Muzika za limbo

Tridesetjednogodišnji Stiven Elison, poznatiji po pseudonimu Flying Lotus, ima tu privilegiju da je u bliskim rodbinskim vezama sa Džonom i Ravijem Koltrejnom, a i njegova baka Merilin Mekliod se može pohvaliti da je pisala pesme za Dajanu Ros („Love Hangover“ njeno je najpoznatije delo). Sa takvim pedigreom talentovani Elison je, verovatno, mogao da bira akademiju na kojoj će proučavati muziku, a potom i izdavača koji će da ga podrži, ali se odlučio za teži put „školujući“ se na turbulentnoj andergraund bit sceni koju je brzo osvojio inovativnim kombinovanjem elektronske i hip-hop muzike. Prvi album pod imenom Flying Lotus objavio je u dvadeset i trećoj godini („1983“ iz 2006), za njim je sledio „Los Angeles“ (2008) inspirisan životom u rodnom gradu, a već na trećem albumu – intrigantnom bit-fjužn ostvarenju „Cosmogramma“ (2010) – Stiven je uspešno koristio i džez elemente, očigledno pod uticajem muziciranja rođaka Ravija (koji je u dve pesme i svirao tenor saksofon).

„Cosmogramma“ je za Elisona bio preloman album ne samo zbog približavanja džezu, već i zbog toga što je tokom rada na njemu oformio ekipu muzičara (basista Stiven „Thundercat“ Bruner, pevačica Niki Randa, kompozitor klasične muzike Miguel Etvud-Ferguson) koja od tada nastupa sa njim, a i zato što je gostovanje Toma Jorka (Radiohead) u „And the World Laughs with You“ bio dokaz da su i mejnstrim muzičari prepoznali njegov potencijal. Naslednik, psihodelični elektro-džezerski „Until the Quiet Comes“ (2012) velikim je delom bio inspirisan smrću autorove majke i na njemu je gostovalo još poznatih imena (Erika Badu, Džoni Grinvud), a nedavno izašli „You're Dead!“ još dublje kopa po džez nasleđu, baveći se (ponovo) smrću i putovanjima duše posle odvajanja od tela, zasnovanim na opisima iz čuvene „Tibetanske knjige mrtvih“.

Slično prethodnicima, i „You're Dead!“ sadrži veliki broj kompozicija (devetnaest) od kojih većina traje kraće od dva minuta, a samo dve (singl „Never Catch Me“ i „Turkey Dog Coma“) duže od tri, što znači da Elison istrajava na mozaičkom konceptu u kojem pojedini (mali) delovi tek ukomponovani u celinu sa ostalim dobijaju svoj smisao. Tako „izdvojeno“ preslušavanje pesama (ako se uopšte i mogu nazvati tako) „Theme“ (trajanja 1:24), „Fkn Dead“ (00:40), „Stirring“ (00:31) ili „Eyes Above“ (1:13) ostavlja utisak da ih je Elison zabeležio tako što je ostavljao magnetofon uključen tokom tonske probe, dok su i nešto duže „Tesla“ i „Moment Of Hesitation“ najvećim delom kakofonične kompozicije, koje taman kad poprime kakvu-takvu džez formu bivaju naglo okončane (da i ne pominjemo da je gostovanje čuvenog Herbija Henkoka u njima svedeno na beznačajne epizode).

Preslušavanje albuma u celini, međutim, ostavlja daleko bolji utisak jer zamišljeni koncept postaje uočljiv već nakon uvodnih kompozicija i kulminaciju doživljava sa sjajnim „Siren Song“ i „Turtles“, dok Elisonovo vešto korišćenje elemenata različitih muzičkih stilova (hip-hopa, elektronske muzike, džeza, R&B-ja, pa i roka) pokazuju da je reč o vanserijskom talentu koji je već počeo da pomera granice muzike. „You're Dead!“, pak, nije album koji će se dopasti široj publici nenavikloj na eksperimente i potpuno odsustvo klasične strukture pesama, pa će velika većina samo pritiskati dugme „next“, poslušati eventualno „Never Catch Me“ ili „Dead Man's Tetris“ (zbog gostiju Snup Doga i Kendrika Lamara) i zaključiti da ovo nije njihova „šolja čaja“. A to je i razumljivo: niko ne želi da razmišlja o smrti, a još manje o muzičkoj podlozi za plovidbu limbom – ako takvo što uopšte i postoji. Elison je ovoga bio svestan kada je počinjao rad na albumu, što govori da se radi o beskompromisnom autoru koji sledi svoju viziju bez obzira na posledice.

A takvih je danas, nažalost, sve manje.

Ocena: 8/10