Foto: Miloš Ivanović– Beograd je zatvor koji smo sami sebi sagradili. Život je ropstvo koje smo dopustili da nam bude nametnuto. Jedini način da se spasiš je da pobegneš. Neko beži od gužve, neko od ljudi, neko od problema, a neko i sam od sebe. Pa ću na ovo pitanje odgovoriti pitanjem: Od čega bežiš ti? I da li ćeš uspeti da pobegneš? – tako Nemanja Andrejević muzičar iz benda Navy ne obećava odgovara na isto to pitanje koje mu je postavio Danas, povodom naslova novog albuma „Bekstvo iz BGa“.
Bend će na koncertu u Anti shop Elektropioniru 18. marta uživo predstaviti album, a nastup je uvertita u Kontakt muzičku konferenciju.
– Na karte za koncert stavili smo QR kodove preko kojih možete besplatno da downloadujete album, jer verujemo da muzika treba da bude besplatna i da treba da je čuje svako ko želi. Po mogućnosti bez užasavajućih reklama koje te trgnu svaki put između dve pesme. Naši dragi prijatelji SDžP nastupaju kao podrška. Ali kako su krenuli, možda ćemo uskoro mi njima nastupati kao podrška – kazao je Navy i poručio: „Dođite da se pre svega vidimo i družimo. Ekran nije dovoljan“!
Kako je nastajao album, pesme?
Pesme tu nastajale tokom prethodne tri godine, praktično od izbacivanja našeg prvog albuma “Novi kult – Novi poredak”. Bekstvo iz BGa, čini mi se, nosi sa sobom neku mračniju notu. Svakako, ukus prethodne tri godine može da se oseti u muzici i tekstovima. Osećaj besa, zarobljenosti i želja za bekstvom su tu. Sa produkcijske strane trudili smo se da ostavimo što jači autorski pečat, pa su praktično pesme ispale baš onako kako smo želeli. I ovom prilikom bi hteli da se zahvalimo mladom talentovanom snimatelju i producentu Aleksi Stamenkoviću koji nam je pomogao da naše ideje sprovedemo u delo.
Šta ste beležili u procesu snimanja, da li na albumu postoji uticaj prethodno turbulentnog perioda za scenu, od korone, otkazivnja svirki, preko gašenja Bigza..?
Mnogo toga se desilo, ali osećam da smo iz svega izašli jači. Mi volimo da sviramo svim srcem i to nikada nije dovedeno u pitanje. Na kraju krajeva, kada sviraš zato što voliš to što radiš, nije važno da li je to u nekom podrumu na probi ili na svirci pred više stotina ljudi. Važno je da sviraš. I primetio sam da se svi osećamo loše kada preskočimo jednu nedelju. To nam je terapija, izduvni ventil. U svakom slučaju imali smo vremena da radimo na sebi, a rezultat je ovaj album na koji smo zaista ponosni. Sad imamo šta da slušamo u kolima u popodnevnom špicu kada ti treba 45 minuta da se probiješ kroz tri kilometra izduvnih gasova beogradske ljubavi prema polovnim nemačkim dizelašima.
Dosta pesama na albumu nosi temu beksva, potere, raznih predela, gradova.. pa album dobija pomalo „road trip“ atmosferu…
Istina. Mogao bi da se zove i „Negativna geografija“. Postoji taj neki momenat kada čovek sanjari. Izmešta se u ulogu nekih drugih likova i preuzima njihove uloge. Pronalazi se na drugom mestu i vremenu i tada počinje film. Radnja se sama odvija i ja samo zapisujem zapažanja. A kada letiš tim krilima, ne bi bila daleko ni Argentina.
Pesma „Minhen“ je nekako mračnija od ostalih koje su više adrenalinske i prašnjave od silnog bega i jurnjave .. Na koji način „dobri ljudi“ priređuju izdaju, kao što tekst pesme aludira?
Loš čovek teško može da te prevari. Od njega znaš šta da očekuješ. Može da te prevari samo dobar čovek koji je uradio pogrešnu stvar. Kad kažem čovek, mislim žena, ali to ide na obe strane. Može da te razočara i prijatelj. Ili možda neko na koga se ugledaš… Ne mislim da su ljudi generalno dobri. Mislim da su ljudi generalno usamljeni i nesigurni i da ih to čini ranjivim, a ranjeni ljudi su opasni. Oni ne žele da ih neko izleči. Oni žele da ranjavaju druge.
Kad smo kod tekstova, kako ih pišete, da li se osvrćete na društvo u kome živimo ili je u pitanju intimnija tematika?
Ne bi se moglo reći da su nam tekstovi društveno angažovani. To na kojoj strani je naše srce, nekako je podrazumevano i suvišno reći. Nemam inspiraciju da pišem o tim temama. Nekako je očigledno i suviše puta rečeno. Prepustio bih to drugima koji to mnogo bolje rade od mene. Naši tekstovi su lični. I svaki je istinit. Ali ni jedan nije cela istina, niti jedna istina. Više volim da prepustim drugima da tumače i doživljavaju tekst, jer verujem da analizom svaka umetnost gubi smisao. Često ni ja ne znam o čemu oni govore. Taj neko ko sam ja bio kada sam ih napisao, verovatno je znao, ali ja ne. I posle nekog vremena ostane ti samo pesma da je neko drugi čuje po prvi put i da je oseti na svoj, jedinstven način.
Za kraj, kako gledate na scenu i kulturu na naštim prostorima?
Šteta što nema vise koncertnih prostora, a manje kladionica. Više bioskopa a manje televizijskih stanica. Više mladih bendova, a manje starih bendova. Više festivala, a manje budala. I gde su top liste?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
