Na probi koncerta Neleta Karajlića: Očekujte neočekivano i još ponešto…

„Šta se čudiš, jarane? Neće njima ništa smetati da malo slušaju pesme Pušenja, a i ove novije. Sad nam ionako ne treba publika koja je kritična dok se ne uvežbamo do kraja“, obraća mi se uz osmeh Nele dok mi prilazi s leđa i pokazuje da na istom broju postoji još jedan ulaz gde se u stvari zaista nalazi muzički studio u kome sa ekipom sprovodi poslednje pripreme za „Dan mladosti“. Od Neleta sam još iz doba Nadrealista navikao da očekujem neočekivano, a po njegovim rečima na Tašmajdanu će upravo tako i biti.

– U novom singlu „Ti to ne razumeš“ ustao sam iz groba, na Beer festu sam prošlog leta na bini izašao iz sarkofaga i sada više nema nazad… Ponovo sam počeo da pevam pesme Pušenja i sada se ne mogu zaustaviti (smeh). Svi koji dođu na Tašmajdan neka osim pionirskih marama ponesu i peškire. Biće puno znoja jer neće biti stajanja u mestu. Spremam se da zajedno sednemo u veliki vremeplov i vratimo se u vremena koja su bila mnogo bolja. Očekujte neočekivano i još ponešto – privlači Nele publiku.

A jedna od od neočekivanih stvari biće i izvođenje pesme „LJubav udara često tamo gdje ne treba“ sa albuma „Ja nisam odavle“ koju Nele nikada nije uživo izvodio, a koju ovih dana intenzivno uvežbava s bendom. Probe velikih muzičara obično su dosadne, čak i najokorelijim fanovima. Na njima se pesme rastavljaju na najsitnije delove, secira se svaki segment, svira se samo jedan deo po sto puta, sve dok se ne dođe do onog što se u Neletovom slučaju smatra savršenim za nastup uživo.

„Sve je super, samo moramo da pređemo još jednom ovaj prelaz na drugi deo kod ‘bila je noć i bila je hladna'“, upozorava basista Caki ostatak benda. Gitarista Kiza odmah kreće da svira od tog dela, ali Nele ih zaustavlja: „Stanite, stanite, deco! Ja sam čovek u godinama, a ovo sam napisao pre više od dve decenije. Hajdemo od početka da bih dobro provežbao i tekst, ipak ovo nikad nisam uživo pevao.“ Bend počinje da svira, Nele kreće da peva „Podno planina i orlovih krila…“, dolazi prelaz na brži deo numere, sve ide glatko… I taman kada pomislim da ću zahvaljujući novinarskoj privilegiji da prisustvujem probi biti prvi koji će ovu pesmu celu čuti uživo, dešava se novi prekid. „Pet dana je sjedila u uglu, kao pet stotina godina, pet noći bez straha, pet jutara bez dodira“, peva Nele, ali ovaj put Kiza naglo sve zaustavlja. „Hoćemo ovde dužu varijantu ili kraću“, pita misleći na to da li da na gitari duže zadržava ton kod ovog „hevi metal“ dela pesme ili je efektnije da ga naglo prekine pre sledećeg akorda. Nele je kratko neodlučan, pa mu odgovara sa: „Probamo i jedno i drugo, pa ćemo da vidimo šta je bolje.“ Tada mi postaje jasno da od cele pesme bez prekida nema ništa, a da ću je kompletnu čuti tek u subotu. Bendovi pred velike koncerte uglavnom tako uvežbavaju pojedinačne numere, koje su nove ili ih nisu dugo izvodili.

Nele je sa ovom ekipom ceo svoj repertoar odavno prešao, još prošlog leta kada je na Beer festu na Ušću prvi put posle više od dve decenije ponovo zapevao i svoje stare pesme iz Zabranjenog pušenja. Ovaj put mu je ostalo da samo navežba ono što nije tada izvodio, što je sačuvao kao vid poklona za najvernije fanove, koji će doći na samo njegov koncert na Tašu. Ja sam prisustvovao poslednjem danu kada su ovako pojedinačno uvežbavali neku pesmu, a u danima do subote uslediće celodnevne probe na kojima će se prelaziti kompletna set-lista i praviti eventualne izmene u redosledu numera.

Nastavio je bend još nekih sat vremena da se bavi samo sa „LJubav udara često tamo gdje ne treba“, da uvežbava početak, svaki ton kod prelaza sa sporijeg na brži deo. Iako je meni kao laiku sve delovalo savršeno, svaki put bi se Nele ili neko iz benda umešao na pola sa „ovo nije dobro, hajde ponovo“. Mic po mic, nekako su stigli i do poslednje strofe. „Hoćemo kraj samo kratko ili tuš sa bubnjem da pravimo“, pitao je Kiza. „Kratko, odmah kraj, tako je efektnije“, zaključio je Nele tu temu i dao pauzu od pet minuta pre nego što se pređe na isti postupak sa nekom sledećom pesmom.

Ne slavimo Dan mladosti zbog Tita

Dan mladosti je tradicionalno dan radosti za fanove pesama Zabranjenog pušenje. Doktor Nele Karajlić objašnjava da je rođendan nekadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita samo povod za dobru zabavu ali ne i jedini razlog.

– Ja ne slavim Titov rođendan zbog Tita, već zbog toga što je to bilo vreme kada sam bio mlad i na koje sad gledam sa nostalgijom. Mi smo stalno na njegov rođendan svirali. Nije bilo Dana mladosti da nismo imali neki nastup, bar na nekom festivalu. Jedan od prvih koncerata koje je Zabranjeno pušenje imalo bio je 25. maj 1981. godine kad smo za štafetu svirali u Sarajevu. A najveći koncert na kome smo ikada nastupali pred jedno 200.000 ljudi bio je 25. maja 1985. na Trgu Marksa i Engelsa u Beogradu, odnosno današnjem Trgu Nikole Pašića u Beogradu – navodi Karajlić.