Mile Kekin: Za mnoge stvari možemo brinuti u regiji, ali za muzičku scenu ne moramo 1Foto: LiveProduction

„Poslednja tura Hladnog piva“ naziv je serije nastupa kojim hrvatski pankeri najavljuju dužu koncertnu pauzu. Veliki beogradski koncert grupe biće održan 15. oktobra u Belekspo centru, a tim povodom frontmen benda Milan Mile Kekin govori za Danas.

– Mislim da nema razloga da ljudi budu pretužni, svi mi ostajemo u muzici. Ja imam svoj solo projekat koji spremam za sledeću godinu, momci imaju Guerilla Mainstream projekat koji je već izbacio dva singla. I jedni i drugi ćemo na repertoarima imati pesme Hladnog piva, tako da se tu ništa krupno neće dogodit, sem što nećemo više svirati zajedno – kaže Kekin.

On pojašnjava da razlog za tu odluku leži u tome što sve teže i teže pišu pesme zajedno.

– Teže smo se dogovarali prilikom rada na novim pjesmama i na kraju odlučili da nema smisla da ovih lijepih 35 godina kvarimo sa nekakvim neproduktivnim zajedničkim radom koji bi se svodio isključivo na ponavljanje starih stvari. Zato smo odlučili da idemo na dva različita koloseka – pojasnio je Kekin.

Čemu planirate da se posvetite?

– Planiram da se bavim muzikom i dalje. U posljednje dvije godine radim na albumu koji će izaći sljedeće godine, a za mjesec dana izlazi moj prvi singl i nadam se da će se ljudima svidjeti. Vrlo sam uzbuđen jer će to izazvati komešanja na muzičkoj sceni.

Koje vam sećanja naviru kada se osvrnete na rad grupe?

– Prvo se sjetim početaka, kako smo krenuli kao hrpa prijatelja iz kvarta, potpuno muzički nepismeni. Imali smo samo ogromnu količinu slobodnog vremena i neverovatnu količinu samopouzdanja, koja je uobičajena kad čovjek ima 16 godina. Bili smo frendovi koji su zajedno počeli radit nove pjesme i tim ludim načinom rada uspjeli smo napravit čudo, u komercijalnom smislu, tako da smo mogli raditi po svome. Nikad nas ni jedan izdavač nije maltretirao da izbacimo pjesmu, riječ ili stih, radili smo po svome i stvorili pristojnu muzičku karijeru. Sjetim se kako smo od hrpe slučajnih prolaznika stvorili respektabilan bend.

Verujem da ste tokom svoje višedecenijske karijere stekli bezbroj nezaboravnih uspomena i anegdota, da li biste neku od njih podelili sa našim čitaocima?

– Anegdote čuvam za neku knjigu, jednog dana. Naravno, svašta se izdešava kada ste preko 30 godina na cesti, razne vratolomne situacije, neprijatne, ugodne, nadrealne, nezamislive… bilo je tu svega. Intervju je prekratka forma da se sve sroči u par rečenica… Za one koje baš zanima postoji knjiga Aleksandra Dragaša „Trening za umiranje“. Ako neko uspije doći do te knjige, tamo vam piše sve o Hladnom pivu.

Moram da postavim ono kliše pitanje – da li je pank mrtav? Kako kulturološki gledate na žanr i na njegov trenutni status u odnosu na nekad?

– Ne mogu rijeći da je pank mrtav, ni jedan muzički pravac ne može umrijeti ako se nađe neko ko mu udahne život i učini ga aktuelnim, zanimljivim i otrovnim, kad je pank u pitanju. Veliki sam fan grupe Idles, Britanaca koji upravo sad sviraju ono što bi se zvalo pank muzika. Tu ima mjesta i za otrovne i feminističke i antikapitalističke i subverzivne poruke. Tako da je meni pank i dalje živ. Ne slušam isključivo samo pank, ali ima dobrih bendova koji sviraju ono što bi se u najširem smislu moglo tako nazvati. Inače, moramo bit svijesni da je došlo vrijeme da se muzički pravci spajaju i stvaraju nove pravce. Pank više nije kristalno čista pjesma od dve minute uz glasne gitare. Postoje oni koji koriste pank elemente i prilagođavaju žanr današnjem trenutku.

Negde na početku karijere stvorili ste fenomenalnu pesmu „MTV“, a petnaestak godina kasnije Hladno pivo je nominovano za MTV nagradu. Šta je dovelo do obrta?

– Pjesma „MTV“ ne samo da kriticizira MTV kao muzičku branšu, već je zapravo više „military television“, što je u stvari i tekst. Kritika militarizma i macho kulture koja je pogotovu na Balkanu vrlo dominantna, jer živimo u čvrstom patrijarhatu. Ako bolje poslušaš vidjećeš da je to pesma o našim svakodnevnim Rambo junacima, koji bi sve rešili po kratkom postupku.

Kad smo kod nagrada, bili ste član žirija za dodelu Nagrade Milan Mladenović. Kako vam izgleda/zvuči trenutna regionalna muzička scena?

– Muzička scena je zaista raznovrsna žanrovski. Ako se ne varam preslušao sam 217 izvođača, što nije lako i zahteva vrijeme. Hteo sam biti profesionalan i dati svakom šansu. Iznenadilo me je da je bilo relativno malo hip hop izvođača, repera, sveg drugog je bilo. Pobednica je ušla u prvih deset, imao sam neke druge favorite, a rezultat je bio spoj svih glasova. Za mnoge stvari možemo brinuti u regiji, ali za muzičku scenu ne moramo, jer ima hiper talentiranih mladih muzičara, a mi stariji ćemo se morat potrudit da ostanemo i dalje aktuelni.

Tekstovi grupe Hladno pivo prožeti su kritičkom opservacijom društva i bave se problemima sa kojima se svi mi u regionu suočavamo, nedavno ste se i politički angažovali pružajući podršku Zeleno-levoj koaliciji, izjavili da ste levičar i antifašista. Šta vam daje nadu u promene, s obzirom na to da su ljudi kod nas neretko obeshrabreni da veruju da se politički bilo šta može izmeniti?

– Moramo shvatiti da smo mi ta promena koju očekujemo. Ako se sami ne angažiramo u što većem broju, ta promena neće doći jer je vrhuški u interesu da ljude odvrati od izbora i da im uzme veru u demokraciju kao sistem. Ako se to učini, ako se kroz dugi niz godina omalovaže sve institucije od univerziteta do sudova onda dobiješ jedan brisani prostor za buduće autokate i od toga se moramo braniti. Prilikom poslednjih lokalnih i parlamentarinih izbora u Hrvatskoj pokušao sam da ukažem na one ljude za koje mislim da su dovoljno pošteni, spospobni i mladi da mogu prekrojiti ovaj začarani krug, još iz bivšeg sistema. To ću i dalje radit, jer je to moja građanska dužnost. Taj medijski prostor koji imam koristim da promoviram zdravo, normalno društvo, ali daleko od toga da mogu da obećam da će biti bolje. Sama borba je cilj. I dalje ću pokušati to činiti sa ovim sredstvima koja su mi na raspolaganju.

Ekološka osvešćenost je značajan aspekt na kome treba raditi ako želimo da očuvamo Planetu i opstanemo kao bića, međutim, verovatno zbog socijalne bede, eksploatacije radnika, opšte konfuzije u društvu, kakofonije medija, neoliberalnog kapitalizma… ljudi često ne razmišljaju o takvim stvarima, ne suzdržavaju se ni od bacanja papirića po ulici, a antifašizam u našim krajevima, gde na žalost postoji toliko mržnje i diskriminacije, tek je priča za sebe… Sve kreće od čoveka, kako gledate na ljudsku prirodu?

– Naravno da se uvek mora krenuti od ljudske prirode, i ako krenemo odatle vrlo brzo stižemo do jedne od definicija čoveka, a to je da je on pre svega društveno biće. Kada je počeo da se bavi poljoprivredom, počeo je živjeti u velikim zajednicama i kao takav je društvena komponenta, a ta komponenta čoveka je primarna. Jedan te isti čovek u različitim društvima će različito funkcionirat. Ako uspemo stvoriti jedno uređeno društvo u njemu će i čovijeku biti lakše. Društvo koje će čoveku osigurati najosnovnije: čistu vodu, čisti zrak, oblik zdravstvenog sustava, obrazovnog sustava za sebe i svoju dijecu. Takav čovek će, samim tim što je dio jednog uređenog kolektiva, biti pristojni građanin. Sada je na nama da koristimo metode, koje nisu nasilne, da stvorimo takvo društvo. Sve što sam rekao zvuči užasno teoretski, ali mi se kao društvo nismo dosetili ni jednog boljeg načina nego tog demokratskog sustava. Pitanje je koliko su ljudi zreli da funkcioniraju u takvom sustavu, i koliki je stisak, prtisak kapitala i mafije, u kombinaciji sa pomagačima, pre svega religijom, koja je korumpirana, kao što su i naši političari korumpirani, pa se onda taj demokratski sistem cijelo vrijeme pokušava podrezivati i uništavati, manipulirajući sa medijima, sudsvom, obrazovanjem…

Kada biste imali „čarobni štapić“ koje biste globalne nepravde ukinuli?

– Ovo pitanje o nepravdi u svijetu me podsjeća na pitanje koje se postavlja manekenkama na izboru za Miss… Tu nema puno šta da se filozofira, kapital u svijetu nepravdeno je raspoređen. Manjina – idustrijski najrazvijenije zemlje, proizvode najviše onečišćenja kroz svoju industriju, a najsiromašniji ispaštaju od te iste industrije. Treba krenuti od poreza koji bi velikim kompanijama i najrazvijenijim državama uzimao dio prihoda i ulagao u barem obeštećenje svih tih manjih zemalja koje trpe zbog klimatskih promena. Tu bi mogli krenuti, a ja bih išao dotle da bih uveo plafon za zarade kompanijama, jer u ovoj krizi vidimo da energetske kompanije imaju više prihoda nego ikada. Od tuda, pa sve do nogometaša i zvijezda koje zarađuju milion puta više od neurohirurga… Trebalo bi, na svetskom nivou, uvesti „poklopac na plaće“, što bi rekli Njemci. Gedao bi da smanjim ekonomsku neravnopravnost.

Kolika je uloga muzike u koracima koji vode ka boljem sutra?

– Muzika je imala bitnu ulogu ’68. kada se u Americi desila kritika protiv Vijetnamskog rata. Kada se veliki potresi u društvu događaju muzika skupa sa drugim umetnostima ljudima ukazuje na problem. Ne može ih riješiti, ali može ljude motivirati da izađu na izbore, da izađu na cestu, da raskinu sa anestezijom od koje neki ljudi pate kada vjeruju da se ništa ne može promeniti. Muzika može biti faktor promene, ja vjerujem u to.

Za kraj, da li pripremate nešto specijalno za oproštajni koncert u Srbiji?

Mislimo održat jedan pošteni dvosatni koncert u kome ćemo stisnuti sve ovo što smo u svojih 35 godina napravili. Mi znamo da u Srbiji imamo velike fanove i neće nam biti lako da sve ukuse zadovoljimo. Od onih koji su još prije dvadeset i jednu godinu bili na našem prvom koncertu u Srbiji, kada smo svirali u bašti SKC-a, pa do današnjih novih fanova koji imaju druge hitove. Pokušaćemo da sve stavimo pod jednu kapu, jedan duži koncert. Imaćemo gostujuće muzikante, bend Atheist rap, i nadam se da ćemo, kao i svakog puta, sa bine izaći kao pobjednici.

 

Kruna dugogodišnjeg prijateljstva – Atheist Rap i na koncertu Hladnog piva

Legendarni Novosađani Atheist Rap zasviraće, kao specijalni gosti, uoči Hladnog piva 15. oktobra u beogradskom Belekspo centru, na koncertu gde će se Mile Kekin i ekipa na duži vremenski period oprostiti od publike u Srbiji. Pank-rok spektakl organizuje promoterska kuća Long Play. Spoj Piva i Ateista na beogradskom koncertu predstavlja krunu njihove dugogodišnje saradnje i prijateljstva. Publika će, nesumnjivo, uz hitove Ateista „Wartburg limuzina“, „Godina kulture“, „Fatamorgana“, „Dr Pop“ i druge uživati kao i uz hitove Hladnog piva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari