Povratak na mesto zločina

I jedna i druga bile su posledice velikih komercijalnih uspeha albuma „The Slim Shady LP“ (1999) i „The Marshall Mathers LP“ (2000), na kojima je Eminem demonstrirao fascinantnu sposobnost brzog, a tečnog repovanja šokantnih, homofobičnih i mizoginičnih tekstova, koji su, opet, bili i puni originalnih viđenja moderne američke kulture i načina života, i to iz ugla ozlojeđenog i agresivnog momka odraslog u sumornim detroitskim predgrađima.

Američka javnost bila je i zgrožena i očarana, a Eminem je poneo titulu „najboljeg repera svih vremena“ čiji je bankovni konto omogućavao neograničena uživanja u svim porocima koje je ljudski um uspeo da osmisli i kreira. Tokom snimanja „Encore“ (2004) Maršal je, po sopstvenom priznanju, „dotakao dno“ i otišao na rehabilitaciju, da bi se tokom rada na „Relapse“ (2009) oslobodio okova zavisnosti i „postao srećan čovek“. Svoja iskustva iz borbe koju je vodio fanovima je preneo albumom „Recovery“ (2010), na kojem je u trenucima iskrenosti (pesma „Not Afraid“) priznao da je i sam nezadovoljan pesmama koje je snimio godinu dana ranije („That last Relapse CD was ‘enh’“).

Svestan da je – od trenutka kada je pre četrnaest godina „pokorio svet“ – veliki broj sledbenika okupirao prostor koji je stvorio i iz njega počeo da ga izguruje, Eminem je, po svemu sudeći, zaključio da na reperskoj sceni može opstati jedino ako se tematski vrati delu koje ga je proslavilo i snimi nastavak pod (logičnim) imenom „The Marshall Mathers LP 2“ (MMLP2). Samo poređenje omota novog i starog albuma dokazuje da je Eminem želeo da pošalje nedvosmislenu poruku da su ovi CD-ovi povezani, a i preslušavanje prve pesme „Bad Guy“ otkriva da se njen autor zaista vratio ranije opisanim „događajima“ i njihovim dijaboličnim akterima – sad već odrasli Metju Mičel sa nožem u ruci kreće da osveti brata Stena koji se ubio jer mu idol Eminem nije poklanjao pažnju (ako se dobro sećamo radnje hita „Stan“ iz 2000. godine) Eminem se, međutim, nije zadovoljio oživljavanjem starih karaktera, već se svojski trudio da oživi i stare kontroverze, vređajući – kao nekad – bivše devojke („Used to be my fiance, ‘Til you sucked on Wayne, Andre, and Kanye, Lebron, Akon, Jay“ iz „Love Game“) i odašiljući u nekoliko pesama („Rap God“ pre svih) eksplicitne antigej poruke. To će, naravno, izazvati žučne reakcije, ali ne u meri u kojoj ih je bilo 2000. (faktora iznenađenja sada, ipak, nema), pa začuđuje da je posegnuo za starim provokacijama zbog kojih je i snimio duet sa Eltonom Džonom ne bi li dokazao da ga javnost „nije baš razumela dobro“.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=QH4pQm8s9Wc]

U muzičkom pogledu MMLP2 se ne razlikuje puno od ostalih Eminemovih albuma – preko izabranih semplova (najupečatljiviji su „Time of the Season“ benda The Zombies u „Rhyme Or Reason“ i Skvajerova „The Strokes“ u „Berzerk“) Maršal rafalno ispaljuje gomilu lirike, podsećajući nas u nekim pesmama („Stronger Than I Was“) da nikada nije znao da peva, a u drugim („Asshole“) da je i dalje nenadmašan po broju reči koje može da izdeklamuje u dve-tri sekunde. Stalnom Eminemovom saradniku Dr. Dreu ovog puta se pridružio legendarni rok producent Rik Rubin, čiji je uticaj najvidljivi u dve, gitarskim rifovima pogonjene, numere „Survival“ i „So Far..“ koje, uz „Berzerk“, i imaju najveći radijski potencijal.

MMLP2, dakle, donosi manje-više klasičnog Eminema koji se ponovo oslonio na pomoć trenutno popularnih izvođača (Kendrik Lamar, Skajler Grej, Rijana), svoje horor-porno fantazije i oralne egzibicije, verujući da njegovi fanovi upravo to i žele da čuju. To je apsolutno tačno, a s obzirom da ga ostatak sveta ne zanima onda nema razloga ni da ostatak sveta počne da se interesuje za njega.

Ocena: 6/10