Pandemija je razotkrila da smo potrošna roba

Svi smo zamenjivi, potencijalno kolateralno potrošni zarad očuvanja ekonomskog modela. U zavisnosti od statusa koji imamo, zavisi i to koliko ćemo biti ranjivi na ćef vlade. To su „stare vesti“, nešto što svi znamo, međutim, postalo je očigledno prisutno početkom pandemije, zbog velike smtrnosti u ovoj zemlji, gde se misli više na ekonomski model, nego na dobrobit građana – to za Danas primećuje pevač Jason Williamson, koji uz muzičara Andrew Fearna čini sastav Sleaford Mods, dvojac iz Notingema elektro post punk zvuka.

Sleaford Mods je od početka svoje karijere izdvojen sa margine britanske indie scene kao besan glas radničke klase protiv britanskog konzervativizma. Bend je doneo promenu na muzičkoj sceni još pre deset godina.

Sa Williamsonom smo razgovarali povodom nedavno objavljenog, šestog albuma „Spare Ribs“ u kome se dvojac ograđuje od licemerja, nejednakosti i apatije, izražavajući bes i zbunjenost ka britanskom establišmentu, zbog načina na koji se suočio sa kovid 19 krizom. Prema mišljenju kritičara, ovo je njihov najbolji album do sada.

„Spare Ribs“ je, kako Williamson kaže, delom sniman tokom „lokdauna“. Pre toga su snimili pet pesama, a prošlog januara, kada su se vratili sa turneje po Australiji odvio se karantin, tokom kojega su stvarali u kućnim uslovima, da bi se u julu okupili i završili album za dve nedelje.

– Tekst pesama nastaje iz moje opservacije, posmatranja svakodnevnog života. Iz toga kako se ja suočavam sa nepravdom i korupcijom. Svet je u haotičnom stanju i tako je poslednjih 10 godina i mnogo duže, očigledno. Opažanja konstantno zapisujem na telefonu, a Andrew stvara muziku – pojašnjava Williamson.

Prema njegovim rečima, novi album govori o efektima korone i lošim izlaženjem na kraj sa njenim posledicama, ali takođe i o efektima koje je zatvaranje imalo po njega, kako je sagledavao stvari tokom leta i kako se povodom toga osećao.

„Ljutnja, frustracija, izolacija, depresija, tuga, kajanje, briga“, to su emocije koje je Williamson iskusio tokom zatvaranja.

Upitan koliko muzika može da utiče na političke i društvene promene u životima ljudi, on ukazuje da to zavisi od toga koliko je publika osvešćena. Deo njih je svestan, smatra on, a mnogi se i ne slažu sa takvim političkim porukama, čak i kada ih vlade ugnjetavaju.

– Sve se svodi na informacije koje ljudi upijaju i odakle ih dobijaju. Mnogi su žrtve Rupert Murdoch imperije i desničarskih medija koji promovišu ideologiju onih koji su na vlasti. Suprotnost tome se svodi na edukaciju, ljude koji pokušavaju da sagledaju dalje od masovnih stereotipa, generalizacije i koji koriste svoje instinkte iz petnih žila – zapaža Williamson.

Na pitanje da li je moguće doći do poželjne promene na tom planu, on primećuje da trenutno to deluje obeshrabrujuće, međutim, ima dosta vere u ljude. Ipak zaključuje da ostaje da se vidi. Povodom angažovanja benda koji ne žmuri na socijalne nepravde on ukazuje da je poenta dati ljudima priliku da se izraze u iskrenom maniru.

– Važno je dati ljudima priliku da se izraze na iskren način. Toga, kao i kreativnosti, nalazimo puno u radničkoj klasi. Ljudi iz viših klasa i mediji to mogu da otmu i da adresiraju za svoje ciljeve. Međutim, razotkrivanje mora da se nastavi zbog onih na nižim lestvicama socijalnog spektra, jer to je najvažnije za stvaranje novih kreativnih poruka – ističe Williamson.

Iako skeptičan da se bilo šta značajno može izmeniti on poručuje da treba sagledati bazične emocije – strah, mržnju, ljubomoru, zavist, jer izgleda da one predstavljaju većinu svetskih bolesti.

Komentarišući uticaj korone na muzičku industriju, Williamson kaže da su imali zakazanu UK turneju, i da se nada da će se ona dogoditi do kraja godine, kao i da će turnejom obići Evropu 2022. i trudi se da na sve to gleda pozitivno.

– Ne znamo kompletnu štetu koju je pandemija napravila i trebaće vremena da se ona sagleda. Moramo da sačekamo da vidimo šta će nam doneti naredni meseci, kolika je ta šteta i kako možemo da guramo napred. Jako je tužno što je većina mojih kolega u ovoj industriji trenutno upropašćena. Dok društvo ne počne da se budi ponovo, ne znamo prave razmere štete – ukazuje Williamson, a povodom nastupa, kada oni budu mogli da se održe, poručuje: „Vidimo se na koncertu, nadamo se da ćemo posetiti vašu zemlju.“

Gošće na albumu

„Spare Ribs“ je album na kome Sleaford Mods po prvi put ima goste, zapravo gošće: pevačicu Amy Taylor iz australijskog punk benda Amyl and the Sniffers, i novu zvezdu britanske indie scene iz Lestera Billy Nomates.

– Billy je pevačica u usponu koja nam se zaista dopada. Sarađivao sam sa njom na njenom debi albumu i pitao je da napravi nešto sa nama. Ona peva refren za pesmu „Mork n Mindy“, zato što nisam bio baš najbolji u pevanju refrena. Volim njen glas i jako je talentovana, sjajan tekstopisac i pevač. Tako je i sa Amy, veliki smo fanovi benda Amyl and the Sniffers, ali još bitniji je način na koji ona piše i povezuje glas sa muzikom. To je bila dobra saradnja, takođe – kaže pevač sastava Sleaford Mods.