Od takmičenja sa sedam učesnika do 66 godina duge tradicije: Koje je zanimljive statističke podatke zabeležila „Evrovizija“

Takmičenje za Pesmu Evrovizije počelo je sa samo sedam zemalja učesnica 1956. godine. To je bilo jedino takmičenje sa dve pesme po zemlji.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, više zemalja je htelo da se pridruži 1990-ih. Godina 1993. i 1994. učestvovalo je tada rekordnih 25 zemalja.

Godine 1996. organizovano je takmičenje za pretkvalifikaciju kako bi se 29 učesnika smanjilo na 23, dok se Norveška automatski kvalifikovala za takmičenje kao 24. zemlja.

Izazov kvalifikovanja je rešen 2004. godine, kada je uvedeno polufinale. Rastuće interesovanje dovelo je do uvođenja drugog polufinala 2008. godine.

Kao rezultat toga, rekordan broj od 43 zemlje je prvi put uzeo učešće 2008. godine u Beogradu.

Šta statistika govori o pobedama?

Sa sedam pobeda, Irska je najuspešnija zemlja na takmičenju. Švedska je pobedila na takmičenju šest puta, dok su Luksemburg, Francuska, Holandija i Ujedinjeno Kraljevstvo pobedile pet puta.

Svega četiri zemlje su uzastopno ostvarile pobedu – Španija, Luksembrug, Izrael i Irska. Irska je ujedno i jedina zemlja koja je čak tri puta zaredom pobedila na ovom takmičenju – 1992, 1993. i 1994. godine.

Iako se Pesma Evrovizije održavala 65 puta, ima 68 pobednika. Godine 1969. godine četiri zemlje su bile na vrhu liste sa jednakim brojem bodova: Ujedinjeno Kraljevstvo, Španija, Holandija i Francuska. U nedostatku pravila za rešavanje pojedinih situacija, EBU je morao da proglasi sva četiri takmičara za pobednike. Ubrzo nakon toga uvedena su pravila.

Norveška se čak jedanaest puta našla na dnu tabele. Poslednji su bili 1963, 1969, 1974, 1976, 1978, 1981, 1990, 1997, 2001, 2004. i u Velikom finalu 2012. Ipak, pobedili su tri puta, i to 1985, 1995 i 2009. godine.

Kako izgleda statistika za našu zemlju?

Kada je u pitanju Jugoslavija, ona je zabeležila 27 učešća i jednu pobedu, 1989. godine. Jednom je zabeležila poslednje mesto i nula bodova – 1964. godine sa pesmom Sabahudina Kurta „Život je sklopio krug“.

Nakon burnih devedesetih i raspada Jugoslavije, Srbija je zajedno sa Crnom Gorom nastupala dva puta. Prvi put to je učinio Željko Joksimović 2004. godine sa pesmom „Lane moje“ za koju pojedini i danas smatraju da je mogla lako da zauzme i prvo mesto. Sledeće godine na „Evroviziji“ je nastupala grupa „No name“ sa pesmom „Zauvjek moja“.

Ipak, nakon kontroverzi, predstavnika 2006. godine nije bilo. U mesecima kasnije, Srbija i Crna Gora su postale dve odvojene države.

Srbija je prvi put samostalno učestvovala 2007. godine kada je i pobedila sa pesmom „Molitva“, Marije Šerifović. Razlika između drugog mesta i pobednice iznosila je svega 33 boda.

Potom, Srbija je učestvovala još 13 puta, od čega se čak 10 godina i kvalifikovala za finale. Bez kvalifikacija u finale Srbija je ostala 2009. godine sa pesmom „Cipela“ Marka Kona, zatim 2013. godine sa pesmom „Ljubav je svuda“ grupe „Moje 3“ i 2017. godine sa pesmom Tijane Bogićević „In Too Deep“.

Čak sedam puta Srbija je zauzela poziciju ispod linije, odnosno desetog mesta. Svega tri puta, uključujući i pobedu, zauzela je neku od pozicija u okviru prvih deset mesta, a u prvih pet, pored „Molitve“, prošla je i pesma Željka Joksimovića „Nije ljubav stvar“. Srbija ni jedne godine nije bila poslednja, kao ni sa nula poena. Samo jedne, 2014. godine, Srbija nije učestvovala zbog finansijskih razloga.

Ostale zanimljivosti

Preko 1.500 pesama je učestvovalo na takmičenju za „Pesmu Evrovizije“, ne uključujući sedam pesama koje nisu ušle u pretkvalifikaciju 1996. godine.

„Evrovizija“ koja je najkraće trajala dogodila se u Franfurtu 1957. godine, sa ukupnim trajanjem od sat vremena i nešto više od sedam minuta. Jedino je 2019. godine u Tel Avivu ceo program trajao preko četiri sata, odnosno 4 sata i nešto više od 10 minuta.

Irac Brajan Kenedi 2006. godine bio je hiljaditi takmičar koji je uzeo učešće u u ovom takmičenju sa pesmom prigodnog naslova „Svaka pesma je krik za ljubav“.

Ukoliko bi neko poželeo da posluša sve pesme koje su se ikada uzele učešće na ovom takmičenju i to bez pauze, bilo bi potrebno preko 72 sata.

Najveći broj ljudi koji su uživo prisustvovali „Evroviziji“ zabeležen je 2001. godine. Skoro 38.000 ljudi okupilo se na stadionu Parken u Kopenhagenu da prisustvuje prvoj pobedi Estonije u istoriji.

Ocene samog takmičenja su se veoma razlikovale tokom proteklih decenija. U 2016. godini, oko 204 miliona ljudi je videlo barem jednu od tri emisije u celini ili delimično.

Takmičenje je prvi put u svojoj dugoj tradiciji otkazano 2020. godine. Neizvesnost izazvana širenjem virusa korone širom Evrope – i ograničenja koja su postavile holandske vlasti – značile su da se događaj uživo ne može odigrati kako je planirano. Zdravlje umetnika, osoblja, obožavalaca i posetilaca iz Evrope i sveta bilo je u središtu odluke.