Novi singl benda Proto tip – „Duša u šaci“

Spot su režirali Đurđica Bošković i Nemanja Bajagić, kameru potpisuje Jana Marinović, a montažu Vasilije Vujčić.

Đurđica kaže da je spot sniman u Klubu Dragstor, i da teži ka dokumentarističkoj formi, iako sadrži i igrane delove snimane u stanu. Sveukupno, spot se bavi besmislom gradskih izlazaka.

– Akcenat je bio na korišćenju velikog broja montažerskih i video „editing“ trikova, kako bi dobili efekat ne samo „editovanog“ materjala, već da bi te efekte iskoristili u svrhu prikazivanja unutrašnjih stanja junaka, osećanja usamljenosti, tuge, i besmisla koji je konstantno tu – pojašnjava Bošković.

Prema njenim rečima, ideja je bila da se kroz obradu video snimka prenese zbunjenost informacionom evolucijom, tako da akteri u spotu izgledaju promenjeno. Posmatrani kroz sve te filtere junaci video spota izgledaji skroz drugačije, a to je zapravo prikaz toga kako se oni osećaju.

https://www.youtube.com/watch?v=vtq-48djulA

– Ovaj video prikazuje vreme u kome mi živimo, urbanu kulturu, ljude koji se snalaze u njoj i osećanja koja preživljavaju dok žive taj život. To nije slika velike nesreće, niti velike sreće, već onog bazičnog osećanja – zaključuje Bošković i dodaje da je u isto vreme želela da istakne i onu lepotu koja postoji u toj ružnoći.

Nemanja pojašnjava da je spot nastao kao odgovor na poziv prijatelja Nikole Čučkovića iz Proto tipa, koji je i pisao tekst za pesmu, i predložio ideju za video.

– Nama su afiniteti prema muzici i umetnosti slični, Nikola je predložio ideju i tražio da spot prikažemo u što dokumentarnijoj formi, jer je i pesma takva, – sirova. Želeli smo da prikažemo postojeće beznađe kod mladih, kao i preveliku želju za beg iz tog beznađa. Što bi reko MC Ride, „A brother would if a brother could“. U ovom dobu u kome živimo, gde nas mrače sva sranja, sa svih strana, – užasi posmoderne i kapitalistički realizam, nama su tako neke bleje beg. Međutim, one imaju taj zeznuti ciklus, – to što mi blejimo i ludujemo na te neke načine, jer smo svi braća koja biju istu bitku, to ipak sa sobom nosi i određeno breme. To je Čučka inspirisalo da napiše ovaj tekst, a nas da sa njim uradimo spot. U kadrovima, koji su kao duhoviti, hteli da prikažemo da smo svi ljudi, i da iako nam je sve jedno, ipak nam nije sve jedno. Duhovito je, neprijatno je i ide gas – konstatuje Bajagić.

Đurđica i on su želeli da okupe najbolju moguću ekipu za rad, pa su Jana i Vasil automatski upali u priču, jer i njih, takođe, povezuje slična estetika.

– Jana na sjajan način koristi filtere, pokrivljenje slike, negative, distorziju slike… a Vasil je sjajan montažer i neko ko se mnogo dobro konta sa svima nama, pa smo na kraju uspeli da spojimo dokumentaristučki pristup sa eksperimentalnom estetikom – kaže Nemanja.

On dodaje da spot kul izgleda i da takav prikaz u umetnosti tek treba da zaživi, jer u sebi ima „vajb“ devedesetih, pa čak i ranijih perioda.

Jana je, kako kaže, koristila široke objektive kako bi dočarala utisak izmešenosti ljudi u situacijama i prostorima. Kolor je takođe stilizovan kako bi prizori bili prljaviji, i kako bi dočarali subjektivni osećaj.

– Bio je dobar osećaj i dobro iskustvo, jer sam imala priliku dosta da eksperimentišem i uživo i u post produkciji – ističe ona.
Vasilije ukazuje da je montiranje ovakvih spotova uvek izazovno, ali i zabavno.

– Do skoro nije postojalo toliko mogućnosti manipulisanja digitalnom slikom, pa kad uđemo u montažu ovakvog tipa, nikad ne znamo gde ćemo završiti – primećuje on.