Nismo znali šta nas očekuje na koncertu u Srbiji, hoće li proći ta naša vrlo lokalna ze***cija: Mile Kekin o prvom nastupu Hladnog piva u Beogradu

Mile Kekin je cenjeni izvođač u celom regionu, proslavljen što zbog svojih tekstova, što zbog poznate humorističke serije „Bitange i princeze“ koja je osvojila region, u kojoj je glumio.

No, kako je bilo na početku, kada je Mile Kekin sa svojim bendom po prvi put trebalo da nastupi u Beogradu, poznati pevač je otkrio za portal Jutarnji list.

Prenosimo deo intervjua u kom se Mile Kekin priseća prvog nastupa u Beogradu, a u kome je između ostalog otkrio i to da se malo promenio do vremena kada je počeo da pravi pesme i bio pod uticajem YU-rocka, Azre, Zabranjenog pušenja, Čorbe, Miladina Šobića, Kud Idijota, i svih autora koji su znali da ispričaju priču u tri minuta, bez mnogo filozofiranja.

Naime, Hladno pivo je počelo kao klasičan pank bend i bilo je prilično neobično kada se pesma „Buba švabe” početkom 90-ih stalno vrtela na televiziji i radijskim stanicama, postavši nacionalni, a zatim i regionalni hit. Na određeni način, bend je sa svojim pank zvukom probio u prostor koji je u to vreme bio rezervisan za ono što se tada zvalo zabavna muzika.

Sa svojim pričama iz kraja i društvenim kritikama, Hladno pivo je hvatalo zeitgeist Gajnica, Zagreba i Hrvatske devedesetih i dvehiljaditih. Kekin je odrastao pod uticajem jugoslovenskih i američkih kantautora, a pank je bio veza sa članovima Hladnog piva.

Kada su se pojavili na sceni s albumom „Džinovski”, Hladno pivo imalo je imidž likova iz kraja u potkošuljama, a za Gajnice je, zahvaljujući njima, čula cela regija.

„Na prvom albumu bilo je jako puno likova iz kraja, ljudi koje sam poznavao i koji su bili stvarni. Od nekih tema iz kraja uspeli smo da napravimo univerzalne teme s kojima su se svi poistovetili. Kada smo prvi put išli da sviramo u Srbiju, nismo znali šta nas tamo očekuje, hoće li proći ta naša vrlo lokalna zezancija iz Gajnica. Međutim, bio je prepun klub i ljudi su usred Beograda pevali ‘zakaj se tak oblačiš’. Nismo znali da će nešto što je počelo kao lokalna zagrebačka priča uopšte postati hrvatski fenomen, a na kraju se dogodilo da te naše priče iz kraja rezoniraju s ljudima koji žive stotinama kilometara daleko od Zagreba. Isto je bilo i sa serijom ‘Bitange i princeze’. Mislio sam da će to zbog zagrebačkog dijalekta ostati lokalni fenomen, ali i tu se dogodila ista stvar kao i s ‘Džinovskim’. Te situacije očito su bile dovoljno univerzalne da dođu i do Dalmacije i Sarajeva i Niša, gde ljudi očigledno imaju slične likove u svojim životima – kaže Mile Kekin za Jutarnji list.