Muzika nas privlači na veoma primalan način

U međuvremenu su oni bez sumnje postali sve privlačniji i razglašeniji, zbog svojih originalnih i od publike uvek gromko pozdravljenih nastupa na festivalima širom Starog i Novog sveta, donoseći nešto zaista uzbudljivo – njihova potraga za transom u muzici vodi ih od Roberta Džonsona i drugih praočeva bluesa, do sasvim modernih ‘dance’ ritmova. Sve ovo daje jedinstven električan spoj, koji udara sa scene od samog momenta kad ova magična trojka stupi pred svoju publiku i zavibrira vazduh svojim instrumentima.

*Prvo pitanje tiče se svakako vašeg novog albuma „Prehistoric Rhythm“ – kako se unutar benda My Baby uopšte začela ideja o poniranju toliko daleko u prošlost? Ne čini li vam se kao da je praistorija poslednjih par decenija bila pomalo van fokusa rok umetnika – svi su bili usredsređeni mahom na budućnost i moguće vizije čovekove egzistencije u super-novim vremenima?

– Ponekad, u pokušaju da pogledamo jasno u budućnost, ispostavi se da je neophodno da u prošlosti potražimo i otkrijemo odgovore o sebi samima. Jedino tako uspevamo da pronađemo ko smo i šta želimo od svog života. Da istražimo ono nešto što može da pokrene našu viziju budućnosti. Naslov se odnosi na baš tu našu potragu za transom kroz muziku, kroz epohe i sve kulture. Bili smo oduvek fascinirani samim činom plesanja na proslavama u društvu, kao i time da postoji posebna potreba kod svih nas da se skupimo zajedno i osećamo i plešemo skupa na neki ritam – da se svi udružimo u nekoj kolektivnoj svesti. Koreni ove dimenzije naše savremene kulture sežu daleko unatrag, do naše plemenske prošlosti.

*Šta je ostalo, po vama, u današnjem čovečanstvu i svima nama nepromenjeno iz tog davnašnjeg doba – izgleda da moderna masovna slavlja elektronske muzike povezujete na svoj način u zvuku sa ritualima i praznovanjima naših udaljenih predaka, prateći te pomenute tragove u našem kolektivno (ne)svesnom?

– Mnogo iskazivanja društvenih međuodnosa kroz rituale menja se sa prolaskom vremena, ali suština ostaje slična. Odlaženje na velike skupove i proslave viđamo vekovima, još od naših najstarijih predaka. Jaka želja da se stvori i oseti jedinstvo među nama suštinski je deo ljudskog ponašanja. Tu postoji istovremeno izazov da se prevaziđe egzistencijalna nesigurnost, kao i volja da se bude duhovno slobodan. Eto, baš to se nije promenilo mnogo od naših najranijih početaka kao rase.

*Dakle, koliko smo ‘plemenski’ onda ostali, po vašem mišljenju? I koja je uloga muzike u tom plemenskom?

– Kulturna evolucija ljudi se naravno desila i mi živimo svoje živote u skladu sa mnogo rafiniranijim i složenijim društvom. Tako da, bar na površini, mi nismo više samo pripadnici nekog plemena. Muzika nas, međutim, privlači na veoma primalan način. Koreni muzike u ljudskoj kulturi su veoma zanimljivi, zato što je ona očigledno bila pravljena da povezuje, stvara identitet, koristi se u ritualima i kao svojevrsni vodič prati ceremonije isceljenja. Mnogo muzike koja danas postoji na svetu nije mnogo drugačije od muzike kakva je bila nekad, u praskozorje čovečanstva.

*I sam način snimanja ovog albuma bio je po svemu specijalan. Možete li da nam približite malo tu starinsku tehnologiju i postupak beleženja koje ste koristili?

– Želeli smo da ovaj album bude više plesno orijentisan, svakako sa uticajima sa naših nastupa uživo, ali smo takođe želeli i da zvuči staro. Čak antički prastaro, ako se tako može reći. Tako smo rešili da za najveći broj snimaka koristimo stari Ampex magnetofon sa 4 trake iz pedesetih, u studiju Electric Monkey u Amsterdamu. Najveći broj pesama su skoro totalno živa izvođenja, čime smo hteli da uhvatimo i sačuvamo taj naš duh kreativnosti. Sa druge strane, pokušali smo da iskoristimo neke produkcijske ideje iz moderne dans muzike, ali sa analognom opremom, nadajući se da ćemo tako dobiti drugačiju, originalniju interpretaciju savremene muzike.

*Šta se još novo dešava sa bendom My Baby ovog časa? Jeste li poslednjih meseci stekli neka nova iskustva i saznanja koja čine da ponirete još dublje u svoju magičnu muziku na jednoj za vas tako karakterističnoj šamanskoj ruti?

– Putovati na toliko mnogo mesta i doživljavati toliko mnogo različitih i jedinstvenih situacija, jeste naravno veoma inspirativno. To sigurno može da pomogne oblikovanju muzičke vizije. Nažalost, postoji tako malo vremena da se sve ono doživljeno obradi u sebi, kad intenzivno putuješ, kao što mi već duže činimo. To može onda biti problem.

*Kada biste naveli svoje najintimnije uzore u muzici, umetnosti i istoriji, koje bi to ličnosti bile – pomozite nam da razumemo još bolje kontekst iz kojeg dolaze My Baby, u pogledu ličnih idola među slavnim muzičarima?

– Robert DŽonson je najznačajniji bluz uticaj za nas, zato što je bio u stanju da na uzvišen način predstavi borbu koja sačinjava ljudsku egzistenciju i zatim opiše kroz poetsku imaginaciju šta je to za njega lično značilo. To je tačka na kojoj se bluz – kao narodna muzika i zabava – susreće sa vrhunskim majstorstvom. Ovo otkriće je i osnova načina na koji mi vidimo našu muziku i umetnost uopšte. Zatim, Sly and the Family Stone su nam bili glavni izvor inspiracije kad je u pitanju rokerska etika i genijalno umeće sviranja. Sugestivna sila ovog idealizma, u kome gospel susreće hipije, u Sly-jevoj muzici tako snažno pogađa. A tu je uvek negde prisutna i ona tamna i korumpirana strana njegovog bića, strana koja preti svemu i tera te da svom snagom osećaš svu krhkost života i svih lepih stvari u njemu. Ovo je retka kombinacija koja se sijajući probija kroz muziku. I to je taj kvalitet kome i mi težimo.

*Šta publika u Srbiji može očekivati na vašem koncertu ovaj put?

– Biće to u potpunosti novi repertoar sastavljen od pesama sa našeg poslednjeg albuma. Nadamo se da će to biti još intenzivnije muzičko putovanje nego ikad pre, za sve ljude koji nam se pridruže. Možda je ono zaista spiritualno na neki svoj način, ali mi smo i dalje pre svega rokenrol bend, što bi samo po sebi trebalo da bude dovoljno kao pozivnica!