mnogo bismo ipak više voleli da postoje precizne mere i uputstva za održavanje koncerata, pa da može da se svira makar pred manjim brojem ljudi, nego da čekamo milostinju za koju nam saopštavaju da nam je „oni daju“ – konstatuje Petrović.

Za kraj, on komentariše i podršku koju su kulturni radnici pružili medicinskim radnicima ispred inicijative „Ujedinjeni protiv kovida“, a kojom lekari pozivaju na smenu Kriznog štaba zbog sumnji da Štab nesavesno obavlja svoju funkciju:

– Potpuno razumemo razloge za tako nešto jer smo i mi sluđeni od neprekidnih kontradikcija i nemanja jasnog plana iza koga stoje svi. Kao i od bahatosti i čak bezobrazluka članova Kriznog štaba kad ih se nešto upita što im se ne dopada. A najgore ipak je to što se ne zna ko donosi odluke. Struka sve vreme priča „mi samo savetujemo“, a vlast je svaku svoju glupost pokrila sa „slušamo struku“ – kazuje Petrović i dodaje da je bitno reći da su period vanrednog stanja i sve ove silne KZŠ možda najveća zloupotreba javnog prostora u svrhu besramne samopromocije vlasti i užasne političke manipulacije.

Prema njegovim rečima, „ko bude sabrao sekunde pojavljivanja Vrhovnog Vođe i Pomoćnice Mu, dobiće Nobela za dostignuća u matematici“.