Naša kulturno – umetnička scena deli sudbinu države u kojoj živimo

Meni se to svidelo kao ime za bend, jer sugeriše da su i naučnici samo ljudi, s tim da samo ime u Srbiji ima i neku dodatnu težinu. Sa druge strane, čovek ne mora da oseća samo fizičku glad, može biti gladan ljubavi, znanja, uspeha… – tako Vladimir Đoković, pevač benda Gladni naučnici, pojašnjava za Danas kako je grupa dobila ime.

Đoković je sastav osnovao sa kolegama iz Instituta Vinča, Vladimirom Perovićem i Jovanom Blanušom. Jovana zna još sa studija fizike, ali su prestali da spremaju ispite zajedno jer bi se uvek dohvatili gitara, pa od učenja ne bi bilo ništa.

Vladu Perovića je upoznao u Vinči i vrlo brzo ih je zbližila ljubav prema rokenrolu. Đoković je napisao nekoliko pesama, počeli su da rade aranžmane i tako je sve krenulo…

Bend je zvanično počeo sa radom 2013. godine. Nekoliko puta su menjali ritam sekciju dok im se nisu pridružili Vladimir Pavlišin na basu i Stevan Jovičić na bubnjevima. To je postava koja je učestvovala na prvom, a radila je i na drugom albumu, koji je u pripremi. Na oba albuma im gostuje Strahinja Hadži Tonić na saksofonu.

– Muziku benda nije lako definisati, rekao bih da je to mešavina popa i roka uz uplive različitih stilova; ima tu indi popa, alternative, tvrđeg roka, bluza… Mi, u principu, slušamo različite vrste muzike pa smo u aranžmanima dozvolili da sama pesma nametne određeni stil i tako zadovoljili različite ukuse članova benda – kaže muzičar povodom zvuka benda.

Đoković pravi ovonedeljnu plejlistu za Mikstejp.

Vi zaista jeste Naučni savetnik Instituta za nuklearne nauke Vinča, čak ste bili i gostujući profesor u NASA istraživačkom centru Americi. Recite nam više o vašem radu sa tog polja?

Moj kolega, prof. Vladimir Pavlović i ja smo učesnici na jednom NASA projektu i radili smo na razvoju novih materijala za piezoelektrične senzore. U sklopu tih istraživanja smo više puta bili na studijskim boravcima u univerzitetskom NASA centru u Severnoj Karolini. Prednost ovakve saradnje je što imamo pristup najnovijoj i najboljoj naučnoj opremi, a to nam omogućava da realizujemo ideje koje u Srbiji ne bismo mogli iz čisto tehničkih razloga.

Takođe je interesantan naziv vašeg prvog albuma “Opšta teorija besmisla”. Zašto besmisla, da li je u pitanju društvena kritika ili nešto drugo, na šta ste nazivom želeli da ukažete?

U fizici postoje različite „Opšte teorije“, mi smo naučnici pa je ovo naš muzički doprinos još jednoj „teoriji“. Na ovom albumu nema pesama koje su direktno tiču neke kritike društva, pesme su ljubavne ili egzistencijalne -u smislu da se bave unutrašnjim stanjima i problemima, pa su posredno vezane i za pitanja smisla i besmisla.

Kada smo kod društva, kako sagledavate naše? Kako vidite kulturno – umetničku i muzičku scenu Srbije? Ali i naučnu, s obzirom da se često u javnom mnjenju može čuti kako imamo sjajne mlade intelektualce i naučnike koji nemaju adekvatne uslove za razvoj karijere u našoj zemlji, te su često primorani da „sreću traže preko grane“?

Naša kulturno – umetnička scena deli sudbinu države u kojoj živimo. Tranzicioni period kao da se nikada neće završiti. U tom smislu ne postoji politička volja da se nešto značajno promeni, tako da naša kulturna scena umnogome zavisi od individualnih napora pojedinaca. Slično je i u nauci. Imamo kvalitetne ljude koji se bave naukom, ali ne i neki jasan sistem. Po mom mišljenju, dobro je da mladi ljudi odlaze na rad i usavršavanje u inostranstvo jer je nauka globalni projekat i zavisi od transfera znanja. Više je pitanje kako da te ljude vratimo nazad i da iskoristimo to znanje koje su prikupili. I mada, deklarativno, postoji želja da se to uradi, u praksi je to praćeno nepotizmom i uplivom politike, tako da su efekti minimalni. Pošto nam je u društvu važnije „koga znaš“ nego „šta znaš“ ne verujem da će se situacija skorije promeniti. Što se konkretno muzičke scene tiče, mogu da prokomentarišem domaći rokenrol jer njega intezivno pratim. Mislim da ima mnogo mladih bendova koji su jaki u muzičkom smislu. Dobro su uvežbani, prate svetske trendove kada je u pitanju zvuk, a na koncertima sviraju sa mnogo energije. Sa druge strane, tekstovima pesama nešto nedostaje; vrlo često nezadovoljavaju osnovnu formu, metriku i neophodnu zvučnost. Zato ne postoji dovoljno mainstrem hitova, samim tim ni maimstream bendova oko kojih se pravi scena. Jako mi se sviđa kako radi bend „Prljave sestre“ iz Niša, jednu njihovu pesmu sam i uvrstio u Mikstejp listu.

Da se vratimo na muziku, šta vam ona predstavlja, kako se kroz zvuk i reči iskazujete, da li možda u nekom smislu kombinujete nauku i muziku?

Svakako ne bih mogao da zamislim svoj život bez muzike. Slušam je bukvalno od jutra do večeri. Konstantno tragam za novom muzikom i intezivno pratim šta se dešava na sceni. Iako je nauka kreativna disciplina, ipak ste kao naučnik samo deo globalnog projekta, šraf u toj ogromnoj mašineriji. Muzička kompozicija ili pesma koju uradite, je nešto više, to je kompletno delo. Ono omogućava specifičan vid komunikacije sa drugim ljudima, na emotivnom nivou.

Na šta se osvrćete kroz tekstove pesama?

Tekstovi pesama su inspirisani stvarnim događajima, ali iskustvima koje sam dobio kroz čitanje i kroz umetnost uopšte. Recimo, pesma „Panika“ je inspirisana filmom „Smrt u veneciji“ Lukina Viskontija i povezuje meni dva draga umetnika, Tomasa Mana i Gustava Malera.

U planu vam je novi album, kada izlazi, šta nas na njemu očekuje..?

Novi album će biti društveno angažovaniji i imaće priličan broj mračnih balada. U tom smislu bi mogao da bude i malo depresivan. Ali, biće i nekih čvršćih pesama da uspostave ravnotežu. Uvrstićemo i jednu obradu novosadskog ska benda „Kontraritam“, ali ne želim još da otkrijem koja je pesma u pitanju. U svakom slučaju, hvala članovima benda što su nam dozvolili da obradimo njihovu pesmu.

Da li imate u planu nastupe koje ovom prilikom možete da najavite?

Neće biti skorijih nastupa. Ova situacija sa virusom nas je potpuno poremetila. Ali sigurno će biti nastupa kada se približi izlazak novog albuma. U međuvremenu planiramo da izbacimo još dva video spota za pesme sa prvog albuma.

Gladni naučnici je jedan od bendova koji je stvarao u zgradi Bigza, šta je prema vašem mišljenju predstavljao Bigz i koliki gubitak po muzičku scenu nosi njegovo gašenje?

Da, mi smo počeli u zgradi Bigza i to nam je bila glavna baza. Jako je loše to što se desilo, jer je Beogradu potrebno takvo mesto. Ono što sam video u Americi je da su naučna otkrića najčešće posledica velike koncentracije kreativnih individua na jednom mestu. Iz njihovog bliskog kontakta, komunikacije i razmene ideja pojavljuje se nova vrednost. Slično je i sa umetnošću, a u Bigzu smo imali tačno to, veliki broj različitih umetnika na jednom mestu. Nadam se da će grad Beograd imati razumevanja i naći neko rešenje za njih.

Mikstejp plejlista: