Niko Nikolić: Publiku ćemo zapljusnuti svom energijom „Privatnog indiga“

Niko Nikolić, ovim razgovorom predstavlja svoj novi album „Privatni indigo“ koji je naišao na brojne pozitivne kritike.

A na putovanje kroz celokupan opus albuma Niko, tačnije Pavle Nikolić, nas odvodi 28. decembra kada će u klubu Karmakoma zajedno sa bendom Ništavila „publiku zapljusnuti svom energijom koju nosi ‘Privatni indigo'“.

– Vozićemo bulevarom melanholije, pa u kružnom toku idemo energično i pevamo stadionske refrene. Onda se isključujemo iz grada i obilazimo floru i faunu Srbije. Da vam ne odajem dalje… – kaže Niko Nikolić, kroz osmeh.

NJihova postava je, pojašnjava, klasičan pop rok bend, plus flauta i bendžo u pojedinim pesmama, kojima grade elemente i američkog i šumadijskog folka. Na koncertu nemaju goste, ali je sama činjenica da izvode album od početka do kraja iznenađujuć poduhvat i rolerkoster emocija.

– U bendu su Srđan Popov na sintu i pratećima, Luna na basu i pratećima, Nebojša Durmanović na bubnju, Svetlana Đorđević na flauti i pratećim vokalima, i ja. Pavle Popov nam je predgrupa, njegov koncert prošle godine u Kvaki jedan je od retkih gde sam se rasplakao kao malo dete – ističe Niko.

Prethodna živa svirka ovog autora odigrala se u KC Grad, u organizaciji Zelenog kačketa, kada je Niko Nikolić sa gitarom nastupio u pratnji flaute, te je voz misli projurio u pravcu spoznaje kolko čudesnog korišćenja nekonvencionalnih instrumenata uvodi u stvaranje pesmama.

– Volim da se igram aranžmanima i bojama. Oni utiču mnogo na utisak pesme i podebljavaju njenu priču. Danas ne postoji ograničenje sa dodavanjem novih elemenata u pesmi, i taj potencijal rado zloupotrebljavam. Muzičari su dolazili kod mene gajbi, flautistkinja ili trubač; pustim im pesmu jer me zanima kako je oni doživljavaju i gde misle da mogu da doprinesu – kaže Niko Nikolić i dodaje – Ja najbolje sviram gitaru, ali neretko zasviram i druge instrumente, ne bih li prišao pesmi iz drugog ugla.

NJegov zvuk je paleta svakojakih žanrova; slušalac oseti uplive kako Sajmona i Garfankla, tako savremenog indi zvuka, sve do šumadijskog melosa u amerikana stilu, međutim, kad stvara muziku, Niko Nikolić uglavnom ne razmišlja o referencama.

– Pratim energiju i emociju koju imam tog dana, ili koja je na demo snimku. Uplivi žanrova verovatno dolaze iz podsvesti, od svega što sam slušao. Mada, desi se da čujem deo neke tuđe pesme i to zabeležim pa ukradem za neku svoju stvar. Desi se i da ukradem neke melodije jer sam skroz zaboravio odakle sam ih čuo – dodaje kroz smeh.

Upitan kako se odnosi prema komplimentima u kojima njegovo delo upoređuju sa kantautorstvom Miladina Šobića, Niko Nikolić odgovara da mu je Šobićeva muzika jako bliska.

– Slušao sam ga kao klinac, a pustim ga i sada. NJegove pesme su kao razglednice iz studentskih domova ’80ih, osećam jaku nostalgiju dok ga slušam, iako tad nisam bio ni rođen. Pored njega, slovenački kantautor Tomaž Pengov isto ima jak uticaj na moj izraz – ističe muzičar.
Upitan kako stvara pesme Niko odgovara da „baš nema pravila“. Album „Privatni indigo“ radio je sporo i kolažirao utiske iz svakodnevice.

– Stihovi su ispali kao slike slagane sa namerom da se na prvo slušanje ukači ambijent pesme, a nakon daljeg slušanja svako kroji svoju priču iza nje. Mnogo toga me navodi da pravim pesme: frustracija, ljubav, anksioznost, traženje mira, a ponajviše slobodno vreme – kaže Niko Nikolić.

On objašnjava da je na primer „Kopači zlata“ pisana o tragedijama koje je čitao u novinama i kako se to odnosi na njegov privatni život a, iako ne može sve da otkrije, za pesmu „Plava refleksija“ kaže da govori o upornosti da razumemo voljenu osobu.

Zanimalo nas je i koliko kao umetnik kontemplira nad životom savremenog čoveka, kako ruralnog tako i urbanog, međutim, konkretan odgovor nismo dobili, jer „pričanje o muzici, kao plesanje o arhitekturi“, ponavlja Niko staru krilaticu. Ipak, za njega odnos sela i grada jeste jako bitan, jer je dete poljoprivrednika te mu je i adaptacija na Beograd bila specifična. To se, otkriva Niko Nikolić, preslikalo i u poneki stih.

– Zapadno Pomoravlje je moj rodni kraj i dok sa 19 godina nisam otišao odatle nisam bio svestan mira koji sam imao. Taj mir, tišina i manjak ljudi zaslužni su za moje danonoćno bavljenje muzikom – otkriva Nikolić.

Upitan koliko mu je poezija kao literarna forma bliska, Niko Nikolić odgovara da mu često pod ruku padnu zbirke mladih domaćih pesnika, što ume baš da ga inspiriše.

– U poslednje vreme čitam sve od Meri Oliver, prijaju mi njeni sveprožimajući stihovi o prirodi, životu, smrti i svakodnevnici – kaže Nikolić i dodaje preporuku „Čitati ujutru na prazan stomak“.

Kada nije Niko Nikolić, Pavle je član hora Svi u glas! i nesvakidašnjeg sastava Laplander, autentičnog na našoj sceni. Laplander je stilski neuhvatljiv i neukalupljiv, muzički opojan, hipnotičan i totalno drugačiji od svega što smo čuli. Upitali smo ga kada će nas obradovati novim pesmama, ali pre toga par reči o horu.

– Sviram gitaru u horu Svi u glas! Hor je inkluzivnog tipa i dobar deo njega čine deca iz svratišta. To iskustvo me je uverilo da nas muzika zaista zbližava sa drugima i prevazilazi socijalne razlike. Maja koja vodi hor je možda moj najveći fan, pa od skoro u repertoaru imamo i pesmu „Meni moja ljubav“ koju smo izveli nedavno na događaju u Smederevu. Taj nastup ću objaviti na jutjubu u narednom periodu – kaže Niko Nikolić i najavljuje još koji razlog za radost. Naime, Laplander sprema nov album.

– Jednu novu pesmu smo i izveli na Changeover festivalu, zove se „Policajka“. Spontano smo nanizali brdo novih hitova i ne znamo gde ćemo pre – kaže Pavle, tj. Niko Nikolić uz veliki osmeh, a oni koju su bili u prilici da se uživo tope uz njegove pesme, nemaju tu dilemu i znaju – najpre pravac na koncert Nika i Ništavila u klub Karmakoma.