Pevač i autor britanskog glem-rok benda Stiv Harli preminuo u 73. godini

Pevač i autor britanskog glem-rok benda preminuo je jutros u svom domu u Safoku, piše „Indipendent„, a prenosi Nova.rs.

Stiv Harli, najpoznatiji kao autor pesme „Make Me Smile (Come Up and See Me)“, iz 1975. godine, radio je maltene do samoga kraja. S bendom Kokni rebel svirao je do januara, do pre nepuna dva meseca, no tad je bio prinuđen da otkaže koncerte zbog bolesti.

Polovinom februara Harlijev menadžer saopštio je na društvenim mrežama kako se nada da će muzilaru biti bolje sledeće godine, navevši:

„Zbog hemoterapija, Stiv neće moći da svira do kraja 2024. godine. Nada se da će sledeća godina biti mnogo bolja i zahvaljuje na toplim rečima i dobrim željama za ozdravljenje“.

Stiv Harli rođen je 1951. godine u Deptfordu, a s bendom Kokni rebel (Cockney Rebel) postigao je prve uspehe u prvoj polovini sedamdesetih kombinujući glem-rok s popom. Originalnu postavu benda činili su, pored Harlija, i Žan-Pol Kroker, Stjuart Eliot, Pol Džefris i Nik Džons. Kada su krajem 1974. godine snimili album „The Best Years of Our Lives“ zaista su stigle najbolje godine…

Singl „Make Me Smile (Come Up and See Me)“ postigao je ogroman uspeh, ne samo u Velikoj Britaniji, već i Americi. Ta pesma postala je jedna od najobrađivanijih na Ostrvu – urađeno je čak 120 kavera ove numere. Takođe, organizacija The Performing Rights Society uvrstila ju je na listu najprodavanijih pesama u Velikoj Britaniji.

Harli je, osim s grupom, imao i solo karijeru, a desetak godina, tačnije od 1999. do 2008, na britanskom javnom servisu, na radiju BBC 2 vodio je emisiju „Sounds of the 70s“ .

U vreme najveće popularnosti, tokom sedamdesetih, važio je za osobu koja se ponašala kao da je „veća od života“, što je kasnije objašnjavao ovako:

– Nikada nisam želeo da budem arogantan, samo sam bio pošten i iskren.

Od detinjstva, tačnije od druge godine života bolovao je od polio virusa, koji izaziva dečju paralizu, a dugi boravci u bolnici pobudili su mu, kako je govorio, ljubav spram pisanja i stvaranja. Po bolnicama je proveo sve zajedno pune tri i po godine do svoje 16. Dešavalo se i da po godinu dana ne izađe iz bolnice…

Nije o tome mnogo voleo da priča, rekavši samo jednom – „Samotan sam kao rezultat svega toga“. Mnogo godina kasnije iskustva je sabrao u pesmi „Poslednja gozba“ (The Last Feast) u kojoj je, između ostalog, pevao:

„To je onaj prvobitni vrisak. Sećam se neopisivog bola posle operacije i znao sam da sam na ivici tolerancije i da sav morfijum ovoga sveta bol neće ublažiti. Dugo se moj život odvijao na ormariću kraj kreveta i sastojao od sveske i olovke, sve samo reči, reči, reči…“

Harli je živeo u Severnom Eseksu sa suprugom Doroti, s kojom se oženio 1981. Iza sebe je ostavio dvoje dece, Kera i Gretu.