Ovo su koncerti koji su šokirali svet

Tu su masovne tuče, ubistvo na koncertu Rolingstonsa, golišavi incident Dženet Džekson i opera koja je započela pravu revoluciju, piše Večernji.hr.

Danas zloglasni Festival Altamont Speedway Free održan je 6. decembra 1969. godine. Bio je to dan koji je časopis Rolling Stone nazvao „možda najgorim danom u istoriji rokenrola, danom kada je sve pošlo savršeno po zlu“.

Ono što je trebalo da bude kalifornijska verzija Vudstok festivala, koji se u državi Njujork održao četiri meseca ranije, od samog početka bilo je obeleženo nasiljem, ali završilo je kobno za 18-godišnjeg posetioca Meredita Hantera kog je tokom nastupa Rolingstonsa nožem izbo član Hells Angels-a Alan Pasaro.

Iako je brzo uhapšen za ubistvo, na Pasarovom suđenju prikazan je snimak na kome se vidi Hanter kako maše revolverom, što je rezultovalo oslobađanjem Pasara na račun samoobrane.

Ali okolnosti koje su dovele do ubistva i posledice Altamonta i danas su predmet rasprava. Na događaju su se dogodile još dve smrti – jedna utapanjem, druga kao posledica automobilske nesreće, a festival se smatra metaforičkim krajem hipi sna o miru i ljubavi 1960-ih.

Tragedija se dogodila i u Hrvatskoj, 1982. godine na koncertu Riblje čorbe u Zagrebačkom Domu sportova.

Bio je to deo turneje tada jednog od najpopularnijih jugoslovenskih bendova nazvane „Od Čačka do Beograda – ko preživi pričaće“, a naziv Čorbine turneje nažalost se obistinio, jer je tog 8. februara smrtno stradala 14-godišnja devojčica Željka Marjanović.

Naime, zbog ilegalne preprodaje karata, u dvorani je bilo dvostruko više ljudi od dopuštenog, a u gužvi i stampedu koji je nastao, Željka je izgubila život.

Jedan od najpoznatijih šokantnih trenutaka u istoriji rok muzike dogodio se 1982. godine kada je Ozi Ozborn tokom koncerta u Des Mojnu odgrizao glavu slepom mišu.

Iako je Ozi kasnije tvrdio da je mislio kako je reč o gumenoj igrački, morao je nakon koncerta da primi injekcije protiv besnila. Ovaj bizarni incident postao je simbol Ozijevog „Prince of Darkness“ imidža i jedna od najpoznatijih rok anegdota svih vremena.

Globalni skandal i nezapamćenu kontroverzu izazvala je 1992. irska pevačica Šinejd O’Konor kada je tokom nastupa u emisiji Saturday Night Live iscepala fotografiju pape Ivana Pavla II.

Ovaj čin, koji je pratila izjava „Borite se protiv pravog neprijatelja“, bio je protest protiv zlostavljanja dece u Katoličkoj crkvi.

Incident je rezultovao privremenim bojkotom njene muzike i žestokim osudama javnosti, iako je vreme pokazalo da je bila ispred svog vremena u razotkrivanju crkvenih skandala.

Verovatno najpoznatiji trenutak u istoriji televizijskih prenosa, takozvani „Nipplegate“ dogodio se 2004. godine tokom poluvremena Super Boula.

Džastin Timberlejk je tokom izvedbe pesme „Rock Your Body“ slučajno (ili namerno) otkrio dojku Dženet Džekson pred više od 140 miliona gledalaca.

Incident je doveo do rekordnog broja pritužbi zgroženih gledalaca i, zanimljivo, prema rečima jednog od osnivača YouTube-a Džaveda Karima, inspirsrao stvaranje te veb stranice za deljenje videa.

Treba spomenuti i kako je Džekson zbog te golišave sekunde pretrpela značajne posledice za svoju karijeru, dok je Timberlejke prošao bez posledica.

A ako ste mislilli da se u pristojnom svetu klasične muzike ne događaju ovakve kontroverze, niste u pravu, jer neviđeni skandal dogodio se 1913. godine na premijeri baleta „Posvećenje proleća“ Igora Stravinskog u Parizu.

Avangardna muzika i koreografija tada mladog umetnika izazvale su takav bes publike da je izbila masovna tuča. Gledaoci su počeli vikati i gađati izvođače predmetima, a sukob između protivnika i pobornika predstave prerastao je u gadan fizički obračun.

Iako su svi navedeni koncerti bili značajni, nijedan od njih nije izazvao pravu revoluciju. Izvedba opere „La Muette de Portici“ Danijela Obera u Briselu 1830. godine odigrala je ključnu ulogu u belgijskoj revoluciji iste godine, koja je rezultovala sticanjem nezavisnosti od Holandije.

Nacionalistička opera, koja je premijerno izvedena 1828. godine, odabrana je za izvedbu u Theatre de la Monnaie 25. avgusta 1830, kao deo festivala kralja Vilijama I u čast 15 godina njegove vladavine.

Politička promena bila je u vazduhu – francuska revolucija dogodila se samo mesec dana ranije – i tokom patrioskog dueta „Amour sacré de la patrie“, izbila je pobuna u operi.

Izvođenje je prekinuto, a pobunjenici su preplavili ulice pridruživši se masi drugih protestanata, koji su brzo zauzeli vladine zgrade i fabrike.

Kralj Vilijam je svrgnut, ali trebalo je čekati do Londonskog sporazuma 1839. godine da evropske sile priznaju i garantuju nezavisnost Belgije.