Osam godina od smrti Vlade Divljana

Poznat i priznat kao gitarista, pevač i glavna kreativna snaga kultnog sastava Idoli, a potom i po raznovrsnim projektima ostvarenim u okviru svoje samostalne karijere, Divljan spada u najznačajnije kompozitore i stvaraoce s kraja 20. i početka 21. veka na prostoru bivše Jugoslavije.

Prvi ozbiljan bend Divljan (rođen 10. maja 1958. godine) je osnovao 1976. pod nazivom Merlin, ubrzo ga preimenovavši u Zvuk ulice, koji je pre raspada zabeležio nekoliko izvođenja na Radio Beogradu.

U Idolima nastalim 1980. godine (na temeljima Dečaka iz 1979. godine), Divljan je napisao klasike benda “Retko te viđam sa devojkama”, „Malena“, „Rusija“, „Nebeska tema“, „Ona to zna“… koje su odavno ušle u kolektivnu svest na prostoru bivše Jugoslavije.

Idoli su zajedno sa beogradskim bendovima Šarlom Akrobatom i Električnim orgazmom snimili „Paket aranžman“ (1981), ključni album jugoslovenskog novog talasa, a pored toga i svoj mini album „VIS Idoli“ (1981).

Usledila je “Odbrana i poslednji dani” (1982), po mišljenju brojnih kritičara jedan od najznačajnijih albuma srpskog i jugoslovenskog rokenrola. Sa Idolima Divljan je snimio i komercijalno izuzetno uspešan album „Čokolada“ (1983), kao i muziku za film „Šest dana juna“ (1985).

Nakon raspada Idola, Divljan počinje samostalnu karijeru albumom “Tajni život A. P. Šandorova” (1987), na kome se nalazio veliki hit “Patuljci”. Učestvovao je u stvaranju muzike za kultni omnibus film „Kako je propao rokenrol” (1989), a sa Srđanom Gojkovićem-Giletom iz Električnog orgazma snimio je albume sa pesmama za decu “Rokenrol za decu” (1989) i „Rokenrol bukvar“(1990)., kao i album „Lutka koja kaže ne“ (1991) u okviru supergrupe Vlada, Gile, Piko i Švaba.

Divljan se u avgustu 1991. godine preselio u Australiju, ali je tokom kratke posete Jugoslaviji krajem 1995. i početkom 1996. sa pratećim Old stars bendom održao dva koncerta, i objavio živi album „Odbrana i zaštita“ (1996). Radio je muziku za film „Tri palme za 2 bitange i ribicu“ (1998), a samostalnu karijeru nastavio je albumom „Sve laži sveta“ (2000), kao i eskperimentalnim „Vlada Divljan presents Die Tonzentrale“ (2003).

Sa zagrebačkim gitaristom Maksom Juričićem i njegovim Ljetnim kinom snimio je mini album „Četiri godišnja doba“ (2012), a sa njima je snimljen i posthumno objavljen koncertni „Live @ Tvornica“ (2015). Sa beogradskim bendom Svi na pod snimio je pesmu „Zvuci ulice“ (2010), a kao plod zajedničke saradnje posthumno je objavljen i Divljanov vinilni singl „Neposlušna građanka“ (2017).