Svi oni koji su se sredinom devedesetih pa sve do početka novog milenijuma ponosno deklarisali kao beogradski klaberi i zaljubljenci u elektronsku muziku i ceo taj fazon, sasvim sigurno su nebrojano puta slušali Uroša Radenkovića, poznatijeg kao di džej Ewox.

O tom periodu „Industrije“, te „Zvezde“, onda i „Bassementa“… žurkama sa specifičnom i verovatno neponovljivom energijom, Ewox govori sa setom, jer zna da se to zlatno doba beogradske kalabing scene teško može ponoviti.

– Dosta se promenilo. Zapravo promenio se kvalitet samih događaja. Ova muzika je uhvatila zamah devedesetih godina i tada je sve u vezi s njom bilo veoma iskreno. Ljudi koji su izlazili na te žurke, ili di džejevi koji su puštali muziku davali su celoj priči čar. Stvorila se i neka vrsta bunta zbog svega što se dešavalo. Ta atmosfera i to produhovljenje u izlascima se osećalo i početkom novog milenijuma, ali je od 2004. do sada sve polako izgubilo smisao. Te generacije su odrasle i nije im sve to više zanimljivo kao nekada – kaže Ewox.

l Kako i zašto je tek tako „ispario“ taj izražen urbano mladalački stil života?

– Nije došlo do prave smene generacija, nisu se pojavili novi klinci koji će povući taj andergraund fazon. Elektronska muzika u tom smislu tehna, trensa, hausa… je nestala, ne postoji i sve što se sada dešava su samo pokušaji da se to oživi, ali mislim da su to sve promašaji. Pojavila se, međutim, nova scena kao što je dab step, nju

rejv… Imamo sad i tu francusku elektornsku školu koja je unela malo osveženje. Ali ta nova muzika se brzo i troši, brzo se pojavljuje i brzo nestaje. Možda je zapravo ovo samo period stagnacije, period pred nešto novo, veliko što će se dogoditi.

l Gde je vaše mesto sada u toj novoj postavci stvari na ovdašnjoj klabing sceni?

– Za ovih deset godina muzika mi je bila nešto u čemu pronalazim rasterećenje od svakodnevnih problema. U početku je bilo zadovoljstvo koje me je ispunjavalo. Fenomenalan je osećaj puštati muziku koja se vama sviđa i onda gledati reakcije ljudi. Vremenom je to preraslo u posao, dobro sam zarađivao i živeo sma od toga, i onda je došlo do prezasićenja i sve je postalo rutina. Onda se i scena promenila i nije bilo više ni onog motiva koji te inače drži u tome. Tako da danas razmišljam više o tome da uradim neki svoj projekat, da napravim nešto svoje i da pokušam tako da se vratim u celu priču. Ta vrsta motivacije postoji. Ljudi koji su na sceni godinama više nemaju harizmu da urade ono što su radili ranije, mislim da je vreme za mlađe, ali sa onim motivima i energijom koju su ovi stariji imali i pružali.

l Koliko je senzacionalni uspeh Marka Milićevića sa singlom „Why Don’t You“ podstrek za vas i vaše kolege?

– To je pokazatelj koliko ništa nije komplikovano, koliko je zapravo sve jednostavno ukoliko se radi, radi i radi. Ako se napravi nešto kvalitetno, to će isplivati, stići će do svačijeg uveta, samo je pitanje vremena. Naravno potreban je splet srećnih okolnosti i da budeš u pravom trenutku na pravom mestu, a i da znaš prave ljude. Nekada nije potrebno čak ni to. Važno je da se ljudi koji poseduju kvalitet ne libe posla, da ne gube motiv i da se ne deprimiraju zbog svega što se dešava.

l U kolikoj meri se vaš muzički stil prmenio tokom godina?

– Najpre sam prešao sam na elektro haus, pa sam zašao u minimlističnije pravce, dok poslednjih godina sam više u tom disko, dip hausu. Nikada u suštini nisam imao jedan konkretan pravac, uvek sam u mnogima od njih tražio nešto kvalitetno, neki dobar zvuk koji može da se kombinuje. Bitno mi je da postoji dobra priča i dobar vajb. Uvek su najbitniji ti ljudi koji su došli u klub, kojima treba dobra atmosfera i muzika u tih nekoliko sati. I dobar je osećaj da možeš da ih hipnotišeš kroz svoj set i provozaš kroz razne pričice, tako da oni u tom trenutku dožive neko oslobođenje, da mogu da se opuste, da ta muzika izvrši dejstvo na njihovo raspoloženje.

l Šta je uopšte bilo prelomno za vašu odluku da u potpunosti uđete u di džej vode?

– Kada sam ušao u ceo taj fazon i kada sam počeo da skupljam ploče, kod nas je bio poprilično zastupljen tehno, trens i haus. Slabo je bilo drugih žanrova, poput elektro brejks… Ja sam se koncentrisao na to. Imali smo i radio emisiju na Haus radiju 2002. i emisija se bavila klupskom scenom, gostovali su razni di džejevi, imali su svoje setove uživo. Neprestano sam bio u dodiru sa ljudima iz te branše i ukazala se prilika da i ja „posetim“ neke klubove. To je bio onaj period kada je radila „Zvezda“ i tu sam imao prvi set, tu sam pustio ono što sam skupljao godinama. I kad se to dogodilo, onda je sve nekako krenulo samo od sebe. Pojavili su se ljudi koji su to čuli i koji su mislili da je to OK. Njihova reakcija je logično povukla i druge klubove, gostovanja po Srbiji i regionu, koja me moram priznati i dalje ispunjavaju.

U nedelju na Disko livadi

Di džej Ewox nastupiće u nedelju na Supernaturalu. On će „muzicirati“ na Disko livadi od 17 do 18 časova.

– Super mi je ta priča oko žurke u Košutnjaku. Podseća me na taj hipi fazon. Super je što ima više stajdževa, što ima za svakog ponešto. Zion train je takođe tu i očekujem spektakularno gostovanje, jer sam ih slušao na Egzitu i bilo je fenomenalno – kaže Ewox.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari