Važno upozorenje za čitaoce ovih redova: ako propustite predstojeće vojvođansko parče „Neophodne turneje“ VIS Jarboli, gubite više nego što možete i da zamislite. Stoga, ako ikako možete, iskoristite mogućnost da osetite jedno „veoma uzbudljivo, neurotično, i neposredno rokenrol iskustvo“, kako Boris Mladenović opisuje nastupe svoje grupe.
Ove „gruvi bradonje“ (kako sami sebe u poslednje vreme zovu) nedavnim su koncertima u Gornjem Milanovcu, Nišu, Kragujevcu i Beogradu potvrdili status „jednog od najuzbudljivijih bendova u Srbiji“. Naša preporuka je da hitro sakupite ekipu, sednete u auto, autobus ili već neko prevozno sredstvo i krenete put severa na zagarantovano dobar provod.
A možete mi verovati, jer sam svedok onoga što se desilo prošlog petka u krcatom i uzavrelom Centru za kulturu Božidarac. Bio je to skoro sigurno najbolji koncert koji su Jarboli odsvirali u svojoj dvadeset godina dugoj karijeri. Puna dva i po sata svirke, 27 pesama odsviranih skoro bez pauze, publika koja nije prestajala da se njiše, pokušavajući povremeno i da se pridruži muzičarima na bini u usijanoj atmosferi.
Ono što blago zabrinjava jeste to što se nijedna ozbiljna recenzija pritom nije pojavila u domaćim medijima, čime se nametnulo i pitanje zašto se o Jarbolima ne piše srazmerno značaju ovog benda?
Jarboli od 1993. naovamo, vredno i požrtvovano, nude kroz svoju muziku jedan vrlo autentičan doživljaj i komentar stvarnosti, pozivajući nas da promišljamo svet i izvestan „nedostatak stvarnosti“ sa njima, ali i – još mnogo važnije – da na najneposredniji način sve to osetimo na njihovim veoma živim i glasnim nastupima. Deluje da se o Jarbolima ne piše i zato što oni žele, pa i traže, da dignemo glavu gore, ispravimo kičmu i budemo bolji nego što trenutno jesmo (jer „treba to što je najteže“).
Njihov tonski opus nas od samog početka podseća na bitne stvari, one koje sistem i mediji brižljivo prećutkuju: da nas televizori čuvaju od ljubavi („Revolucija“), da je sredstvo kontrole strah („Zabluda“), dok svaka država ljudima jedino nemoć nudi („Nemoć“). Uporno nam poručuju da zato gradimo nove zajednice (ljubavi), da se oslonimo jedni na druge, da iznad svega čuvamo snagu za smeh.
U širem društveno-kulturnom okviru Jarbole moramo da vidimo kao jedne od najvažnijih nastavljača beogradske urbane tradicije, koja je potisnuta i rasformirana populističko-narodnjačkom kultur-politikom. „Voleo bih da upornost i doslednost naše grupe predstavlja odliku cele jedne mikrokulture koja odbija da nestane“, precizno komentariše gruvi bradonja Boris dok bistrimo šta se desilo sa kulturom i njenim urbanim nasleđem.
Stoga za malo agilnosti molim!
Hajde, hajde sad omladino i vi malo stariji u Mladost, subotički klub u koji Mornari ljubavi uplovljavaju u petak 26. aprila, a već u subotu i u novosadski CK13, gde će da rade ono što im opasno dobro uvek polazi za rukom – da rasplešu svoju publiku dok se i poslednji uzdržani ne zanjiše i oseti sreću!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
