Pre godinu dana srbijanske medije obišla je totalno simpatična vest da se nepoznati mladić skinuo nag u centru Novog Sada, i iz sveg glasa, „lud od ljubavi“, pevao „Još uvek sanjam“. Na koncertu Galije u Nišu, prošlog petka, na 8. mart – ukoliko je to važno, niko nije odlučio da skine baš sve sa sebe – ili to nismo primetili, neki su bili „ludi od ljubavi“, ali skoro svi su pevali tu istu stvar iz sveg glasa. I neke druge, takođe. Nije bilo razloga za tremu koju su članovi benda, po sopstvenom priznanju, imali zbog koncerta u „rodnom gradu“, nakon dužeg vremena. Odličan nastup!
Hala „Čair“ nije bila „prepuna“, ali jeste skoro puna. „Gospo, večeras, samo tebi pevam“ bili su prvi stihovi kojom su Nenad i Predarag Milosavljević, prvi frontmen i pevač, drugi kompozitor i tekstopisac, odmah kupili nekoliko hiljada posetilaca. Za brojne „gospe“ u publici, koje, međutim, nisu predstavljale ubedljivu većinu, ređale su se „romantične“ stvari, poput „Dodirni me“, „Kad me pogledaš“, „Mlada, lepa i pametna“, „Da li su spavala“… Ipak, i njih i „mladiće“ svih generacija potpuno su uzele, podigle na noge i naterale na horsko pevanje neke druge – „Jos uvek sanjam“, „Noć“, „Trube“, „Kotor“, „Digni ruku“, „Ti možeš sve“, „Skadarska“. Na veoma dobru reakciju naišle su i „Možda sam lud“, „Na tvojim usnama“, „Da me nisi“, „Burna pijana noć“… U vazduhu je bilo svega. I lokalpatriotizma, i prisećanja na ljubavi u vreme kada smo „svi bili mladi“, i mnogo, mnogo nostalgije. Nostalgično je zvučala i obrada pesme „Sanjam“ sarajevskih Indeksa. Tako je zvučala čak i „Zona“ iz istoimenog filma, kao i „Dimitrijo, sine Mitre“, kojom je okončan drugi bis i skoro tročasovni nastup. Mada je svirku mogla da završi i neka druga stvar, koja više liči na Galiju, i više joj pripada – ona je bila moćna, bend siguran, a svetlosna i video animacija efektna. Neša je bio više nego dobar, a grip i temperatura nisu se osetili u njegovom glasu.
Čitav koncert predstavljao je potpuno adekvatnu završnicu turneje „Galija još uvek sanja“, kojom je bend obeležio 35 godina karijere i koja je započeta u beogradskom Sava centru pre nepune dve godine. Bilo je logično da se tačka na takvu turneju stavi u niškom „Čairu“, gde je bend prvi put svirao 1988, deset godina kasnije tu snimio koncertni album „Ja jesam odavde“, a pre tačno 15 godina, na 8. mart, održao i svoj poslednji koncert u „svom“ gradu. Nakon toga u Nišu je imao nekoliko nastupa na „otvorenom“, prigodnim prilikama, kakve su, recimo, Nove godine, ali ne i „pravi“ koncert.
Mogu se, dakle, uz Galijno ime i danas vezivati devedesete, „dvor“, Sloba i Mira. Neši se može spočitavati članstvo u SPS-u ili bliskost sa Dačićem. Ne mora se voleti vrsta muzike ili način na koji je ona izvodi. U Nišu joj se može zamerati što ne nastupa češće. Ali, niko ko ume da sluša ne može da negira da je reč o odličnom bendu sa istim takvim pesmama. I jednom od najboljih koji su nam preostali „na ovim prostorima“, ma kako se oni računali. Neki bi rekli da je to dobar razlog da Galiji sve bude „oprošteno“, dok god svira. Ili bar dok traje njen koncert, nespojiv sa bilo kakvim greškama, a ovaj to jeste bio, i te kako.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
