Mile Kekin: Zagrebačku Arenu najbrže pune srpski izvođači

O tome kako izgleda biti istovremeno u Hladnom Pivu i imati solo svirke, da li su ljudi iz plemena “Azra” mitska bića, gde će dočekati zoru posle beogradskog koncerta i da li je za sreću dovoljan samo Reno 4 u razgovoru za portal Danasa otkriva sam Kekin.

Kako izgleda muzički život na dva koloseka? Kao povremeno iskakanje iz šina ili stalno prestrojavanje?

Izgleda kao vožnja po dvije tračnice koje su čas paralelne, čas se križaju a ti se voziš i ponekad nemaš pojma kamo te vode jer to nije najvažnije, bitno je da neme rutine. Uživam u Hladnom Pivu i u solo svirkama jednako jer su različite energije u pitanju.

Gde se danas najbolje sluša, a gde „kapira“ muzika? Na svirci, Jutjubu ili u nekom prostoru dok se pušta ploča?

Pa moja je teorija da nema ništa što može konkurirati živoj svirci. Neke bendove sam počeo slušati nakon koncerta, a neke sam tad prestao slušati. Koncerti su smisao muzike, sve ostalo su pozivnice i vizit karte što dokazuje i činjenica da su ljudi spremni dans potrošit hrpu love za koncertni doživljaj a puno teže za CD ili ploču.

Živimo u vremenu neke stalne “trke za srećom”, da li je za sreću dovoljan samo Reno 4 i par fantastičnih kaseta?

Sreća nije stanje već trenutak. Ne vjerujem ljudima koji su konstantno sretni, izazivaju mi jezu. Živimo u svijetu u kojemu se tuga, melankoliija ili naprosto loš dan pokušavaju prikazati kao neuspjehe luzera, kao psihičke mane. Upališ radio i tamo već u cik zore svi sretni i rasplesani. Mislim da je ok biti ponekad i nesretan i bijesan i alergičan na ljude. Reno 4 nije histerično sretna pjesma, ona je opis jednog nostalgijom obojenog trenutka a osim toga i jako osobna pjesma, puna autobiografskih detalja, možda je zbog toga postala hit jer nije generički sretna.

Na ovom albumu je i pesma „Atlantida“ nastala nakon otkazivanja Bajaginog nastupa u Karlovcu, a potom i odbijanja Hladno Piva da bude zamena. Da li sebe danas možeš da identifikuješ kao člana plemena Azra? I gde se danas članovi ovog plemena mogu naći ili su to samo mitska bića?

Kao što rekoh članovi toga plemena se ne mogu strpati u nacionalne torove, to je mislim ključna stavka ovdje na Balkanu gdje su nekad naizgled normalni ljudi odjednom preko noći postali samo Hrvati i Srbi, znam teško je ostat čovjek u nenormalnim vremenima ali ovo je himna za njih kojima je već zlo od podjela.

Postoji li danas prostor za regionalnu muziku ili je to samo žal za nekim „starim dobrim vremenima”?

Naravno da postoji. Pa zagrebačku Arenu najbrže pune srpski izvođači a i hrvatski bendovi sviraju i pune po Srbiji, pa i oni koji ne vuku repove iz Juge kao Dubioza, Sars, Hladno Pivo i još masa bendova nemaju nikakve veze sa „starim dobrim vremenima“ nego se obraćaju današnjoj publici. Muzika vrlo lako preskače kolektivno jer pogađa u samo tvoj pleksus kad se najmanje nadaš.

I na kraju standardno ali i neizbežno pitanje šta publika može da očekuje na koncertu u Domu omladine? Kekina ili Kekina sa Hladnim Pivom?

Nema Hladnog Piva. Doazim s muzičarima s kojima sam napravio album Kuću bez krova. Zvukom i tekstovima teško da ličimo na Hladno Pivo. Jedino nam pjevači malo liče ali je bend iznenađujuće različit.

A šta ti očekuješ od koncerta?

Očekivanja su jako skromna jer prvi put dolazim u ovoj postavi, kao solo izvođač s bendom. Mogu ti reći da nije loše kad si opet debitant, pa čak i ovakav, lažni. Imaš mala očekivanja pa se teško možeš razočarati. Jedino što očekujem jeste da ću poslije popit pivu na miru s bendom, zadovoljan i sretan, a možda i poslije svratiti do neke dobre kafane i tamo dočekati zoru.

Sa Hladnim Pivom na Arsenal festu

Mile Kekin će zajedno sa Hladnim Pivom nastupiti na Arsenal festu koji se održava od 19. do 22. juna u Kragujevcu. Arsenal je prvi festival na kome će Mile nastupiti prvo samostalno kao kantautor 20. juna na Garedn Stage-u, gde promoviše svoj novi album “Kuća bez krova”, a dan kasnije pevaće na Main Stage-u sa Hladnim Pivom.