Moji favoriti su anonimni autori

Koncert u DOB-u biće prva prava promocija ovog beogradskog autora i njegovog rada uživo, sa velikim brojem gostiju, ambicioznom satnicom i raznovrsnim muzičko-scenskim aktivnostima, kako to i dolikuje jednom muzičaru koji je po obrazovanju i po karijeri pre svega režiser, i tim povodom smo i razgovarali sa njim.

• * Šta ti je bila prva ljubav – režija ili muzika?

– Kao tinejdžera formirali su me uticaji poput knjige Bore Ćosića Mixed Medija. Kada sam upisao studije režije mislio sam da je to najbliže art koledžu u koji je išao Kit Ričards… Voleo sam muziku slikara Brajana Ferija. Dakle meni je sve to oduvek u istom folderu. Video fajlovi su samo deset puta veći ili što bi se reklo teži, od audio fajlova. Sve ostalo je isto.

• * Kako ti iz ove perspektive izgleda tvoj muzički izlet sa art rok grupom Heroji?

– Previše opušteno, razmaženo i neodgovorno što se mog ličnog učešća u tome tiče. Retko slušam, ali kada naiđem na nešto iz tog vremena radi me u isto vreme i stid i nostalgija. Još se mislim da li da na koncertu odsviramo „Dodži kod Kize“, he, he…

• * Da li si posle toga potpuno ostavio muziku po strani, ili je ona ostala prisutna za tebe van domašaja očiju javnosti?

– Pa bilo je par godina kada nisam uzimao gitaru u ruke. Tamo na početku devedesetih, kada su nam oduzeli živote i pretvorili nas u političke idiote. A onda mi je internet doneo sajtove na kojima možeš da skineš tekstove pesama sa akordima. Odštampao sam „Walk on the wild side“, uzeo gitaru i nedelju dana kasnije morao da kupim ceo onaj registrator da popakujem sve „skinute“ pesme… I od onda sam prilično poludeo.

• * Krajem 2010. godine vratio si se muzici i za manje od petnaest meseci objavio tri albuma – odakle toliko novog materijala u tako kratkom periodu?

– Četvrti i peti album su već spremni i poređani, samo treba da ih snimim. Pa zato što sve te pesme nisu nove nego su pisane celog života pa je sada odjednom ispalo da sam ko neki poludeli Džoni Štulić.

• * Na tvoje stvaralaštvo veliki uticaj ima Townes Van Zandt, po jedna njegova obrada se nalazi na svakom tvom albumu – kako si ga otkrio i zbog čega baš on toliko utiče na tebe?

– Uf, to je baš trenutak koji pamtim. Moj drug Mladen Šević mi je doneo Lusindu Vilijams kako peva „Nothing“… Onda sam počeo da slušam Townesa i ne znam šta da kažem… Mislim da tu nisu u pitanju sasvim obične i objašnjive stvari. Townes je umro prvog januara 1997. godine … Stiv Earle kaže da je se radi o klasičnom slučaju kulta koji se formirao sam od sebe i sada se širi… Kult je teška reč, ali ne mogu da kažem da nije tako.

• * Koliko je danas na muzičkoj sceni zastupljeno kantautorstvo, ima li nekih novih imena koja bi preporučio?

– Sve je eksplodiralo sa pojeftinjenjem dobrih instrumenata i uređaja na kojima možeš snimiti muziku. Moji favoriti su anonimni autori koji svoju muziku stavljaju na sajt Souncloud. Ja na primer često slušam neku devojku iz Australije koja se zove Žaklina. Idite na moj sajt http://soundcloud.com/ljuljaska pa odatle u istraživanje. Mnogo je bolje od svih radio stanica.

• * Poslednji, aktuelni album si snimio sa bendom Rough Blue – kakve je to promene donelo u odnosu na prethodna tvoja izdanja?

– Prva dva albuma su akustični. Rough Blue je bučna garažna trojka sa klasičnim „guitar hero“ frontmenom. Volim da zamišljam da je to kao Nil Jang i Krejzi hors… Ili kao akustični i rok setovi na koncertima Zeppelina, he he…

• * Za tvoj koncert u DOB-u je najavljen veliki broj gostiju i raznovrsne muzičko-scenske aktivnosti – hoćeš nam otkriti o čemu se radi?

– Hvala što pitate. Baš smo se potrudili, biće više od dva sata svirke. Prvo svira jedna nova grupa, Halftones, koju ja čujem kao neki današnji PIL. Tu je glavni Vlatko koji je producirao moja dva poslednja albuma, a peva Suzana Sumrah koja kod mene peva bekinge. Onda će Suzana da ostane na bini i ona i ja sviramo par stvari, pa ja sam sa akustarom, pa onda Stane iz Rough Blue, Željko Markuš iz Kristala i Duda Bezuha iz Zone B izlaze i zajedno na akustarama sviramo par bluzeva… I onda Rough Blue izlaze i sve postaje veoma bučno i dramatično… Ja vežbam da otpevam čak 24 pesme! Od toga dve Townesove…

Tri albuma za manje od petnaest meseci

Milutin Petrović je poznati filmski, televizijski i pozorišni reditelj iz Beograda. U mladosti je imao kratku muzičku karijeru sa art rok grupom Heroji (1986 – 1988). Krajem 2010. godine vratio se muzici i za manje od petnaest meseci objavio tri albuma pod pseudonimom Mylutin. Prvi album „A Blues Singer in 8 Rounds“ objavljen je krajem novembra 2010. godine, drugi „Blues Singer In Religious Trance“ avgusta 2011, a aktuelni, treći „Blues Singer in a Rough Experience“ dostupan je od 29. februara ove godine na http://soundcloud.com/ljuljaska i na http://mylutin.bandcamp.com/