Vlada i Bajka: Moto „Odbrana Beograda“ je i dalje aktuelan

Iskreni i drugačiji, kakvi su oduvek bili, i na ovom albumu zadržali su svoj izraz, ali se ne ponavljaju i, kako je to primetio Petar Janjatović, nisu zaglavljeni u prošlosti.

„Snimili su album na kom dominiraju nežne i preispitujuće slike začinjene njihovim specifičnim humorom i samoironijom… Baš lepo i dostojanstveno stare Vlada i Bajka. Kako ih je u svom stilu opisao pisac i satiričar Bojan LJubenović, u gorko-slatkoj ‘Povratak’: ‘Sede nam vlasi i napukao glas'“, navodi između ostalog Janjatović u recenziji albuma „Hodač po žici“, objavljenog na samom kraju 2021. godine za PGP RTS.

U razgovoru za Danas Vlada i Bajka pričaju o novim pesmama, o nastupu pred Titom, o iskrenosti i Beogradu kome su svojevremeno posvetili jednu od najlepših pesama…

Zašto ste napravili ovoliko dugo pauzu s objavom novog albuma i zašto ste odlučili da se zove „Hodač po žici“?

Vlada: Za ovako veliku diskografsku pauzu nemamo neki određeni razlog, osim što smo svoju delatnosti uvek tretirali kao nešto što nema mnogo veze sa vremenom kada je nastalo delo, ali ima veze sa onim što želimo da saopštimo. Ovo su pesme koje su nastajale u ovom dugom periodu kad nismo objavljivali snimke. Naše pesme su, ionako, rađene da ostave trag u našem vremenu u širem smislu, nezavisne od trenutnih trendova, verne samo suštini muzičke i pesničke poruke koju nose i sigurno su odraz nas samih. Naših misli, osećanja i događaja koji su nas motivisali da ih u ovom obliku saopštimo. Album se zove „Hodač po žici“ zato što je to i sviranje po žici i naše nepristajanje na muzičke klišee i izbor muzičkog puta kojim smo odlučili da idemo. I životi većine nas su svojevrsno hodanje po žici i borba da sa nje ne skliznemo. Vladica Savić je napisao tekst za tu moju pesmu kojom smo saopštili:
Ja sam hodač po žici
Bog odavno zna
Ja sam razapet između
jave i sna…

Bajka: Mislim da je u pitanju lenjost, jer mi od muzike ne živimo, a u isto vreme pesme su nastajale i slagale se u našim srcima, i evo ih! Jeste moglo i ranije, ali je i ovo pravi trenutak. Mislim da svako ljudsko biće, kad se rodi, staje na žicu i balansira do kraja života. Svi mi održavamo tu ravnotežu praveći balans, da kroz život i iskušenja nađemo pravi put.

Zanimljivo je da je tekst za pesmu „Povratak“ napisao aforističar Bojan LJubenović. Kako je došlo do ove saradnje i da li biste voleli da se ona i u budućnosti nastavi?

Vlada: Balade sa ljubavnim tekstovima mi „idu“, a uvek mi je problem vesela i šaljiva pesma. Setim se da sam jednu takvu, veselu temu zapisao dok sam radio muziku za predstavu „Život u tesnim cipelama“ Duška Kovačevića u Zvezdara teatru. Nađem note, piše „Tema: Šalili smo se“… Nemam tekst. Mora da bude duhovit, a ne uspeva mi… Jedne večeri, gledam Kesićevu emisiju, vidim Bojana LJubenovića, aforističara i pisca, sjajno i duhovito komentariše ovo u čemu živimo. Okrenem Dražu Petrovića (znamo ga otkad se rodio!), dobijem broj telefona. Zovem Bojana, kaže: “Ne znam da li ću umeti, jesam pisao neke pesme, ali nisam objavljivao”. Pošalje mi pesme – sjajne, duhovite. I za dva dana uradi divan i šaljiv tekst:
„Evo nas opet u našem čamcu,
Dižemo sidro, dajemo gas
Jedan za krmom, drugi na pramcu
I nama je teško bilo bez nas…“
Zoran Radetić napiše lep aranžman, mi, u dobrom raspoloženju, uz pomoć drugara iz benda i kuma Jove otpevamo. Kako bolje da se otvori album?… Naravno da bismo želeli i dalje da sarađujemo sa jednim takvim genijalcem.

Vaš novi album se preporučuje i kao terapija za bolje raspoloženje iako je Petar Janjatović u veoma pohvalnoj recenziji primetio da su pesme elegičnog senzibiliteta. Vi ste istakli da su one pre svega iskrene. Znači li to da iskrenost ima isceliteljsku moć za dušu, čak i kad je setna?

Vlada: U ovakvom svetu, čovek je postao drugačije biće. Kad se duša, napuštena i ostavljena, susretne sa lepotom, vrlinom, iskrenošću, oseti da opet postoji i da je čovek mesto gde ona obitava. Jer samo lepota može spasiti čoveka i svet. Želimo da naš novi album, pre svega, bude terapija za dušu.

Bajka: Sve pesme na albumu su ne samo iskrene, nego i istinite, pa mi dođemo kao neki ”kontraverzni muzičari”. Ako mogu biti biznismeni, zašto ne i muzičari!?

Svaki član benda ima svoju ulogu. Sarađivali ste s različitim autorima ali ste duo. Kako izgleda proces rada kod vas dvojice, ko je za šta, ako se tako može reći, zadužen?

Vlada: Ne postoje zaduženja. Mi, jednostavno, jedan drugom prezentiramo svoje pesme u već razrađenom obliku, ili u skici i prilazimo procesu vokalnog i instrumentalnog brušenja, što je moguće vernije osnovnoj zamisli. To je, često, vrlo dug proces.

Vaš koncert 1995. godine je imao moto „Odbrana Beograda“, a pesmu i spot koju ste tada snimili s prijateljima posvetili ste prestonici. Smatrate li da je taj moto – Odbrana Beograda i danas aktuelan. Ako da i ako ne – zašto?

Vlada: Da, moto „Odbrana Beograda“ je i dalje aktuelan. I tada je to bio naš glas protiv narastajućeg šunda svake vrste, glas za negovanje lepote, za poštovanje i samopoštovanje, ljubav i empatiju. Za uzore, ljude sa integritetom, znanjem, za divnog uspravnog čoveka od vrline. Nikad nije dosta pameti i nikad suviše plemenitosti. I sve to važi danas.

Prvi ste akustičarski bend, rodonačelnici urbane šansone i nikada niste pretendovali da imate hitove koje će pevati cela Jugoslavija. Ipak ste učestvovali na prestižnim muzičkim festivalima, a pevali ste i Titu i za taj nastup izabrali pesmu „Teška industrija“. Kako sad gledate na ta vremena i da li ste se ijednog trenutka premišljali u vezi s nastupom pred Titom, da bi recimo neko iz njegove svite ili on sam vaše pesme mogao da doživi kao kritiku tadašnjeg sistema?

Vlada: To je bilo vreme velike i ozbiljno organizovane države. Nastupali smo i na par festivala, (Opatija, Beogradsko proleće, Subotički festival omladine), ali, festivali i muzika koja je tamo izvođena nije baš bila za nas. Odustali smo od njih… Da, svirali smo i Titu i sviti oko njega. Pomalo mladalački drski, rešili smo da otpevamo pesmu „Oblak“ na tekst Cesarića („vetar visine ga je njiho, vetar visine – razneo ga“) i „Čisti zrak“ na tekst Duška Trifunovića, prilično kritičan prema stvarnosti („Moj brat svaki dan ustaje u pet do pet i odlazi na posao, usput kašlje, usput puši… Gradi za vas novu seriju, novu prugu… On je teška industrija, on je taj fundament“…). Svi političari su se mrštili, bilo je nategnuto, Bata Kovač nam je rekao da nismo normalni, ali Tito je bio šmeker i tapšao je. A onda i svi ostali iz „svite“. Preživeli smo. Više nas nisu zvali. Ne znam zašto (smeh).

Bajka: Nije to bilo baš tako. Veća je cenzura sada u “demokratiji”, nego onda u diktaturi. Kod nas je problem u samocenzuri koje razara svako društvo. Tito je vrlo pažljivo odslušao i odaplaudirao na pesmu ”Teška industrija” na kraju. Za ilustraciju napisaću deo te pesme: ”idite svi na put, na more, idite svi u… avanturu, moj brat radi danas, gradi za VAS novu seriju, novu turu… sklonite se, njemu treba čisti zrak.”

Karijeru ste počeli prepevima Sajmona i Garfankla, a početkom sedamdesetih, kad ste bili u AKUD „Krsmanac“ otišli ste u Ameriku, gde ste po tamnošnjim klubovima svirali repertoar čuvenog dua. Kakav je značaj u vašem stasavanju imao „Krsmanac“ a kako je klupska publika u Americi reagovala na vaše nastupe?

Vlada: Publika u američkim klubovima je bila uglavnom sastavljena od studenata i oni su jako lepo reagovali na naše interpretiranje muzike Sajmona i Garfankla i to nam je dalo snage. Klasična muzika i horsko pevanje (Krsmanac, pa Hor RTS) su nam izbrušili muzički ukus i slobodu u kreiranju odnosa u glasovima i opredelili naš pravac i muzički ukus. Mnogo nam je to značilo.

Koje stihove biste izdvojili kao one kojima biste možda mogli da sumirate osnovnu nit novog albuma?

Vlada: Nisam siguran da mogu da izdvojim neki stih od muzike. Osnovna nit ovog albuma je taj amalgam muzike i teksta. Muzika koja je van vremena – sa patinom, ali je nova i drugačija od svega što se ovde neguje i tekstovi koji pričaju život u raznim njegovim oblicima.

A dalji planovi?

Vlada: Planiramo, za razliku od onog što nismo činili ranije, da pokušamo da plasiramo pesme na radijskim programima, da bi ih ljudi čuli i zavoleli. I, naravno, odsviramo više koncerata sa našim divnim kolegama i drugarima sa kojima sarađujemo dugo godina: Zoranom Radetićem, Dudom Bezuhom, Batom Božanićem/ Draganom Ivanovićem, Perom Radmilovićem i svima ostalima sa kojima smo snimili ovaj album. Ovom prilikom im se zahvaljujemo.

Bajka: Da nas srce podrži, posluži zdravlje i u narednom periodu prenesemo ljubav i duh pravog Beograda, urbanog, šmekerskog, onakvog kakav je bio!